Dečiji rođendan – moj ugao 84


Pre nekoliko dana proslavili smo još jedan Divan dan, divan dan… mom malom prvaku, koji ima sada punih 7 🙂 Sve je bilo super, čak nas je i vreme poslužilo, što je uvek jedina stvar o kojoj brinem. Jer, kada imate kuću s dvorištem i na 50 metara od kuće veliko igralište za decu, onda vam za rođendan jedino treba  – lepo vreme. Bar ja tako mislim. I žao mi je što sve više mama ne misli tako. Zbog toga ću sada da kažem, pa ko se ljuti, ljuti se.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Često se upuštam u razgovore o dečjem rođendanu sa drugaricama, koleginicama, ženama koje imaju decu, jer je to jedna od neminovnih tema, i to tema koja toliiiiiko zabrinjava mame, da ja više ne mogu da ne kažem javno. Evo i zašto.

Od rođendanskih proslava, trčeći za fotografijama uglavnom zapadnjačkih “stilova” proslave rođendana, žene (da, da, samo i jedino žene) su napravile takav problem, takav bauk, ludilo koje vlada mesec dana pre i mesec dana posle rođendana! Dobro je dok je dete malo pa ne zna šta se dešava, ali kada naraste i počne da shvata o čemu roditelji pričaju… i ono počinje da doživljava rođendan kao traumu, pitajući se u svojoj glavici – da li će mi ovi uopšte i slaviti rođendan? Toliko sve žele:

1.naručenu tortu, koja je uglavnom lepa samo za oko

slika 1

2. 6 vrsta sokova, pa se onda žedna ili uopšte nežedna deca misle i misle koji bi sada mogli da izvoljevaju, prljaju 134 čaše, jer neće valjda piti jabuku iz ove gde su pili jagodu…Takođe, to je super način da se što bolje ispovraćaju, kada saberu tih 6 vrsta sa tročasovnim skakanjem…

slika 2

3. tanjiriće sa baš tom slikom, na koju samo 10% dece obrati pažnju, više ni slavljenika ne zanima šta je na tanjiriću, jer mu pažnju zaokupe deca…

slika 3

4. 4 vrste salveta, jer i ove su bile BAŠ lepe…

slika 4

5. kanapee, pice, tortilje, za decu koja će samo gricnuti malo i otrčati u igru…

slika 5

6. animatore, klovnove, jer – neće valjda neko s njima da se igra? Mama, tata, stariji brat, ili ne daj Bože deca sama da se zabave?

slika 6

7. vatromet – nova moda, a što da ne i to? ima se, može se…

slika 7

8. kapice, koje će skoro svi pobacati i izgaziti u rekordnom roku…

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

9. trubice, od kojih i zidovi dobiju upalu ušiju…

slika 1

10. face-painting, iliti oslikavanje lica dece…Ja stvarno ne znam kako smo živeli bez toga do sad?..

slika 10

11. poklončiće za svako dete-gosta – kao znak pažnje i zahvalnosti (čitaj: ima se može se)…

slika 3

12. rođendane u trajanju od 3 sata, ili 2, u ekstremnim slučajevima, (čitaj: ajd` samo da otaljam…)…

slika 9

13. igraonice po svaku cenu – što je posebna priča, vrlo bolna mnogim ženama…

slika 11

14. zvanje roditelja, koji ostaju na rođendanu uz svoju decu, što automatski znači da je potrebno obezbediti dobru kilažu rolovane prasetine, kupus-salate, piva i crnog vina…

slika 12

15. razne grickalice (čips, perece, štapiće, lizalice, bombone…) pre i posle slanog dela i torte…

slika 13

(ovo moramo prošaputati, pošto se o tome samo šapuće – 16. dobar poklon, znači, ako može bez: ramova za slike, keramičkih šoljica, raspadajućih igračaka…i ostalih smrdećih sitnica od Kineza. Ako može: neki dobar, firmiran duks, firmirane patike, zlato, pa što da ne i torta, evrići, original barbika, nešto iz fensi radnji…znači- uglavnom ono što vole mame a ne vole deca…)

Gifts boxes

17. da to bude datum koji odgovara što većem broju gostiju – nema veze što je rođendan u julu, slavi se u septembru, kada je ceo razred tu…

slika 16

18. zvati celu grupu vrtića, ili ceo razred, bez obzira što dete ne voli sve drugare ili se ne druži baš sa svima…

slika 28

19. i tako u nedogled…budimo strpljivi, svakim danom niču nove ideje…za proslavu rođendana na što luđi, što blesaviji i skuplji način…

Što jednostavno kad može komplikovano?

Da bar svaki roditelj ima firmu koja prodaje sve ove navedene drnde i usluge, još bih i razumela. Ali ovako, kada se dižu krediti za proslavu rođendana, ne bi li Cica, Maca, Kuca i Jeca o njemu sutra pričale na pijaci, na poslu…Nemam reči.

Gledam ja to stalno, i evo kako VIDIM sve ove stavke:

1. Rođendanska torta ne mora uopšte ni da bude torta. Ako je ukrasite sa sitnicama, slikama koje dete voli, to može biti i običan kolač. Njih ne zanima kilaža i vrsta fondana, samo detalji koji se odnose na njihove omiljene likove iz bajki, crtaća. Nikako ne bih da se zamerim ženama koje žive od pravljenja torti, ali vrlo je očigledno da je više od polovine kilaže torte otišlo na fondan, tj. ukrase koji su preslatki, nezdravi, od kojih automatski zabole zubi, i potpuno neukusni u odnosu na biskvite i filove.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

moja Plazma, jednostavno, brzo, klinci oduševljeni, ukusno, šta fali?

Iako možda nekome izgleda, ali pravljenje cveta, mace, u mom slučaju dinosaurusa, uopšte nije problem. Deca to ne gledaju kao mi: svaku sitnicu, grešku, mora sve biti savršeno. Uostalom – za koga vi pravite taj rođendan?

slika 17

Deca nisu perfekcionisti, oni znaju da maštaju 🙂

2. Kada sam počela da slavim deci rođendane, SAMO jednom sam se zeznula sa ovim sokovima, i okrenula novi, divan, jednostavan list u svom životu. Zapamtite i razmislite: samo voda i limunada. Zakon zauvek, a ako probate, videćete da sam u pravu. Pošto slavimo rođuse u leto i jesen, za ovaj prvi limunadu pravim sama (vrlo prosto i jednostavno) a za ovaj drugi kupim (jer ona domaća više ne prija organizmu po nižim temperaturama). I to ne mnogo, bez preterivanja. Posle slatkog (torte) se u mojoj kući pije voda i ništa drugo. Kod mene se nikada nije desio ni jedan slučaj povraćanja, boli stomak i sl.

slika 18

Voda i limunada – za zdrav stomak deteta 🙂

3. Ah, ti tanjirići…Problem broj 2, odmah nakon mira u svetu. Pa šta ako nema onih sa dinosaurusima? kakve bi eto mi svi voleli…Ali nema! Čak ni gusare koje smo postavili niko nije jednom rečju prokomentarisao, nego deca pričaju svoju temu, pričaju…A tortu sam im sekla na obične, bele…niko reči jedne, deca jedu, gledaju u torte (šareno, prosto, sa malim dečjim detaljima), svima super.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Deca izvoljevaju samo pred obiljem 🙂

4.Ah, te salvete…Ako može što deblje, što mekše, sa tom i tom slikom, jao vidi ove! tako su slatke, ajd i ove, pa da kombinujemo…I onda vi to sve lepo iskombinujete (želje i novčanik) i pri kupljenju tanjirića shvatite da se skoro niko od dece nije ni primakao očaravajućim slikama, a kamoli obrisao usta!? I šta ćemo onda: niti vratiti u pakovanje, niti baciti…I ja sam se prvi put tako zanela, pa onda mesec dana sve moguće šnicle ostavljala da se cede na drečavo roze medama, barbikama… Obične, skromne, u boji da, ali ako nema dinosaurus, pa nije kraj sveta! Da li treba da napomenem da ću i u narednih mesec dana šnicle cediti na rođendanskim salvetama… Obećanje samoj sebi: sl.put delim kuhinjske ubruse, i to samo deci koja su musava.

