Moj abortus – moja stvar 17


Abortus je definitivno TABU.

Nešto gubavo, zarazno i Ne daj Bože stvar.

O abortusu pričamo tiho, u poverenju, i lažemo da smo bolesne, da ležimo jer imamo neki virus…

Abortus je kao crna strana željene trudnoće: što više željenu trudnoću hvalimo i prepričavamo, to više abortus krijemo i ćutimo. I krivimo sebe, i slučaj, i situaciju… I krivimo sebe zbog tog čina, zbog vere, zbog osude, zbog posledica…

Zar nije vreme da stanemo?

Da preuzmemo komandu nad svojim telom i ne grizemo se više zbog svoje odluke?

Da razmislimo kojim se to aršinima vodimo kada krenemo sa autoosudama?

Aršinima onih koji neće nositi tu bebu koju unapred žale, koji neće spremiti pelene za nju, neće pomoći bolesnom ocu, niti plaćati kredit za kuću u kojoj bi ona mogla da raste?

Društvo bi  ovom slučaju trebalo da začepi.

Da gleda svoja posla. Da se razvija i čini boljim, a ne da se bavi statistikama. Čini mi se da je to sve što znaju. Prvo nas bace u truli obrazovni sistem, pa nas onda rolaju po raspadnutim i siromašnim porodicama, guraju nas po birokratskim i ekonomskim šupama, sve gledajući kako ćemo se snaći. I ako neka od nas, na tom putu snalaženja i pokušaja života, odluči da nešto – što je samo njeno – ne želi… Onda je spremno da malo zaviri i u njenu matericu, malo pročačka po prošlosti i moralu… I zato…

Dragi kreatori moga društva,

kada budete u stanju da od mog života napravite bajku,

da mi pružite sve lepote i zadovoljstva življenja na vašoj zemlji

i sve pogodnosti koje novac može da pruži;

kada budete čipovali moju matericu i položili puno pravo na moje jajnike,

kada dobijete supermoći da preformulišete moja uverenja i moju veru,

e tada, možda ćemo moći da pričamo o tome – zašto sam abortirala?

A sve dotle, dok se sama borim sa vašim lavovima u vašem kavezu, moj razum je samo moj. I moj abortus – moja stvar. Koliko god se vama činio pogrešnim.

Jelena

Ovo je tekst solidarnosti svim ženama koje su odlučile kreirati svoj majčinski status onako kako su znale, mogle i htele u datom trenutku. Iako ja nisam nikada imala priliku odlučivati o sopstvenom abortusu, poklanjam ga svim onim ženama koje se stide svoje odluke i svog postupka, potpuno nepotrebno.

Potpuno sam sigurna da bismo sve volele biti nasmejane majke, okružene gomilom dece u kućici sa belom ogradom, cvećem i toplim ručkom. Ali, živimo na zemlji, ne u oblacima.

Zato – budite hrabre, drage moje.

Vaše telo je uvek vaše.

Kao i vaše odluke. 

20150914_174823

 

 

 

 

Prati Mamino blago putem...Facebooktwitterpinterestrssinstagram
Svideo ti se tekst? Podeli ga!

Leave a comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

17 thoughts on “Moj abortus – moja stvar

    • blamamino Post author

      Hvala za podršku. Neka ona ide svim ženama koje su (za razliku od mene) doživele ovo iskustvo. Moramo biti uz njih. Pozdrav!

  • Sandra

    Predobro rečeno. Sve.
    Veoma me dotakao tekst. Moja deca su već velika i volela bih da ih je više, naročito sad kad su već otišla iz kuće. Nažalost ovaj kavez u kome živimo veoma je nezgodan za stvaranje velike, lepe, srećne i site porodice. Zato se potpuno slažem sa stavom Moj abortus-moja stvar. I skroz razumem žene koje se reše na taj potez, A ponajviše saosećam sa njima jer nije to laka odluka, peče dušu još dugo i ko zna da li ikad prestane.
    Pozdrav

    • blamamino Post author

      Niti jedna zdrava i prava žena ne radi to tako… iz dosade; sigurna sam da je svaka imala dovoljno dobar razlog, ma kako se nekome činio pogrešan.
      Neke žene prolaze kroz pakao tokom trudnoće.
      Nekima je uništena zona rađanja tokom prethodnih porođaja i ne bi mogle izdržati sl.porođaj.
      Nekim ženama hronične bolesti ne dozvoljavaju planiranje porodice uopšte.
      Neke žene jednostavno ne žele decu.
      Neke nemaju para ni za stan, a kamoli za dete.
      Neke jedva odgajaju već rođenih dvoje, i ne mogu još i treće.
      Neke su ostale bez posla.
      Neke je ostavio muž, dečko.
      Neke su narkomanke.
      Neke su prostitutke.
      Neke žive s mužem alkoholičarem i ne žele još jednu žrtvu.
      Neke imaju dete s posebnim potrebama i nemaju više snage za još jedan rizik.
      Mnogo je razloga.
      Ali ni jedan razlog nije LEP, DIVAN, MIRIŠLJAV I SA ŠLJOKICAMA.
      Ovako teškoj odluci prethodi i sleduje mnogo progutanih suza, verujem.
      Suviše je tereta na ženskim plećima, budimo složne i skinimo joj bar ovaj koji zavisi od nas.
      Zato bih uvek prigrlila uplakanu ženu i rekla joj da je njeno telo, njen život, njena odluka, njena želja, njena mogućnost – njena stvar.
      HVALA PUNO SANDRA ŠTO SI SE JAVILA. HVALA <3 HVALA

  • Sandra

    Nijedna mama ne prekida trudnoću i ne ugrožava svoje zdravlje i život zato što joj se tako može ili zato što nema šta pametnije da radi. To su žene koje su, iz nekog razloga, bile prinuđene na abortus. U situaciji kada je žena i sama ojađena, za njenu dobrobit je loše upiranje prstom u nju i osuđivanje od strane društva. Pogotovo zato što, u društvu u kojem ne postoji nikakva edukacija o kontracepciji, a zdravstvo se nalazi tu gde jeste, svakako da nije ona ta u koju treba da se upire. Hvala Jeleni koja je uputila reč razumevanja tim majkama.

