Kada reći detetu da Deda Mraz ne postoji? 12


Jedna od najlepših, najmilijih i najkorisnijih roditeljskih laži, jeste ona o postojanju Deda Mraza.

∗∗∗∗∗∗∗∗∗∗∗∗∗∗∗∗∗∗∗∗

Bože, kako je to divna priča…

Najlepša je jer su sve njene boje, dodiri i ukusi tako čarobni, novogodišnje crveni, sa čokoladom i cimetom, sa zlatastim šarama i ornamentima dalekih snežnih prostranstava, sa nasmejanim životinjama i vrednim patuljcima, sa preslatkom muzikom koja se ne zaboravlja nikada i nikada.

Najmilija je jer se sve te priče i boje toliko zalepe za srce i sećanje, pa traju i vesele čoveka, pa teraju na osmeh svaki put kada pogledamo fotografije naše uplakane dece u krlima nekih kvazi-Mrazova, retke prilike u kojima naša deca plaču a mi se smejemo.

Najkorisnija, jer sa sobom nosi savršeno dečje ponašanje, disciplinsku meru kojoj nije dorasla ni jedna pedagoška metoda. Dovoljno je samo podsetiti dete da će to sve videti Deda Mraz, i to je to! Istog trena, ono je spremno za saradnju koja vodi do tog divnog, čekanog poklona najdražeg dedice.

Slika081

Ovo nije priča za roditelje koji ne žele stvarati novogodišnju bajku, koji ne vrednuju ono što se ne vidi. Ne osuđujem. Svaki roditelj ima pravo da kreira dečje shvatanje sveta onako kako misli da je najbolje.

Ovo je priča za one roditelje, koji se trude od detinjstva napraviti najlepši period života svom detetu, u kojem će veliki deo pripasti Novogodišnjim radostima. Priznajte: i vi svoju decu ubeđujete u bajku o Deda Mrazu? Pa šta? I ja sam to radila. S uživanjem! 🙂

I tek sada, s ove distance, moram reći da je to u stvari – savršena laž. Jer sve vreme dok je trajala, nisam je ni videla kao laž, nego kao nešto što se podrazumeva. Moj obavezan roditeljski zadatak, koji sam ispunjavala s ljubavlju do neba.

Brižno sam slušala njihove želje, kupovala poklon po poklon, sakrivala vreće u potkrovlju i podrumu, izmišljala telefonske razgovore sa Deda Mrazom, prenosila nepostojeće poruke… i sada imam osmeh na licu, kad se setim. Čim su naučili slova, pisali smo pisma, redovno, odmah početkom decembra, kako bi Deda imao vremena sve pripremiti… Jer, znate li vi koliko je dece na svetu?!… 🙂 🙂

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Kada mališani čuju od drugara u vrtiću, od komšijske dece, ili od nekih starijih ljudi koji se žele napraviti pametnim ili “smestiti” roditeljima – da Deda u stvari ne postoji – počinju premišljanja u njihovim glavicama, počinju pitanja i zapitkivanja…

Sumnja je probuđena.

I onda se desi taj Momenat.

Taj surovi, odvratni momenat kada shvatite da to više nema smisla, da to više nije dete koje treba varati, da druga deca pričaju druge priče…

I šta onda?

Kako u rečenici “DEDA MRAZ NE POSTOJI” srušiti bajku, srušiti željice i nadanja, srušiti svu dosadašnju sreću i radovanja, uništiti… Deda Mraza!?

Meni to uopšte nije bilo lako.

Čak štaviše.

Može to nekome zvučati i smešno, ali ja se uopšte nisam dobro osećala.

Nakon rušenja svih onih novogodišnjih dečjih osmeha, takođe je neprijatno i sebe predstaviti kao varalicu, muljatora i prevaranta.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Razmišljala sam dugo da li da to uradim u predškolskom periodu ili kada krenu u 1.razred. Ipak sam se odlučila za predškolski. Naša “hibridna” deca imaju dovoljno znanja u tom periodu da se ponašaju zrelo, tako da… to je bilo to. Oboje su imali po 6,5 godina kada su čuli ISTINU. Tužnu vest.

Oči su im ostale na mojima, nije bilo puno pitanja, osim otvorenih usta i neverice.

“Stvarno?

A ko je onda donosio poklone?

A je l`stvarno ne postoji?”

Nakon toga su ćutali i verovatno u svojim glavicama pretresali sve mogućnosti i strahove, nadanja koja su pala u vodu.