slika 4

Deca ne obraćaju pažnju na detalje koji očaravaju odrasle 🙂

5. Gde nestadoše oni divni rođendani gde se jeo hleb namazan margarnom, komad salame i rendani sir preko? Skoro da je to i zaštitni znak rođendana iz prošlosti: hleb, salama i rendani sir. Danas: ovo dete ne jede ovo, ovo salamu, ovo šampinjone, ovo je alergično na ovo…Ako imate sreće – poješće mrvicu od gomile koju ste spremili! Tek kada deca malo porastu,  jedu više, ali sve do školskog uzrasta je brljavljenje! Bacaju tako ljudi hrane i hrane na svakom rođendanu, ne misleći mnogo o tome šta rade. Samo i jedino zbog želje mojih mladunaca, uglavnom je na meniju pica, obična kaprićoza sa šampinjonima i kečapom, isečena na male komade. Nema ništa drugo! I znate šta? Svi jedu! Niko ništa ne odvaja, ne glupira se. Ako se nekome baš i ne sviđa, dete iz želje da se ne izdvaja ili da ne ostane gladno, to ipak pojede! Vuci siti, ja srećna.

slika 5

Društvo deci otvara apetit i pruža ukus jelima kakav nemaju nikada, sem na rođendanu 🙂

6. Ja nikada nisam unajmila klovna ili animatora. Iako imam dobrih prijatelja među njima, iako sam to mogla dobiti i besplatno. Takođe, uvek nađem vremena da osmislim par igrica za decu, ako im bude dosadno, a bilo je takvih situacija, pogotovo kada imate dete koje nije više malo a nije ni veliko…Toliko ima mnogo igara koje mogu ulepšati rođendan, treba samo iskopati ideju iz glave, knjige, kompjutera. Bez imalo ili mnogo para, sa običnim kućnim stvarima. Ako rođendan ima animatora, onda deca kao roboti gledaju u njega, očekuju zabavu samo od njega i postupaju prema njegovom uputstvu. Tu nema mesta mašti i volji deteta, i onoj njihovoj “Ej, `ajde da se igramo ovoga…” Ja ne bih da obezvrednim posao ljudima koji to rade, ali verujte, znam i priču druge strane, strane animatora. Da li su to vaspitačice, razni zabavljači… roditelji od NJIH očekuju zabavu. Nije bitno šta, kako… Bude tu svega: ako tačka nije “na nivou”, neka deca udaraju animatore, plaču, hoće kući…To se zna pretvoriti u pravi cirkus!

Čak i ovakva deca, navikla stalno na više, više…izgube se u gomili onih “običnih” u našoj kući, jer bi inače bila u manjini, odbačena. Za dobru žurku u našoj kući potrebno je  – ništa što već nemamo: igračke i muzika.

slika 22

Pustite decu da se sama igraju, ona to znaju 🙂

7. Ovo ne znam kako da prokomentarišem a da ne uvredim roditelje koji ovo plaćaju, jer mi se čini da je to najvažnije. Da se priča…Totalno nepotrebno. Deca u vatrometu ne vide toliku pompu kao odrasli, niti su zainteresovani da 5 minuta drže svoje glavice ka gore i dive se. Par prskalica za Novu godinu je sasvim dovoljno.

slika 23

Deca najviše  uživaju u stvarima koje mogu da dodirnu 🙂

8, i 9… su za mene nepotrebne stvari do te mere da bih svakom preporučila da dobro razmisli pre nego što krene u nabavku:

– kapica – koje deca skoro uopšte ne nose tokom rođendana, jer im smetaju pri igri, žuljaju ih, ne sviđaju im se…Sve u svemu, još đubreta.

– trubica – koje su zabavne samo dvojici (uglavnom dečaka) koji su glavni razbijači svake žurke, koji idu od deteta do deteta i trube mu na uvo, ne bi li se ovo nesrećno potuklo s njim. I tako sve dok neko ne ustane (zbog  bubnih opni normalnih prisutnih) i otme?! ovu napravu malom čedovištu. Ta naprava, stvorena za nerviranje, takođe ide u smeće, ili kući malog gosta gde će vrlo brzo završiti – a gde bi drugo, u smeću.

kontejner

10. Likovi u koje nam se deca pretvore na sve većem broju rođendana su stvarno super. Ali samo u prvih 5 minuta; dok se novorođeni lav, tigar, leptir, prošeta među ostalim živuljkama i dok se jedno drugome naoduševljavaju. Onda juriš na lijane koje čekaju i koje će uskoro biti sve ulepljene u boje za lice. Od znoja i zaboravljenih ručica nastane na licu PRAVO umetničko delo, koje jadne majke trljaju svim vrstama sapuna, tečnog vima, raznim kremama…do dugo u noć. Da me ne shvatite pogrešno: meni je to divno, estetski jako lepo, ali za neku karnevalsku šetnju, maskenbal, dečji korzo i slično, ne za rođendan.

bojice

Dečji rođendan je obojan samo srećom 🙂

11. Evo jednog tipično prepisanog običaja iz konzumerskog zapadnog društva, pod sloganom “Kupih, Kupujem, Kupiću”. Zašto bi dete dobilo poklon od slavljenika? Iz kakve zahvalnosti? Pa doneće i ono njemu poklon za njegovu žurku!? Zašto se pobednik u ovoj i onoj igri mora nagraditi nekom drndom od Kineza (uglavnom, žao mi što ih ovde toliko ispljuva`, al` šta ću, kada je tako), koja ne znači ništa, koja će možda još i taj dan, u đubre?

Ako već hoćete takmičarski duh + medalja, to može biti i pesma, poljubac, pobednički tron od stolice, medalja od papira koju će slavljenik napraviti pre rođendana…Tako mi to radimo. I deca su toliko srećna, samo im osmeh beo od zubića vidim.

slika 25

Najveća nagrada detetu jeste pohvala pred drugarima 🙂

12. Deca rođendan čekaju cele godine, on je njima važniji od bilo kog dugog praznika, čak i od Nove godine, jer to je dan kada dolaze drugari 🙂 Zato, ako ste ikako u mogućnosti, ne ograničavajte vreme za rođendan. Ja nisam nikada i ne smetaju mi tuđa deca ako su kod nas 4 sata, a ne 3 koliko je Vlada odredila nekom Uredbom!? Ovi naši domaći, iz komšiluka, ostaju do kasno, i sve se bolje igraju, jer se smire, i pravo uživaju. Što bih ja to prekidala? Pa samo danas je rođendan 🙂

srecna deca

Rođendan je najveći praznik za dete:)

13. Rođendan u igraonici tolerišem samo i jedino ako porodica ima jako mali stan. Sve veće od 60 m2, za mene je izmišljanje i tražnje izgovora za sređivanje kuće. Neka se ljuti ko hoće, ali kuća nije samo dečja soba! Ja imam komšije koje, pored ovako divnog igrališta, deci rođendan slave u igraonici. Do te mere se masa pomodarisala, da se dižu keš-krediti za proslavu dečjeg rođendana. Rođendan nije mesto gde deca moraju da skaču i deru se što više. Zar ne? U igraonicama meni to liči na…

slika 27

14. Sve i da poznajem SVE roditelje čiju decu zovemo na rođendan, šta će oni na toj proslavi? Da jedu? Svašta. Neka dođu neki drugi dan, ovde samo prave gužvu, o trošku da ne govorim, potpuno mi je na drugom mestu.

kids_dancing

Dečji rođendan je žurka za decu 🙂

15. Sve što deci ponudite između slanog i slatkog jela, samo će im dodatno napuniti stomak i neće jesti ono što ste planirali kao glavno. Dok se dođe do torte, nema više mesta ni za zalogaj. To nije stomak kao naš, ne zaboravite to. Kod mene nema ništa između pice i torte. Samo voda ili limunada.

 jelo

Tri sata igre sa dva velika obroka, ne ostavlja mesta za užinu bilo kakve vrste 🙂

