Danas, kad sam srela svoju 40 10


O, Bože, Jelena, kako si ti dospela dovde?

Uvukla se u cipele i kaput broj 40, pa sad misliš da si riba?

Hmmm…

Ok, nekad se i to desi. Slučajno. Što kaže tvoj muž – Osralo te…

A i njega je, kad je tebe oženio 🙂

Zna on to.

A znaš i ti da se gomila knjiga mogla napisati od svih paučina i svetlosti koje su te dovele do ovog rođendana.

Mnogo bi to zanimljivo štivo bilo, zahvaljujući snazi koja se krije ispod tvoje potkošulje.

Da, znam, svako dobije koliko može da izdrži, i ako je tako, ti si definitivno snagatorka. Oduvek.

pic1

Da nije tako, ne bismo se sada zajedno smejale. Ok, i malo-malo plakale.

Ti i ja, draga moja…

Što da ne i sad? Baš danas.

Neka ova slana voda opere sve što se možda sakrilo na tvojoj duši, pa da glasno i bučno nastaviš dalje.

U jedno skroz novo i super razdoblje tvoje nove mladosti!

Izvini, ko je rekao da četrdesete nisu druga mladost?

Ha!

pic2

Tim luzerima možemo samo da se zahvalimo na pažnji i poželimo da im neko podigne roletne.

Jer, ovo danas  JESTE NOVI DAN.

Dan kada ćeš, draga moja, zakoračiti u svoj, a opet novi svet.

U svet u kojem možeš bez maski, predrasuda, uvijanja i blefiranja da kažeš, osetiš i doživiš. I vrlo lako preživiš.

Napiši danas na ogledalu jedno veliko slovo J onim roze karminom, umotaj ga u srce, i videćeš, neko će do večeras sigurno docrtati smajlija 🙂

Srećom, ima tih crtača u tvom životu. Taman broj.

Mogu da te ljube i čestitaju, da ti žele i požele sve naj, naj… glume klasiku ili šokiraju iznenađenjima… To je tako divno.

Pusti ih, ne brini za mene.

Znaš da te čekam svakog dana, u svakom ćošku tvoje glave, i radujem se, od srca se radujem što se već godinama upoznajemo, što se oprezno osećamo i sve više volimo. Iako nam je trebalo godina pevanja i tugovanja, naši susreti su sada suva istina. Ni ja bez tebe, ni naopako.

Držeći se za ruke, možemo i nas dve, kao pijane tinejdžerke protrčati svim našim starim ulicama, podvući stošezdesetmiliona crta, pokloniti se svim našim idolima, krišom se cerekati usputnim greškama, i napokon, potpuno zrele i iskusne, doći svojoj kući, pogledati u svih šest najdražih očiju koje spavaju, pa da se, tek izulih cipela, sretnemo  u ogledalu.

Ti mali momenti kada nam se sretnu misli, ruše sve one zelene, bojažljive i nerealne želje, otkače nas od gluposti, snova i nadanja, i u beležnicu ti upišu samo planove.

Planove da krenemo od nas dve, one dve lujke u ogledalu, da stalno krećemo i uvek da se vratimo. Sebi.

Jer susret sa sopstvenom dušom, susret sa najistinitijom istinom o sebi, o svim ženskim i ličnim mislima koje mislimo, to su, draga moja ti, najveći poklon koji ćeš dobiti za ovaj broj. 40.

pic3

 

 

 

Prati Mamino blago putem...Facebooktwitterpinterestrssinstagram
Svideo ti se tekst? Podeli ga!

Leave a comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

10 thoughts on “Danas, kad sam srela svoju 40