Inicijalna glupost


Ako imate dete školskog uzrasta ( i da nije đak prvak) ovih dana se suočavate sa rezultatima INICIJALNIH TESTOVA. Uvedeni kao provera, da bi se videlo s kolikom količinom znanja dete raspolaže na početku školske godine.

Ono što meni nije jasno, jeste:

1.Zašto ocenjujemo decu za znanje koje je već bilo ocenjeno?

Oni su svo to gradivo već odgovarali na kraju prošle školske godine i za to uredno dobili ocene. Naravno da se jedan deo gradiva zaboravi na raspustu, ali se on može vrlo brzo obnoviti. Nažalost, kada inicijalni testovi prođu.

2.Šta je svrha rezultata?

Čujem od nastavnika da svi ti testovi nakon zbrajanja rezultata, završe u kanti (osim ako ih oni sami ne odluče čuvati). Niko im od viših “instanci” ne traži te papire (kao dokaz), tako da je to za malverzacije dušu dalo. Zar ne? I kada vidimo kako su nam deca pametna ili ono drugo, šta onda? Testovi nemaju ocene za dnevnik, prema tome… Po meni je to bukvalno traćenje časova koji su mogli biti iskorišteni

– za ponavljanje gradiva

-za učenje novog gradiva.

3.Šta će ministarstvu obrazovanja uopšte ti rezultati?

Zar oni uopšte mare za njih? Meni se čini da je evropejizacija pokrenula resavsku školu i da nama nije potreban gram mozga da bismo reformisali svoj obrazovni sistem. Što bi mi drugačije? Što mi uvek da talasamo? Što da naši đaci budu uvek prvi u stranim školama? A to su bila ona deca koja nisu radila inicijalni.

4.Zašto je te testove moguće pronaći na internetu?

Ako su tako važni i obavezni, zašto su onda lako dostupni? Naravno da ću da odštampam primerke i dam svom detetu da se što bolje pripremi. To sam i uradila.

Zato ove testove nazivam inicijalna glupost, jer svrhu u njima ne vidim, osim još jednog poltronisanja stranim obrazovnim sistemima, koji, vrlo dobro znamo kakvi su. Zašto moramo baš sve prepisati? Jel i ova glupost u “paketu mera” koje se ne prodaju na komad? Ono dete koje je naučilo-naučilo je, koje nije-nije, i tačka. Treba raditi dalje a ne tolike časove poklanjati potpuno besmislenoj stvari.

Volela bih kada bi me neko razuverio. Može li neko od vas?

Prati Mamino blago putem...Facebooktwitterpinterestrssinstagram
Svideo ti se tekst? Podeli ga!

Leave a comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

0 thoughts on “Inicijalna glupost

  • draganatomic

    Po mom mišljenju inicijalni testovi su kod nas “mnogo buke ni oko čega”. A tu smo buku podigli mi, roditelji. Realno, nema ničeg lošeg u testiranju i čestom proveravanju znanja. Inicijalni testovi i, ako se ocenjuju, ta ocena nema nikakvog udela na ocenu na kraju školske godine.Pa čemu onda drama? Testovi na netu i slično! Naša su deca mogla biti normalna da su imala samo malo manje naporne i opterećene roditelje. :). Rileks <3

      • draganatomic

        U proveri znanja. Bar ja to tako shvatam. A to znanje nema veze sa ocenom, jedan jedini put u toku školske godine. U čitavom našem obrazovnom sistemu koji je nakaradan, staromodan i zaostao, po mom mišljenju inicijalni testovi su najmanje zlo. Zato ih i branim :).

        • jelenakovincic Post author

          I mi smo imali “provere znanja”. U tišini, bez pompe i traume. Bez mogućnosti da svi dobiju 5. kao danas. Sistem jeste nakaradan, zato što su ljudi nakaradni, ali većina novih gluposti koje se uvode u škole jesu iste one stare gluposti, samo sa novim imenom i novom šminkom. Topla voda, već izmišljena, samo se sad zove…kako već.

  • micimano

    Ne nerviram se nešto mnogo oko tih inicijalnih testova (bar za sada). Imamo dobre učiteljice i deca su mi za sada dobri đaci (u stvari jedan je vredan drugi je lenj 🙂 ali uvek dobro prođe na kraju). Nama to ne znači toliko koliko samim učiteljicama, koje su nam na roditeljskom i rekle da je to njima odličan pokazatelj (ne)znanja dece. Tako one vide kome šta škripi i gde treba da se osvrnu, na šta da obrate pažnju. Vidim i deca su to prihvatila tako i ne bune se. A to, da li se nama roditeljima školski plan sviđa ili ne, da li možemo nešto promeniti i sl… e, to je već druga priča u koju se ne bih upuštala. Pozdravljam 🙂

    • jelenakovincic Post author

      Ni ja se ne nerviram, ali se mnogo priča o tome ovih dana, tako da sam morala pisati na ovu temu…
      Ovi testovi odlično pokrivaju nedostatak udžbenika u mnogim školama (iz mnogih predmeta), tako da imaju šta raditi dok ne dođu nove knjige…
      Roditelji ne mogu menjati školski plan(mada se i oko toga dvoumim), ali ipak mogli bi mnogo toga drugog promeniti. Problem je što se ljudi 1.boje, 2.ne zanima ih.
      Pozdrav 🙂

      • micimano

        Slažem se Jelena, tema jeste aktuelna i tekst je odlično napisan, nema šta.