16. Zna se kome možete reći dečju ili vašu želju za poklon – babi, sestri i najboljoj drugarici. I to je to. A podilaženje mami i tati slavljenika, tako što ćete kupiti nešto skupo, osuđujem odmah.

meda

Dete se najviše raduje igračkama 🙂

17. Moje starije dete ide na gomilu rođendana u septembru, drugarima koji su inače rođeni u julu i avgustu. Kao raspust je, mnogi su na moru… Zamislite vi sebe da svoj rođendan proslavljate 2 meseca kasnije? Kako biste se osećali? Ja kao idiot. A isto tako bi mi bilo i onoga dana kada mi je stvarno rođendan. Pa, eto, srećan mi rođendan koji slavim za 2 meseca. Super. A čini mi se da nije ni društvo u pitanju, koliko pokloni – da se sigurno vrati sve ono uloženo tokom školske godine. Kao da je jesen garancija da će svi doći na rođendan…

TinkerbellMagicBirthday-1

Čarolija rođendana traje samo jedan dan 🙂

18. Zvanje celog razreda ili cele grupe vrtića za mene znači:

– dete nema najbolje drugare i ne zna koga bi pozvalo, jer se ne druži skoro ni sa kim

– pozovi sine sve, ima se…

– kad sam već platio toliko za igraonicu, šteta da zvrlji sa vas 12…

Uglavnom je to na nagovor roditelja, ili na navaljivanje deteta koje je naučilo da ima sve, pa i sve drugare, bez obzira na to što neke od njih na proslavi neće ni pogledati.

manje je...

Manje je uvek više 🙂

R*E*Z*I*M*E

Ja nisam kupoholičarka. Nakon ovog teksta, to je svima jasno. Ali nemojte misliti kako sa vešticinom metlom stojim uz vrata i terorišem decu na rođendanu. Imam malo više posla tih dana, ali svaki od njih radim srećna što imam kome da spremam rođendan. Meni nije problem da ukrašavam kuću sa krep papirom, pravim medalje i duvam balone. Nije mi problem da napravim dve, tri torte, jer ih pravim svojoj deci. Još uvek su mali i žele tortu i ostalo; jako brzo će doći dan kada će rođendan slaviti u gradu, bez balona i pesmice “Danas nam je divan dan”… Radujem se svakom detalju naše proslave i tako učim i svoju decu. Ovakvim načinom pripreme, učim ih šta je najvažnije u životu, ne samo na rođendanu. Mislim da ne grešim. Bar se trudim.

Ne zaboravite da tog dana slavite ljubav. Slavite dan kada ste po prvi put ugledali okice vašeg mirišljavog anđela i poželeli mu dobrodošlicu u vaše srce. Ja ne dam nikome i ničemu da tu sreću kvari. Nemojte ni vi.

Prati Mamino blago putem...Facebooktwitterpinterestrssinstagram
Svideo ti se tekst? Podeli ga!

Leave a comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

84 thoughts on “Dečiji rođendan – moj ugao

  • aprilia29

    Detaljno si sve objasnila i uglavnom se slažem. Ovakvih stvari je bilo i kad sam ja bila dijete, samo bez igraonica. Dobro se sjećam kad je jedna drugarica pozvala cijeli razred na rođendan a druga mi se povjerila kako ona neće da ide jer nas je sigurno zvala samo zbog poklona pošto se u školi nisu družile. A vjerovatno je tako i bilo 🙂

    • jelenakovincic Post author

      Ako neki roditelj tako uči svoje dete od malih nogu, zamisli šta možemo od tog deteta očekivati kasnije…Stalno imaj na umu da dete mora biti deo društva, ne vaspitavamo mi njih samo zbog nas 🙂

  • Nevena

    Konačno da neko progovori i o ovoj tabu temi! Dok nisam pročitala tekst mislila sam da smo suprug i ja bele vrane jer se protivimo pravljenju svadbe od dečjeg rođendana, dočekivanju gostiju ispred igraonice baš kao da su unutra mladenci, pa uz to valjda ide i pompezno darivanje. Sve gala ispočetka svake godine, da deca ne mogu da razumeju da rođendan jeste dan za okupljanje i druženje sa najbližima, ali ne i praznik njihovom malom egu. A šta ako sledeće godine nekim slučajem ne bude novca za prostor, šljašteće torte i pozivnice za pedesetoro dece?! Deca s pravom mogu biti tužna jer smo ih navikli na velikooooo. A opet, ako detetu ne uskratite lep doživljaj na nečijem rođendanu tako organizovanom, kako onda molarisati kad i sami dođete na red?!?! Pored svih velikih pitanja oko vaspitanja, odrastanja u današnjem vremenu i načina da se preživi, samo nam je nedostajala ova konzumentska histerija da se mora šta i kako većina nametne. A učimo dete da se raduje sitnim stvarima?!?!?

  • jelenakovincic Post author

    Bravo Nevena! Drago mi je da ima žena koje su iskrene, pre svega prema sebi. Tvoja zadnja rečenica govori sve, to je ono što je poenta celog teksta. Nije meni tuđi trošak, lenjost, šopingmanija…problem – nego, izgubismo ono najvrednije u tom šarenišu. Mi guramo svoje, pa da vidim ko će gde dogurati 🙂 Pozdrav za tebe :)!

  • Danijela

    Pa bravo!
    Ne znam šta drugo da kažem jer se u potpunosti slažem 🙂
    Imam 4 deteta i mislim da smo samo dva puta slavili rođendan u iznajmljenom prostoru jer smo u tom momentu imali neke građevinske radove u kući. Inače sam za to da dečiji rođendan bude žurka za decu i teškom mukom sam se izborila za to…Znači, toga dana ne želim ni teteke ni strinke ni pola komšiluka na jedenje i pijenje do zore 😀 Prave se torte, sendviči i mini pice, kupi se jedna vrsta soka za klince, a ako neko od odraslih dođe može da popije kafu i dobije parče torte 🙂
    Ne interesuju me drugi i ne zanima me šta će ko da misli, ali ja nemam novca za bahanalije, više volim da ga koristim za neke pametnije stvari 😉

    • jelenakovincic Post author

      Pozdrav Danijela, hvala za tvoje pohvale. Ja sam jednostavno “pukla” i rekla na svom blogu sve što mi je na duši, na ovu temu. Ne mogu više da slušam pomodare koji ne znaju više šta će sa sobom i svojom decom, koji greše i za svoje greške optužuje sve žive (osim sebe). Bilo je dosta žena koje su bile spremne za svađu (nakon čitanja), ali to mi samo govori da sam ubola u metu. Ne mislim da je moj stav najbolji, ali je svakako bolji od onih koji se baziraju samo na tome koliko je potrošeno.
      Drago mi je da nisam usamljena i da ima još vrednih, kreativnih i istrajnih mama 🙂

  • Vanja

    Potpuno su u pravu sve mameeeee BRAVO..a kad bih tek znale da u vrticu u kome ide moja ćerka roditelji gledaju i na rodjendane svoje dece zovu samo imucnije dete..Zamislite kako se oseća dete..koje nije pozvano na rodjendan..

    • jelenakovincic Post author

      Hvala što si svratila i dobrodošla 🙂
      Žao mi je dece koji imaju roditelje kojima glava služi samo za frizuru… Zato sam rekla svoje mišljenje i uvek sam jako glasna kada su deca u pitanju.