Ono što je neophodno, bez obzira koji termin i koju godinu deteta izaberete za sopštavanje ove istine, jeste detaljno objašnjenje o svemu, i obećanje da će se sreća nastaviti u nekoj novoj knjizi u kojoj nema bajki, ali ima mnogo lepih priča.

Dete će razumeti.

Verovatno će trebati malo vremena da presabere sve u svojoj glavici, ali će ipak uspeti da vaše priznanje mnogo lakše prihvati,  nego što ćete to moći vi.

Mi još uvek pišemo pisma Deda Mrazu.

Iz navike, valjda.

Iako su već veliki, sviđa im se još uvek da žele i nadaju se da ću im baš to kupiti.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Poklone dobijaju pred Novogodišnju večeru, a ja se trudim da ne budu u sobi kada unesem novogodišnje vreće i stavim ih pored jelke. Pa se onda svi kao iznenadimo i smejemo.

Još uvek ih raduju.

Priznanje detetu da Deda Mraz ne postoji, još je jedna u nizu velikih životnih raskrsnica na kojima se kad-tad nađemo.

Ne možemo je zaobići niti preskočiti.

A i što bismo?

Kada nam je put, kojim je Deda Mraz vodio našu decu, donosio tako divne, medene uspomene i ostavio nasmejana sećanja u glavicama naših najdražih patuljaka. 🙂

Verujem da ću zauvek svojoj deci kupovati poklone za Novu godinu.

I kada budu odrasli ljudi.

Ne znam, možda se zanosim tim idejama, ali – što da ne?

Zar se i vama ne čini da su roditelji, pravi pravcati Deda Mrazovi svojoj deci?

Pa što onda kvariti i tu čaroliju?

∗∗∗∗∗∗∗∗∗∗∗∗∗∗∗∗∗∗∗∗

Šta vi kažete?

Još uvek živite ovu divnu bajku?

Ili ste morali skupiti hrabrosti i reći istinu?

Prati Mamino blago putem...Facebooktwitterpinterestrssinstagram
Svideo ti se tekst? Podeli ga!

Leave a comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

12 thoughts on “Kada reći detetu da Deda Mraz ne postoji?

  • Луна

    Нисам се уносила у ту причу о Деда Мразу, куповала сам поклончиће али ми је ћерка са четири године рекла да зна да јој поклоне купујемо ми. И дан данас воли пакетић испод јелке, неку ситницу, чоколаду рецимо али да буде лепо упакована и да стоји испод јелке…

    • jelenakovincic Post author

      Da, neka deca to ranije čuju i nonšalantno prihvate, posebno devojčice. Deca u vrtićima, među sobom obave te rasprave; oni praktičari brzo usvoje promenu, a ostali to jednostavno ne žele.

    • jelenakovincic Post author

      Hvala puno 🙂 Šta bismo postigli tim da decu baš nikada ne vinemo u zvezde, da ih kroz ceo život držimo čvrsto na zemlji, da ih ne učimo da lete, bar u mašti?.. Neka nam zato služe bajke: kad smo mali da maštamo, a kad narastemo da se šalimo 🙂 Pozdrav!

  • aprilia29

    Ja se i ne sjećam kad sam spoznala da Deda Mraz ne postoji ali nekako i dalje vjeujem u tu bajku i obožavam novogodišnju atmosferu. Super ti je ideja sa pisanjem pisanja i kad već odrastu i trudiću se da ti je ukradem 🙂

  • carapice

    Jao, ja mnogo želim da detetu pružim tu radost iluzije… Ja je nisam imala. Nadam se da ću uspeti. O strašnoj istini ne želim još da razmišljam, nekako verujem da sve to dođe spontano.

    • jelenakovincic Post author

      NIsam je ni ja imala. Možda sam se zato i trudila toliko. I ne kajem se nimalo! Te osmehe, nadanja, čekanje…sreću – nijedna druga bajka ne može da stvori. Što bismo detetu na početku života uskraćivali tako nešto? Imaće dovoljno vremena da shvati da život nije bajka, ali je mnogo lepši s njom 🙂 Pozdrav!

  • Skitarnik

    Mojoj ćeri rekli na veronauci. Pričali joj i drugari, ali ona nije htela da čuje. Bila je drugi razred. I bila sam besna na nastavnicu! Vuku i dalje pogrevam tu iliuziju, ali on je neki ‘ladnjak. Ne prima se mnogo ni na kakva bajke.