        Što se udžbenika tiče, kod nas je situacija takva da deci moram kupiti knjige iz 4 predmeta, od kojih su dva redovna (muzičko i engleski+radnu svesku) i dva tzv. izborna (čuvari prirode i građansko vaspitanje). Deca MORAJU imati ove knjige + one neobavezne radne listove za svaki predmet, tipa “Ogledalce” ili recimo “Maša i Raša” ili “Pčelica”, a na to nam još i “predlažu” (da ne kažem nameću) dečiji časopis “Mali vitez” čija je pretplata 2000 din, a sve sa izgovorom da deci ne treba uskratiti pravo na dečiji časopis i mogućnost razvoja i napretka njihovog intelekta…bla, bla, bla samo da ti poljuljaju savest…

        E sad, kad to pomnožiš sa dva (ili tri), onda vidiš zašto se roditelji ne bune… Mislim da nije baš samo da se boje ili ih ne zanima, verujem da je tu i vreme bitno kao i taj finansijki momenat. Borimo se, grabimo i rukama i nogama kako umemo i znamo da zaradimo novac kako bi deci obezbedili sve što im je potrebno, kako za život, tako i za školu. I onda nam kažu da je školovanje besplatno i da deca dobijaju besplatne knjige.

        Izvini za ovako dugačak komentar, nadam se da nećeš zameriti 🙂
        Pozdravljam te 😀

        • jelenakovincic Post author

          Da, i mi još dokupljujemo knjige (muzičko mi je posebno značajno, posebno za dete u drugom razredu?! – 660 dinara), koje su “besplatne”. Jedino što nama ne nude te časopise… Imamo učiteljicu koja je stvarno razumna, i ne forsira ništa što ne mora po zakonu.
          Jeste, u pravu si i za to vreme, koje trošimo na trku za novcem. Kada bi većina roditelja ZNALA šta se sve dešava po školskim “kupoprodajama” sigurno bi zastali na ceo dan, i već sledeći digli revoluciju.
          Na moju žalost (li sreću, nisam pametna) znam jedan deo školskih biznis-tajni, pa me sve jako dotiče. Ne volim nepravdu na račun naroda, posebno preko dečjeg obraza.
          Hvala za dugi komentar 🙂 Takva je tema. POZ!

  • mojra

    Evo, pokušaću ja.
    Inicijalni test, ukoliko se provodi sa onim ciljem zbog kog je i uveden, je sjajna stvar. Problem je što svaka sjajna stvar može da bude tumačena potpuno pogrešno, pa se onda pretvara u svoju suprotnost.
    Ono što je naučeno u prethodnoj školskoj godini u velikoj meri bude zaboravljeno. Od onoga što je trebalo biti savladano postoji sasvim sigurno jedan deo koji predstavlja temelj za nastavak učenja u toj oblasti (koji procenat zavisi od predmeta do predmeta). Dakle treba proveriti šta se desilo s tim znanjem u međuvremenu da bi nastavnik-profesor osvežio sa svojim učenicima gradivo tamo gde je situacija loša, te da bi mogao kvalitetno nastaviti dalje. Učenicima, kod kojih je došlo do većeg deficita, trebalo bi dobronamerno skrenuti pažnju i … to je to. Inicijalni test je zamišljen kao veoma svrsishodna i korisna stvar.
    Lično, ne vidim razlog da se takav test brojčano ocenjuje, ali i ako se ocenjuje, ocena ne sme ulaziti u prosek na kraju, tako da se potpuno slažem sa Draganom – čemu nezadovoljstvo?
    A što se tiče testova na netu, bilo bi lepo kada bi roditelji bili toliko angažovani oko znanja svoje dece, pa im štampali testove i osvežavali znanje čak i kada inicijalnih testova uopšte ne bi bilo. Nažalost, kod nas nivo svesti doseže još uvek samo do forme (ocene), a ne do suštine (znanja).
    Izvinjavam se ako sam bila preopširna, ali sam se osećala prilično kompetentnom da komentarišem obzirom da imam više od 20 godina staža u prosveti.
    Pozdrav!

    • jelenakovincic Post author

      Draga Mojra,
      hvala što ste se javili, jer mi mnogo znači razgovor sa stručnom osobom. Bojim se da nisam dobro shvaćena, ali nema veze, nije to problem.Ja imam stvarno dobru decu, i kada je škola u pitanju kojd mene nema kompromisa. Oni rade i preko raspusta; naravno ne mnogo i ne svaki dan, ali ipak moraju.
      Ja sam uvek za proveru, nemojte misliti da želim da sklonim svoju decu od toga. Ne.
      Ono što mi jeste problem je – kompromitovanje ove provere do njene granice (ne)važnosti. Ja ne vidim više njen cilj, ne vidim rezultate. I učiteljica i nastavnici odmah kreću s novim gradivom koje se ocenjuje kao da se pre toga ništa nije desilo, koliko dete nauči ili ne nauči. Bez osvrtanja.
      Takođe, ja za sve ovo ne bih ni znala da nisam čula od prosvetara, kojima je sve ovo “naporno” do bola, ili koji ovo tek otaljavaju da imaju šta upisati u papirologiju.
      Ne znam da li sam sada bila jasnija? Sve je otišlo predaleko da bi imalo smisla…
      Verujem da ima prosvetara koji i po ovom pitanju svoj posao rade bez greške. Nažalost, u manjini su.