  • Biljana

    Pronašla sam ovaj tekst, jer za naredni vikend osmišljavam igrice za dečiji rođendan u kući za mog dečaka /5god/, pa sam tražila ideje.
    U potpunosti se slažem sa svim navedenim! Bravo! Čak nije problem ni novac- stvar je principa.
    Na rođendanu će biti oko 15-oro dece sa kojima se porodično družimo i dva dečaka iz vrtića /u grupi ih ima 40!/
    Umalo da pokleknem, jer me je zabrinula kuma kada mi je rekla – “šta ako sledeće godine sva druga deca budu slavila rođendan i ne budu ga pozvala. Kako će da se oseća?” Nemam odgovor na to pitanje.
    Veki pozdrav

    • jelenakovincic Post author

      Draga Biljana, dobrodošla na moj blog 🙂
      Što se tiče dečjeg rođendana, napisala sam poprilično dugačak tekst, u kojem sam rekla sve ono (što si ti dobro uočila) što je stvar principa. Ja sam puno rođendana prevalila preko svojih ruku i očiju, što moje dece, a isto tako i dece koju sam kao devojka čuvala. I ono što sam napisala je upravo ono što i deca misle. Pored toga sam i izučavala pedagogiju u višoj, tako da se (neskromno) smatram poprilično stručnom. Nisam htela nikoga da omalovažim svojim stavom o kupoholičarskim navikama roditelja, nego samo da ukažem na stvari koje su deci najvažnije. Ipak je to NJIHOVO slavlje, zar ne? Barem bi trebalo da bude.
      Što se tiče tvog konkretnog “problema”, mislim da tu dilemu tvoje dete ne bi imalo, jer će ono sl.godine, kada izađe iz predškolskog napustiti sve te drugove za koje se kuma “bori”. Njega će verovatno pozvati više drugara nego što je on zvao, uglavnom je takva praksa. I moje iskustvo. Ja nikada nisam imala problem sa tim “nezvanjem”. Evo, zamisli situaciju: da li bi on više voleo da se divno igra sa ta 2 dečaka koje voli, ili da gleda u grupu od 40-oro dece, ne znajući kome da priđe? Da ne počinjem o tome kako će cela grupa da se ponaša?
      Na taj način, učimo decu da odluče, da razluče dobre od manje dobrih, da prepoznaju svoje osobine u drugoj deci, i da ih po tome biraju.
      Takođe ih učimo da nije veličina rođendana u broju dece nego u broju osmeha.
      Moju decu ne forsiram nipošto u tom pravcu: sami izaberu nekoliko drugara, najboljih i verovatno ZATO sve dobro prođe. Da li mi veruješ da ja toga dana skoro da ne osetim da je rođendan? Više se umorim dok sve spremim nego taj dan! Samo zato što ih NIKADA nije bilo 40!
      Ako ti je lakše, probaj ovako: da li bi tebi bilo lepše na tvom rođendanu sa kumom i još nekoliko drugarica, ili sa kumom, celim komšilukom i svim kolegama s posla?
      Javi kako je prošlo 🙂 Pozdrav!

  • Ana

    1.Torte-u potpunosti se slazem.Mama napravi obicnu,ukusnu tortu i ukrasi je slikom i cokoladnim bombonicama i svi jedu.A ne sto kazete da bude lepa,a da niko nece da je jede.

  • Marko

    Odličan tekst. Po stavkama. Ali opet sa apekta nekog ko je rođen 29.7 (znači baš sredina) mogu reći da nisu samo pokloni razlog da se slavi rođendan kasnije već želja da se ugoste drugari, posmatranje rođendana samo kroz poklone neminovno dovodi do prestanka slavjenja istog. Ne isplati se.

    • jelenakovincic Post author

      Koliko je taj rođendanski datum “nezgodan” za nekoga, za mene je super, jer se sladoled torta ne može izbeći nikako, što je više nego uživancija za decu. Pravi drugari će doći i 01. i 15. i 29. jula na rođendan. A i zašto bi svi morali biti tu? Ako je neko otišao na more, neće tamo ostati zauvek. Opravdavam pomeranje rođandana samo za par dana, i to samo zbog najboljih drugara (znači jedno ili dvoje dece), ostalo – ne. I na taj način ih učimo da poštuju jedno drugo. Da poštuju taj poseban datum i da mu se želejno raduju. A ne ono – nema veze, biće i rođendan, kad bude…
      Pozdrav!

  • Pobeda

    Bravo!
    Pogodi u srid sride……
    Mislila sam da sam crna ovca, no, vidim ima nas jos zdravog razuma i beskrajno se radujem tome. Bez obzira na sve, i dalje se držim svojih principa, mada mi mnoge okolnosti ne idu na ruku, npr. rodjendan u sred leta, ali pomerenja NEMA, niti urnebesnih jelovnika, niti umetničkih dela od torti. Ima ljubavi, osmeha, radosti, zajedničkog otvaranja poklona,pevanja u glas, a to je deteu najvažnije,a i mami 🙂
    Hvala, odličan tekst

    • jelenakovincic Post author

      Hvala 🙂
      Kod mene (što bi rekle babe) nema 5-6… Tako ili nikako. I najbolje. Sreća ima još uvek mama poput nas. A ove ostale neka se muče na svoj račun… Kada bi samo ljudi znali koliko greše… I kako to sve može biti mnogo jednostavnije i bolje za decu. Evo, ja baš u ovu subotu slavim mojoj ćerki 12 rođendan. Prosto, da ne može prostije, s jednim malim detaljem koji daje čar celoj žurci. Pisaću o tome.
      Puno te pozdravljam i hvala za komentar! Treba da se što glasnije čujemo 🙂

  • Ana

    3.Tanjirici-ako ih je na rodjendanu 2 deteta pogledalo,dobro je.U pocetku su ih privlacile jarke boje i likovi iz crtaca,a kasnije!Sluzili su samo za tortu,a na kraju ih nismo ni potrosili

  • Ana

    5.Hrana-nikada se ne trudimo mnogo,uz pice ili kiflice ponekad se nadje neki smoki i to je to.
    6.Animatori-nikada u zivotu!Sta ce mi tamo neko koga ni ne poznajem,kad ja vec mogu biti najbolji animator na zurci.Ali,ne preterujem!Po koja koreografija uz deciju pesmu,neka zabavna igra iz mog detinjstva i – to je to!Imamo gomilu igracaka,i sta ce mi pored toga jos.Deca se ionako na rodjendanu druze! 🙂 🙂 🙂

  • Ana

    7.Vatrometi-totalno nepotrebno!Pa ne slavimo otvaranje kafica,nego deciji rodjendan!
    8.Kapice-Zaneli smo se mi tako ove godine,a kapice niko ni da pogleda!

    • jelenakovincic Post author

      7.Preterivanje…
      8.Kapice su izmišljotina odraslih, kojima one bolje stoje i izazivaju smeh.I baš bih volela da vidim tog odraslog čoveka koji će to da nosi tokom celog rođendana…

  • Ana

    9.Trubice-ista prica kao za kapice,samo sto ih mi u zivotu nismo kupili!Da nam deca trube i “cepaju glavu”,nema sanse!
    10.Oslikavanje lica-evo samo jednog dokaza:na rodjendanu moje drugarice su se prepirali ko ce se prvi maskirati,ko ce se u sta maskirali,totalna glupost!
    11.Pokloni-cista glupost!To bi bilo kao da meni gost dodje u kucu 100-ti put,a ja mu iz neke “zahvalnosti ” poklonim nesto.Mislim,jos cemo pare da trosimo na kineske gluposti.Nije mi ni za novac,hvala Bogu imamo ga,ali to su obicne gluposti!
    12.Vreme-nikada nije nista ograniceno,sem, naravno pocetak zurke!Ostalo,neka sede,nece oni kod mene da spavaju!Neka sede i pet sati,na kraju ce se svakako pokupiti i otici kuci.
    13.Igraonice-ja,nisam pomenula da sam zavrsila 4.razred i da sam od prvog rodjendan slavila u igraonici,zato sto zivimo u malom stanu.Mada,nije to tolika minijatura!Moze se i ovde slaviti!Necu ja sada na rodjendan da zovem kraljevsku porodicu,pa da mi treba 100 mesta!Sledece godine ih necu toliko zvati,poslusacu Vase predloge za rodjendan za predtinejdzere i sve ce biti super!Brat je jos mali,pa zovemo samo drugare iz zgrade i najbolje drugare.Ne mogu da verujem kako neka mala deca,koja jos ni u vrtic nisu posla,slave rodjendan u igraonici!Cisto bacanje para…A na rodjendanu smo ja,tata i jos 2 svata!