    • blamamino Post author

      Da, baš tako.
      I znaš šta je prva sledeća stvar koja me prosto razbesni? To što se u ovim pričama nigde ne spominje muškarac!? Kao da smo zatrudnele same od sebe!? Javna sramota, teška odluka, upranje prsta – samo za žene. Kako da ne!
      Verujem da ima muškaraca kojima takođe nije svejedno, ali oni ne osećaju sve ove osude.
      Možda će zvučati glupo, ali i oni bi trebali nostiti etiketu oca koji je abortirao. Koji je izneverio, nije pazio, nije želeo, nije mogao… Možda bi onda ovim crnim pričama koje prate abortus došao kraj. Jer je (nažalost) muška reč još uvek teža od ženske, pa bi se stanje diplomatski poravnalo, zakoni popravili i cela stvar dovela u stanje normale.
      Pozdrav Sandra!

  • Čarapice

    Bravo za tekst! Potrebno je mnogo ovakvih glavica, reči, misli, da bismo mogle govoriti o slobodi žena da otvoreno govore o svojim odlukama. Koji god da je razlog prekida trudnoće, on nije za osudu i nije ničijem nosu mesto u toj temi.

  • Aprilia

    Čitala sam negativne komentare na ovaj post i voljela bih vidjeti te savjesne žene kako odlaze u domove za nezbrinutu djecu, vode bar jedno dijete kući i brinu se o njemu. Tuđu muku je lako osuditi. Nisam se našla u situaciji da odlučujem o tome i ne znam nikoga ko jeste ali otkud meni ili bilo kome pravo da sudi o tome. Otkud znamo kako je onoj koja se odlučila na taj korak? Generalno se zgrožavam na tuđe “pravo” da sudi ili kritikuje tuđe odluke, kakve god bile pa i na ovakvu odluku.
    Ja podržavam tvoj stav. Ne znam šta će me u životu snaći i ne znam kako ću kad odreagovati ali kako god da bude, to je moj život i moja stvar.

    • blamamino Post author

      Mislim da postoje dva razloga-uzroka negativnih komentara na ovaj moj stav.
      Prvi – od rođenja, ženama se usađuje u svest vera, kao prvi i osnovni princip delovanja, i u nekim krajevima i porodicama je Bog na prvom mestu.
      Drugi – uvek je lakše osloniti se na nečije mišljenje (uglavnom versko) nego preuzeti krivicu zbog svog. Lakše je. U stilu “Nisam ja ništa sama, tako je rečeno da treba”.
      Upravo zbog te zaluđenosti tuđim stavom, neke žene nisu uopšte razumele o čemu ja govorim. Ja nisam u prvi plan stavljala decu, niti bilo koga navodila na “ubistvo”. Moj fokus je žena, sa svim svojim problemima.
      Ali dobro.
      Drago mi je što se lavina pokrenula, jer ne treba zaboraviti da su žene – ne jednom – kroz istoriju, bile mašine za rađanje, a sve u cilju političke i verske ideologije, koja nema veze s humanošću, nego isključivo zbog ratovanja, istrebljenja neke rase… i ostalih neljudskih razloga.
      Zato bi svaka žena, koja prvo veruje drugima, trebala da se zatvori u 4 zida i razmisli, šta od abortusa dobijam ja, a šta drugi?
      Pozdrav draga Snježana 🙂

  • LaBiLnA

    Bravo! Pametnoj dovoljno. Samo i SAMO žena donosi odluku o tome da li će da zadrži trudnoću ili ne. To je njena lična stvar i lična odluka, lično kajanje ili ne. Znam neke koje su abortirale jer pol deteta nije odgovarao suprugu. A htele su da zadrže trudnoću. Jebi ga. Žene, opametite se! To je vaše pravo na izbor, iskoristite ga.

    • blamamino Post author

      Hvala ti draga, inteligentna i samosvesna ženo! Vrlo znače reči koje izgovori žena koja razmišlja svojom glavom. Hvala u ime svih koje još uvek nisu odlučile ko će donositi njihove odluke.

  • Ana

    Zene koje ne zele decu treba da koriste zastitu. Danas zene mogu da biraju razne nacine da se zastite od nezeljene trudnoce. Poznajem zenu koja je dobila dete i nakon par meseci opet zatrudnela. Rodila je i to drugo dete i opet nije proslo ni godinu dana i zatrudnela je ponovo. Otisla je na abortus. Nakon dva meseca je opet zatrudnela i rekli su joj da ne moze da abortira opet u tako kratkom roku. Pokusavala je na sve nacine da izgubi dete ali nije uspela. Nakon toga je imala jos 3 abortusa. Niko ne moze da me ubedi da je to normalno i da to tako treba. To je neodgovorno i prema toj deci koja nisu rodjena(a srce kuca od 6 nedelje) i prema sopstvenom telu. Takve zene treba osudjivati.

    • blamamino Post author

      Istina, ovaj slučaj koji ste opisali govori mnogo o toj ženi. To je baš ekstrem. I naravno da je sama kriva za te užasne situacije.
      Stvarno nas ima raznih.
      Ovaj tekst je generalno priča za prosečne žene, s prosečnim brojem porođaja, i onom situacijom koja se desi jednom, eventualno dva puta.
      Hvala Ana za komentar.