    • jelenakovincic Post author

      9.Pored muzike i dečje graje – na rođendanu za druge “zvuke” nema mesta.
      10.Ako dece ima više od 10 – pola rođendana prođe dok ih ne namuljaju, a onda oni (oznojani, razdragani) zaborave da su našminkani, i sve to razmuljaju za tren!
      11.Ovo ne bih komentarisala, nemam toliko vremena za bacanje…
      12.I ja potpuno isto mislim.
      13.Hajde da pitamo naše roditelje – kako su oni slavili naše rođendane u malim stanovima, dok igraonice nisu ni postojale? A SVI su ih slavili… I to bez ovih komplikacija…

    • jelenakovincic Post author

      Hvala Ana 🙂
      Vidim da si shvatila poentu mojih oštrih reči upućenih na račun roditelja. Neopisivo me to raduje. Jer sve dok roditelji budu pravili rođendane svojoj deci po SVOJIM potrebama i željama – to neće biti ono što deci treba. Znam da ima mišljenja: ali on baš voli kapice, mašnice, oslikavanje…. da – on to srećica i voli – jer su mu mama i tata rekli da će on to da voli, a ne zato što mu sve to(kao detetu) zaista treba.
      Skoro svi problemi dece potiču od roditelja. A rođendan, kao javni događaj, odličan je pokazatelj razmišljanja roditelja i načina na koji se dete svakodnevno vaspitava.
      VELIKO HVALA za sve komentare koje si ostavila, mnogo mi znače 🙂

  • Slavica

    Slatko se nasmijah citajuci clanak :).Ima jos jedan detalj koji me uzasne i postidi kod savremenih rodjendana.Kad krenu gosti sa sve istim ogromim kesama iz najskuplje djecije radnje u gradu,dodje ti da pojedes onu tvoju tzv.anonimus kesu..i komentar:”draga ako ne odgovara broj…”,naravno,draga zna sta joj je ciniti..Moj sin je prva dva rodjendana preplakao zbog guzve.Za peti rodj.on je sjeo sa najboljim drugom za poseban stolic,pio sok i duvao svjecice,slikao se a drugi ga apsolutno nisu zanimali.Sada ide sesti ali bez nervoze,jer njima uz igru malo sta treba.I naravno,jedan mali bager od Kineza donijece vecu radost nego AIR MAX 2-3-4 itd..

    • jelenakovincic Post author

      Pa naravno! Ja nikada nikome nisam kupila patike za rođendan! Ni svojoj deci!
      Moram sad ovo ispričati: kada sam bila devojka, spremala sam kuću i čuvala dvoje dece jednoj bogatoj porodici. Ali bogatoj. I uvek bih za rođendane bila u problemu, jer – šta kupiti deci koja imaju sve? I tako ja jednom kupim neki fotoaparat tom malom dečaku, koji je- kada pritisneš dugmence za slikanje -izbacivao neke žetone od sunđera tačno na onoga koga slikaš! Super! Oni nisu mogli živeti od njega to veče, jer on je stalno hteo nekoga da “slika”…Naravno sve one skupe krpice i ostalo nije ni gledao…Eto ti živi primer 🙂
      Puno te pozdravljam!

  • Eta

    Slažem se za većinu toga što je napisano. Moja deca redovno rođendane slave kod kuće, uz pecivo, sok i jednu, eventualno, dve torte, ako ima dece više od 10.
    Zabava je muzika, “ćorave bake” i tome slično. Jednom smo imali i sankanje u dvorištu (rođendan je u decembru) a posle toga pidžama tj. hulahopka parti – jer su svim bile mokre pantalone.

    • jelenakovincic Post author

      Ovo sa hulahopkama me je oduševilo! Eto kako može biti zabavno i u decembru, a da nije u igraonici. Sumnjam da bi se iko sećao te godine da je rođus bio u igraonici, ali žurka na snegu se ne zaboravlja 🙂 Kao ni mokre pantalone! Super!
      Pozdrav Eta!

  • Bojana

    Ma ti si savrsena,mi slavimo u igraonici i ponosim se kapicama trubicama i prelepom narucenom tortom a ne ovom sa slike nemogu da razaznam sta je? a kako je bilo ranije stvarno? a sto ti koristis mob tel i lap top i tablet pa to se ranije nije koristilo ti mozes u korak sa vremenom a dete ne klasican sebicluk

    • jelena Post author

      Draga Bojana, žao mi je što te ovaj moj tekst toliko razljutio, toliko da si zaboravila pravopis. Nema veze, niko nije savršen, pa ni ja. Izvini još jednom. Želim ti mnogo sreće pri organizaciji sledećeg rođendana za tvoje mališane! Sve najbolje!

    • drlektor1

      Tako je,sebicluk zato sto neko omoguci svom detetu da se igra na svom rodjendanu,umesto da ga zabavlja na silu nn osoba koja iskreno pojma nema.
      Zato sto umesto zagusljivog zatvora sa lepljivim sundjerom izabrala divnu mirisljavu travu.
      Umesto trcanje u dva metra i igranje sa decom koju skoro ne poznaje,omogucila mi je kiseonik i pravu fizicku aktivnost.
      Sto se tice hrane,sokova,salveta po meni cisto bacanje para.
      Jelena podrska od mene!
      🙂 I ne vidim da je osudila bilo koga,iznela je argumente,ali ljudi ne zele da cuju istinu.Pogotovo sto je proslava u igraonici “otaljavanje”svih gostiju.Toliko o sebicluku 😉

      • jelena Post author

        Hvala drlektor1 na podršci, i da znaš da mi je drago što se neka od mama (koje slave rođendan na način koji ja kritikujem) odvažila da me napadne svojim stavom. Činjenica da se ta mama naljutila, je samo dokaz da se nešto u njoj bori i protiv njenih argumenata, zar ne? Jer, svako ko smatra da radi pravu stvar, neće se uopšte uzbuđivati kada pročita nešto suprotno, nego će: ili mirno preći na neki drugi tekst, ili argumentovano izneti svoje mišljenje, bez dizanja tenzije u sebi. Slažem se da ljude boli istina, posebno ženski svet. Ovo spominjanje “sebičluka” mi je upravo dalo ideju za jedan novi tekst koji ću, ako stignem još danas, napisati 🙂 U svakom slučaju, ja sam ponosna na sebe što sam “sebična” mama 😀 Imaš zagrljaj od mene!

  • Џипитка

    Draga Jelena, u potpunosti se slazem sa vama. Koleginica sa posla je isla na deciji rodjendan kod druge koleginice s posla i isla je u Zaru da kupi poklon, jer dete nosi samo stvari iz Zare, pa se onda izvinjavala meni jer je mojoj deci za rodjendan kupila po knjigu. Mi roditelji samo znamo da zakomplikujemo stvari… Sjajni su vam tekstovi.

  • Klasična Štreberka

    Stvarno si divna! Sve si super opisala.
    Mi slavimo rođendan u igraonici, imamo stančić od 50 kvadrata. Tu zaista nije moguće slaviti rođendan sa 10 ili više djece. U svim ostalim tačkama isto razmišljamo. 🙂 Ja pravim tortu. Pravim dvije torte za jedan rođendan, jer je tog dana i meni i mojoj princezi rođendan. Nije mi teško. Pravim ih sa uživanjem. Ukrašavam na razne načine. I uvijek je pun pogodak. Za jednu kupljenu tortu ukrašenu fondanom, ja mogu da napravim tri super ukusne torte. A djeca dječiju tortu sa plazmom pojedu u slast.
    E sad, Junior je rođen krajem maja, i možda bismo mogli za njegov rođendan da okupiramo dedino dvorište :D, pod uslovom da bude lijepo vrijeme.

    • jelena Post author

      Okupirajte molim te! Napravite igraonicu za pamćenje. Eto, ja se dobrovoljno javljam da vam pošaljem spisak igara i sav prateći materijal… Mada sumnjam da se ti ne bi snašla 😉 I mojoj Ivani je rođus 31.maja, i samo smo 2 puta morali slaviti unutra, zbog vremena. Ovako – veruj mi, kako su stariji, ja ne znam da je u kući rođendan…
      Torta – o cenama ne vredi pričati, više je nego očigledno koja je jevtinijia. Ja lično ne volim fondan, jer mi je presladak i smrt za mlečne zubiće. Nemam ništa protiv naručivanja torti, ali ne mogu da shvatim tu potrebu da i torta mora biti igračka: sa konjićima, kockama, vilama i ostalim… Eto, i to smo pretvorili u igračke… A očekujemo da deca odrastu i upoznaju stvari na pravi način. 🙁

      • Amela

        Veliki pozdrav za moje istomisljenike, ima ova zemlja buducnost, ostao je po jos koji primerak sa razumnim stavovima. Imam osecaj da sto je ljudima veca kriza da to vece prohteve imaju. Ja svaki rodjendan slavim kod kuce, osmisljavam igrice, pravim torte koje s obzirom da su napravljene s ljubavlju skoro lice na one porucene… cerkici spremam za kraj aprila 6 rodjus pa ako ti nije tesko posalji mi na pp ideje za igre!!

        • jelena Post author

          Pozdrav draga!
          Ima nas još, iako smo u manjini. Ali ne damo se 🙂 Priča o tome je naša “borba” za normalan i prirodan način života, pa i proslave rođendana. Hoću, poslaću ti ideje, ali mi reci šta ti je to pp? 😀 Ne znam , ubi me… 😀

  • drlektor1

    Fenomenalno si objasnila!Potpuno se slazem,i nadam se da ce sto vise majki shvatiti da je danasnji trend proslave rodjendana u igraonici totalna besmislica.
    Pozdrav Jelena 🙂

  • Maja

    Pa dobro nije baš sada da su svi koji slave rođendan u igraonici pomodari.
    Eto mi npr slavimo rođendane u igraonici (naša deca su mala), naručujem tortu jer prvo ja nisam vešta u pravljenju istih, a i mališanima (bar tako malim) je zanimljiviji izgled torte nego ukus, jer svakako ne pojedu mnogo….prošle godine sam čak za njih pravila mafine.
    Nema “svadbarske” klope, nema tanjirića, duvaljki, kapica….čuj vatromet (u šoku sam).
    Za sada mi je igraonica najbolje rešenje, iako su postali bezobrazno skupi.

    Poklone kupujemo prema trenutnim finansijskim mogućnostima i potrebama slavljenika, a sami ne očekujemo ništa!

    • jelena Post author

      Slažem se da je igraonica stvarno spas nekim roditeljima, ali samo onima u garsonjeri, onima koji žive sa bakom, dedom, prabakom…i slično. Slavili su se rođendani i pre izuma igraonice, i mnogo se manje kukalo nego danas.
      Torta – ja ne kritikujem naručivanje torti (ne mora svako da bude majstor u kuhinji), nego mislim da je ovaj šareniš od izložbenih eksponata, sve dalje od samog pojma torte. Naravno da ona treba da bude šarena i da sadrži neki dečiji detalj, ali ne slažem se sa tim da je ona predmet za gledanje. TORTA NIJE IGRAČKA, i ne treba je tako tretirati. TORTA JE HRANA, super, ukusna hrana, koja ne služi za gledanje nego za jelo. Ako budemo učili decu da je torta igračka, npr.Nodi, naravno da će dete tog istog Nodija preturati po rukama i na kraju baciti. Jer fondan nikada ne može biti ukusniji od biskvita i fila. Ja sam pre za te mafine koje ste spomenuli, nego za tortu na slici koju sam ubacila u ovaj tekst.
      Za sve ostalo što ste napisali u produžetku komentara se apsolutno slažem 🙂 Hvala puno što ste ovde ostavili svoje mišljenje!

  • Tijana

    Odlična tema, još bolji tekst!
    Mi srećom imamo veliko dvorište, a sin mi je rođen u julu i uvek ispadne super. Naduvamo balone i okačimo ih po terasi i drveću, švedski sto je unutra, pa kako je kome zgodno. Ja sam kod kineza kupila one kuglice u raznim bojama koje nabubre u vodi, spremila deci razne posudice, vanglice i sl. i zabava sa vodom je bila super! Ćerka je rođena u aprilu, tako da je rođendan uglavnom u kući, ali se veliki deo vremena igraju i napolju.
    Što se tiče torte, jednom sam kupila ćerki “Macu Kiti” i izgledala je super, ali je voća u njoj bilo u tragovima, tako da tu grešku više neću ponoviti. Nama je sad super da napravimo tortu, pa na nju stavimo igračke (poni konjići, vile, angry birds… naravno dobro oprane), deca se oduševe, a mogu ponovo da se koriste za igru 😉

    • jelena Post author

      Bravo Tijana 🙂 Na greškama se najbolje uči, znaš i sama. A takođe znaš i da za odlično slavlje ne treba mnogo-baš ono što si navela. Hvala ti za komentar, dobro je da ga čitaju majke koje se i dalje premišljaju šta da rade?.. 🙂

  • Maja

    Odlican tekst, od sledeceg rodjendana ga definitivno primenjujem. Istrosili smo se previse za ovaj rodjendan (u stvari za dva, jer i tata slavi isti dan), jer smo preterali sa hranom, posto je prethodne godine manjkalo. Ove godine doslo manje gostiju, tako da ostadosmo sa gomilom hrane. Nije se bacilo srecom, ali ipak mi bilo zao.
    Prvi rodjendan, svoje dete jedva da smo videli (sreca pa je trajalo samo 2-3 sata, a bar je baka uzivala sa unukom). Uglavnom bili odrasli, al ajde kao prvi rodjendan.
    Sledece godine definitivno kuca, sa drugarima koje slavljenik izabere. A tata neka pravi zurku navece sa svojim drugarima. I vuk sit i vce na broju.
    E da, i mama ove godine slavi rodjendan, sa svojim drugarima 🙂
    Pozdrav

    • jelena Post author

      Draga Majo, hvala za komentar 🙂
      Nisam se ni ja rodila sa ovakvim mišljenjem na ovu temu, jednostavno sam “preživela” mnogo dečijih rođendana tuđe dece dok sam bila devojka, pa sam povlačila pametne poteze kod svoje dece. (Ja se barem nadam da su pametni.)
      Moje mišljenje je da samo 1.rođendan može i treba da okupi odrasle: babe, dede, kumove, komšije… Sve posle – ajd zdravo! Kod mene, babe dolaze sutra. Jer ne želim da načinjem tortu za njih dve, nego za gomilu dece koja se toj torti i raduju. I to je cela filozofija. Nema komšiluka, nema koleginica i ostalih kojima se jede torta. I meni se jede, vrlo često, ali mi ne bi palo na pamet da se naguzim među neku decu, i raskafenišem. Eto, takva sam. To je dečiji dan i tačka.
      I tate i mame treba da se pomere i svoj “datum” ostave za sutra, jer ništa ne treba da baca senku i stvara gužvu malom anđelku/đavolku, kojeg smo sami stvorili. Dete mora biti na prvom mestu 🙂
      Podrška s moje strane za odluku da slaviš svoj rođendan. I treba da toga dana radiš ono što se tebi radi! kad već kuvamo, spremamo i padamo na nos za sve druge, pa može bar toga dana – ZA SEBE!
      Pozdrav!

  • baby-blue

    Eto, ima istine u ovom tekstu,a opet-ne slazem se sasvim.Da pocnem od torte-po meni je to vrhunac proslave rodjendana i obavezno je pravim ja .U pocetku su to bile jednostavnije tortice ,a sad poprilicno dobro baratam i sa fondanom ,tako da djeca danima biraju kakvu tortu zele, a ja se poslije potrudim da to i napravim.Obavezno imamo temu rodjendana i onda ,osim torte ,sve ostalo takodje bude u skladu sa temom .Slavljenici kupim kostim ,tako da se osjeca kao glavni lik crataca koji je izabrala za temu.Za sok se slazemo-kod mene to obicno bude sok od jabuke .Tanjirici i salvete….prvih godina sam se nervirala ako ne nadjem bas onakve kakve bi se uklopile sa temom, ali sam vremenom shvatila da je to nevidjena glupost-kupim ih u boji koja se uklapa i to je to.Animatori-to mrzim…i uspjesno ih izbjegavam godinama .Vatromet- o da,imali smo jedne godine mali vatromet i pustali smo lampione i djeca su bila odusevljena.Trubice i kapice, opet se slazem, i ja izbjegavam.Oslikavanje lica- kupim boje za lice, sjednem i svima nacrtam na obrazu po jedan kolacic, srce i slicne stvari …ne pretjerujem.Barem kod nas, to je bio pun pogodak.Pokloncici za svakog gosta- napravim tortu od kartona i pinjatu i svako dijete dobije slatkise u kartonskom parcetu torte i slatkise koje uhvati iz pinjate.To nije u smislu-ima se,moze se, vec jednostavno da se svaki mali gost obraduje sitnicom.Sto se tice igraonice ,nemamo nesto posebno veliki stan, ali jednostavno ne zelim da mi dijete slavi rodjendan u igraonici, pa se raskloni namjestaj i sve bude kako treba.Rodbinu zovem za mladju kcerkicu,starija od 7 godina je pocela da zove samo svoje drugare ,to je njena zelja, tako da bude super bez odraslih ,mnogo opustenije.Pozvala je oko dvadesetoro djece ,nije zvala sve iz odjeljenja ,samo one sa kojima se druzi-opet njena zelja, ja se u to nisam mjesala.Sve u svemu- kod nas je rodjendan: drugari, muzika ,torta ,dekoracija ,slatki sto ,pinjata, malo smisljenih igrica za djecu,za odrasle neki slani rolat , kiflice i slicno i sve napravim sama. Par dana ranije bude malo naporno,ali opet sve to nekako radim sa uzivanjem ,pa mislim da sam ipak pogresno upotrijebila rijec “naporno” :). U sustini- slazem se vecim dijelom teksta,jer ne bih podigla kredit i sl. da bih proslavila rodjendan djetetu, a opet ima detalja sa kojima se ne slazem ,pa sam eto morala iskomentarisati :).

    • jelena Post author

      Bez obzira što se ne slažemo u nekim stvarima, po tvojim rečima vidim da se u većini slažemo. Ono što je jako pohvalno jeste što si za većinu poslova zadužena TI. Mislim da si definitivno jedna od mama koje s ljubavlju troše svoje vreme, svoje ideje i svoju snagu za svoje klince. A to je najvažnije! Preuzeti i obaveze i odgovornost. A ne sve prepustiti nekom drugom, što je sve češći običaj mladih roditelja, koji se svog komoditeta ne odriču ni kada je vaspitanje rođenog deteta u pitanju. (Ja mislim da je i proslava dečjeg rođendana dobra vaspitna lekcija.)
      Hvala puno što si ostavila komentar! Pozdrav za tebe i tvoje mališane!

  • Gorana

    Последњих неколико месеци пратим овај блог, сматрам га интересантним, а мислим и да човек, чак и у годинама у којима сам ја, увек може и нешто ново и лепо да научи. Претурајући по темама налетела сам и на ову, па бих желела да изнесем и своје мишљење. Мој син је већ одавно одрастао човек, али смо његове рођендане, све негде до 6. разреда, славили по прилици овако како је описано. Живели смо у малом месту, о играоницама није наравно било ни помена, али је зато било многих других ствари – изванредне, пребогате и укусне торте које деца нису хтела ни да погледају, родитељи у другој соби, поклони итд итд. Код нас су увек била само деца, обично би долазила раније у току преподнева и одлазила после цртаног филма непосредно пре дневника ( сад можете видети када је то било). За јело – слани штапићи и обланде са чоколадом домаће производње, торта што једноставнија по структури,што шаренија и веселија поизгледу, такође домаће производње, за пиће вода и домаћи сок, аниматори – мој муж и ја, плоче са дечијим песмама, заједничка игра и песма, једноставни весели поклони (ништа скупо, ништа од одеће и обуће) – ето тако су изгледали наши рођендани, којих се мој син , а његови другови са којима има контакт, и данас радо сећају. Морам рећи да је и онда било доста коментара, те зашто само деца, те какве су то посебне торте о којима сва деца причају, те зашто неко мора да се издваја, итд итд.Ипак, временом се комшилук навикао и ствари су легле.Данас су ствари мало другачије, свако време има своје навике и радости, све се помало мења, али мислим да битне ствари увек остају, и да су оне заиста једино што је важно.

    • jelena Post author

      Draga Gorana, otopili ste mi srce vašim komentarom. Zbog te topline u vašim rečima, tj. vašem divnom sećanju. Eto dokaza da ni onda nije bilo lako biti “normalan”, a kamoli sada. Verujem da vam je jasno zašto je ovo najčitaniji tekst na blogu. Zato što, kako ste i rekli “bitne stvari uvek ostaju”. To je to. A sve one šarene laže, kičeraj i nepotrebno mnoštvo – je potpuno nebitno.
      Hvala vam što ste ostavili komentar, radite to uvek, da znam da ste tu 🙂 Htela bih uvek da vas pozdravim. Puno poljubaca! J

  • icbmother

    Tek neki dan sam naletela na tvoj blog. Svidja mi se ovaj tekst posebno jer je tematika vazna svakoj mami – rodjos njenog mladunca 🙂 Sa velikom vecinom stvari se, naravno, slazem. Zivim u snobovko-pokondirenom okruzenju, nazalost, i redovno prisustvujem rodjendanima koji su zamalo pa kao sa TV ekrana. Znate one emisije najraskosniji rodjendani za sweet 16. UZAS!
    Imam srece pa su deci rodjosi u aprilu i oktobru, vreme idealno za rostiljanje, piknike i potrage za blagom u prirodi. Kum mi je ispricao da je isao kod svog drugara koji je klincu pravio rodjos na Kosutnjaku (BG) jer nije imao para?! (kao da se samo zato ide u prirodu) uz kotao vojnickog pasulja i jurcanja po travi sa loptom. Kaze najbolji rodjendan ikad! Verujem mu skroz.

    • jelena Post author

      Hahahaaa… živa sam se ismijala zbog kuma!? Joj Bože, kako su ljudi ludi… A onda im deca ne valjaju.
      Ja sam tebe srela na Naj mama… i otišla sam na tvoj blog, ali nisam imala puno vremena. Pročitala sam 2,3 teksta i sviđa mi se što si – iskrena. To je ono što se uvek prepozna i što razlikuje dobar tekst od lošeg.
      Baš kao i ovaj moj o rođendanima. Dosadilo mi je da slušam budalaštine koje mogu ispasti iz usta nenormalnih roditelja, koji više ne znaju šta bi sa samim sobom, a kamoli sa svojom decom, a KAMOLI sa svojim parama. Pa čak i sa onim parama koje nemaju a misle da ih sebi mogu priuštiti. Ja ne živim u takvom okruženju poput tebe, čini mi se da je za tvoju okolinu prekasno, nema im spasa. (Gledala sam par epizoda na TLC o “onim” rođendanima.) Meni je to sve daleko od rođendana, i to samo ljudi bez imalo znanja o dečijoj psihologiji mogu zvati “žurkom”. Nažalost, tako se vaspitavaju i ta deca… i ode stvar… Svaki čovek dok je mali u sebi nosi prirodu, onu suštinsku, najprostiju i najjednostavniju. Zato sva deca i vole biti u prirodi, u njihovom prirodnom staništu. Kako raste, dete se adaptira na se uslove koji su mu nametnuti od strane roditelja. Nažalost, ima tu raznih roditelja… 🙂
      Dobrodošla u naše društvo!

      • icbmother

        Hvala 🙂 Nadam se dobroj i iskrenoj razmeni. Ako mi ucimo i razvijamo se i nasoj deci
        smo bolji. Kao sto kazes budalastina je i previse oko nas, pa bar da se malo zablude rasciste oko roditeljstva i dece. Ne znam sta je vaznije od toga. Zdrava porodica je stub zdravog drustva. Nova sam u ovom svetu pa dok ne pohvatam konce gde ko kako, ali da videla sam te na Naj mama. Citacemo se i deliti iskustva, ljudski 🙂

  • Čarapice

    Čitam i mislim se… Šta me sve čeka?
    Draga Jelena, znaš da se slažem s tobom u većini stvari, pa tako i po ovom pitanju. Upravo zbog toga sledeći rođendan planiram(o) da slavim(o) kod kuće, sa porodicom i drugarima, najuži krug. Nisam neka domaćica, moram priznati, ali uz malo truda i mnogo ljubavi mogu osmisliti i realizovati planirano. Prvi rođendan smo slavili u igraonici jer u onom ludilu nisam želela ni mogla ništa da spremam, a i broj zvanica je bio veći nego što bi bilo uobičajeno. A nisam želela restorane i kafane baš zato što je to – dečji rođendan. D je celo popodne proveo u bazenčiću s loptama, presrećan. Slušali smo dečju muziku, družili se, uživali. Prijala mi je rasterećenost koju sam u igraonici imala, jer je neko drugi brinuo o hrani, piću, svemu. A ja sam uživala u tom, za mene najvažnijem danu. Tako da tu vrstu komoditeta poznajem i mogu dodati samo da ona nije uvek rezultat pomodarstva, bar kod nas nije bila.
    Mnogo mi se sviđa ideja za limunadu, dodala bih da je, osim što je dobro za stomačiće, i zdrav način da se izbegnu industrijski šećeri sa vodom zvani sokovi. 🙂
    Ja volim rođendane, ma obožavam, i svima se radujem kao da su moji. Otkad imam dete, posebno. Upravo zbog toga ne bih volela da se u pripremama samog događaja izgubi radost i razlog zbog koga se uopšte i slavi…
    Ali, javlja se problem kod malo starije dece. Bar mislim da bi se javio, na osnovu iskustava sa decom koju imam u okruženju. Neke stvari počnu da se “podrazumevaju”. Ja svoje dete drugačije vaspitavam, ali znam decu koja bi zaista bila iskreno tužna ako nemaju pinjatu/fondan/animatora na rođendanu. I koja bi zbog toga čak ismejala drugare, ukoliko im rođendan nije dovoljno “kul”. Pošto živim u idealnoj ljušturi u koju sam se zatvorila, pretpostavljam da će se moje dete družiti sa sebi sličnima i imati svest o tome da je lična sreća nešto što ne kreira društvo, ALI… Malo me je strah, iskreno. Strah me je koliko ću uspeti da balansiram između vrednosti koje smatram da treba da prenesem svom detetu i vršnjačkih hirova i želja, a da u svemu tome ne ugrozim njegovu sreću. To mene brine.

    • jelena Post author

      S razlogom te brine, veruj. Teško je s vetrenjačama, jer ove vetrenjače su jako lepe na oko. Tako da mnogi pokleknu. Mislim da za dečije rođendane mama ne mora da bude nikakva posebna kuvarica, jer – to su deca! Oni neće gledati da li si isekla hleb jednako, da li su čaše fensi ili ne… čak i oni koji biraju, izgube se u toj gomili i prihvate sve kako jeste. Ako i postoji neki “posebni namćor” on će nešto drugo naći za sebe a i dobro je da ON SAM vidi koliko se razlikuje od ostalih, pa možda i promeni mišljenje. Mi smo samo prvi rođendan mojoj Ivani slavili u restoranu, jer je to bilo ujedno i krštenje, pa je bilo puno rodbine. Nije bilo mnogo dece. Više terevenki za matore – nema. Babe i dede, poneki prijatelj – mogu doći, ali sutra, i to na običnu sedeljku, bez kerefeka. DETE je na prvom mestu.
      Jedino što sebi nemoj dozvoliti jeste da se trudiš zbog: sebe, rodbine, “sveta”, druge dece – tvoje dete je na prvom mestu.
      Ja znam da neko nema drugi izbor osim igraonice. Znam da ima porodica koje skromno žive u garsonjerama, i sl… Tu je igraonica opravdana. Ali sam sigurna da bi se mnogi rođendani više pamtili da su bili u parku, u šumi, na vikendici, u bioskopu, na Adi… bez ikakvih “sweet table”-ova… deci to ništa ne treba. Sreća moja pa sam se družila na praksi sa grupama dece i naučila osnovne pedagoške lekcije, koje nećemo naći ni u jednoj knjizi.
      Pozdrav draga!

  • Ana

    Ja sam došla da se javim.Nisam mogla pre,sve danas-sutra.Mom bratu je juče bio rođendan,poštovali smo ovo i super je bilo.U vrtiću smo poslužili drugare tortom i sokovima,a deca iz zgrade su došla posle kući.Moj rođenan je bio u jauraru,držala sam se teksta “Rođendan za predtinejdžere” i sve je bilo super!!!
    HVALA!

    • jelena Post author

      Draga Ana, što se mene tiče – ja više ni ne moram pisati blog! TOLIKO si me obradovala svojim komentarom, da mi više ne treba ni jedan! Jako mi je drago što su tvoj i bratov rođendan prošli dobro. To je smao dokaz da sve što sam napisala nije nemoguće, čak štaviše 🙂 Hvala ti puno što si se javila i ovim starijim tetama i čikama rekla svoje mišljenje.
      p.s. Sa zakašnjenjem vam čestitam rođendan, i želim još mnogo da ih proslavite <3 Pozdravi puno mamu!

  • Snežana Petrović

    ODUŠEVLJENA sam tvojim uglom posmatranja stvari!
    Ja sam majka 3 dečaka (7,5, 6 i 4) i svaki rođ. smo do sada slavili po raznim igraonicama i sada sam odlučila da presečem…
    6. rođendan srednjeg dečaka ćemo slaviti kod bake i deke u dvorištu!
    I mnooogooo se radujemo!
    Verovatno bi opet potpala pod uticaj mase i slavila u nekoj igraonici, ali je moje diiivnooo dete bilo izričito: “Kod bake u dvorištu!”
    Hvala ti!

    • jelena Post author

      Hvala tebi Snežana što si se javila da ovo kažeš! Ne možeš zamisliti koliko mi je bilo drago kada sam pročitlaa tvoj komentar! Ne zato što si ti MENE poslušala, nego zato što si poslušala svoje dete 🙂 A deca ne greše kada je njihova zabava u pitanju.
      Sigurna sam da će u dvorištu biti bolje nego u igraonici, jer to je prostor koji se može divno iskoristiti za SVE! Od igre do dekoracije, od valjanja do ručka na travi… Ako se setiš, javi kako je prošlo. Možeš mi i detaljan izveštaj o tom tvom “presecanju” poslati na mejl, pa ću ga objaviti kao post na blogu, zbog svih razmišljanja i dvoumljenja mama na ovu temu 🙂 Pozdrav za baku i dedu, i naravno budućeg slavljenika!

  • Jef

    U poslednje vreme ima dosta tekstova na ovu temu, slavljenja rodjendana na good old fashion way, sendvici sa naredanim sirom 😉 Ja sam u fazonu da slavi ko kako zeli, voli i moze, koga briga ako svi uzivaju. Ja imam letnje detete (i sama sam letnje dete) i ovi rodjendani u septembru imaju veze sa necim drugim. Ja sam samo jedne godine slavila svoj rodjendan u junu na kraju skolske god, insistirala sam, jer sam zarko zelela da i ja podelim bombone i da meni ceo razred peva divan dan 🙂 Neke rodjendane sam docekala na moru, neke na selu, neke u praznom gradu, tako da nije to do vracanja ulozenih para koliko do zelje “da i meni svi drugari dodju”.

    • blamamino Post author

      Bilo bi divno da je samo ta stavka problem o kojem ćemo diskutovati. Termin. Jeste, nezgodno je, ali meni je stvarno apsurd. Što ne znači da je celom svetu. Nažalost, mi imamo baš takva iskustva, da je slavljeno samo zbog poklona. Mi ne živimo u velikom gradu u kom svi idu na more tokom leta. Ovo je sirmoašna sredina i nažalost, mnogi su kod kuće. Možda bi nekada neko izostao, ali većina dece je tu.
      Naravno, svako slavi kako mu drago…
      Hvala za javljanje 🙂