Teško nama s nama, ili – kako smo proslavili Dan naše mile, voljene i lajkovane planete? 4


tekst napisan 23.4.2015.

Iz poštovanja prema Zemlji, ovaj tekst objavljujem tek danas.

Meni je svaki dan u godini DAN PLANETE ZEMLJE, tako da mi sve održane manifestacije u planetinu čast samo smetaju i iritiraju živce. Posebno kada vidim da su sadržaji “kulturnih i zabavnih” programa namenjeni  – ljudima. Ponovo se šarenilo sve u čast govorancija i ličnih/kolektivnih prezentacija, pokazali smo kako lepo pevamo, kako su nam deca slatka, kako se možemo okupiti kada su kamere u blizini… i to je to. Svrha svega jeste da svrhe – nema. Kraj, izvestan i isti kao i godinama pre.

posle priredbe smo otišli u svoje čiste kuće…

Nakon poslednjeg gutljaja dobijenog soka, kojim se okrepljivalo grlo i kratila dosada, izmileo je onaj primitivni crv koji uvek gleda kako da oslobodi ruke, ali da to uradi diskretno, uz nogu, daleko od tuđih očiju.

Nisam odolela da vam pokažem kakav divan pejzaž možete očekivati na samom ulasku u Šid, ako dolazite iz pravca Hrvatske, i to sa graničnog prelaza Tovarnik, blizu kojeg je šidsko smetlište. Ono legalno.

Uvek me to izmeštanje ljudskog smeća van dometa očiju onoga ko ga je napravio, podseća na ljudsku slabost i glupost, koje se toliko stidimo, pa je u toj sramoti guramo što dalje od sebe. Ali ipak se nekada moramo očešati o nju, bar okom.

Takođe, vrlo je zanimljiva i činjenica da ljudi na svakom zabačenom ćošku u prirodi, prave divlje deponije noseći svoje smeće tamo KADA NIKOG NEMA, I KAD JE MRAK.

Čega se to čovek stidi?

Svog lošeg postupka?

Pa što ga pravi ako je loš?

 

Realno, meni uopšte nije važno ko je bacio to što je bacio. Ne zanima me prezime i i gde radi…

Važna mi je samo ta NE-SVEST o postupku.

Koju mnooooooooooooooogi koji su danas slavili – nemaju. Ali zato znaju da slave.

Kada sami sebi nećemo da pomognemo, neće ni priroda. Vetar nam je ovoga puta udario kontru, i pomaže nam da što brže ove plodne crne tepihe pretvorimo u pvc obloge, vrlo lake za održavanje. A to je ipak najvažnije, zar ne? Ionako nemamo vremena…

Kao da nam se sva naša nebriga i nemar vraćaju na kućni prag.

Ovo je vrlo prometan put, prepun stranaca koji sumnjam da će se ovako ponašati kod svoje kuće, u nekim državama s malo više kontrole i kažnjavanja. Koje kod nas, do misaone imenice još došlo nije.

Možda baš vi sutra kupite hleb napravljen od ovog žita.

Nije čudo što se problem deponija smeća ne rešava: još niko u njega nije upao, niko na njemu slomio nogu, ničija žena nije dobila otkaz zbog njega, niti je zasmetao bilo čijem kumu pri upisu na listu kandidata. U javne tendere vezane za reciklažu se niko ne upušta, jer i na samu pomisao deluje dosadno, bez nekog alkohola u najavi. Odgovorni se pravdaju skupim mašinama, visokim cenama i svetskom krizom, pričaju nam bajke i priče za laku noć. Uz ovakvo ponašanje i odgovornih koji se kite zelenim listovima, ali i svakog od nas pojedinačno – svanuti neće skoro.

U ovom slučaju – daleko od očiju, daleko od mozga.

Ali zato vrlo blizu TANJIRA I NOSA!

Mog, vašeg, naše dece i dece njihove dece. U njega gledamo svi, njega dišemo svi.

Pa zašto onda ZEMLJU ne čuvamo SVI?

Čistimo svoje sobe, svoje tašne, telefone, čistimo kućne ljubimce, lickamo nokte i srebrne escajge, čistimo dvorišta i patike, balkone, kante za đubre, uređujemo, sređujemo, renoviramo, planiramo nova sređivanja…

A ko će da počisti Zemlju?

Ko će skinuti prašinu sa savesti?

Prati Mamino blago putem...Facebooktwitterpinterestrssinstagram
Svideo ti se tekst? Podeli ga!

Leave a comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

4 thoughts on “Teško nama s nama, ili – kako smo proslavili Dan naše mile, voljene i lajkovane planete?

  • Mirna

    Super tekst koji je mene ostavio bez teksta 🙁 Sve, ali baš sve si u pravu.
    Ovdje gdje sam ja je odvajanje i skupljanje smeća malo bolje organizirano, ali svejedno ima onih što im na sred ulice namjerno ispadne prljava maramica ili papirnata vrećica iz ruku. Kad to vidim, opominjem pristojno: Hmm, oprostite, izgubili ste nešto! Ljudi se zbune, pa i pokupe bez riječi, ali tko će hodati za svakim i gledati što tko baca. Samo ovdje su i kazne veće za one što izbace otpad pred vrata a nisu naručili njegov odvoz, pa se i ne događa često. Ali dogodi se, da ne ispadne kako su svi fini 😀

    • blamamino Post author

      Takve priče su za nas bajke. Ovde možeš samo batina dobiti od onog koga opominješ na ulici, ili će te tretirati kao budalu i nenormalnu. Takođe, nikakve kazne ni za šta ne postoje. Možeš baciti šta hoćeš, gde hoćeš. Toliko o ekologiji. Bitno je da “krupnim koracima idemo ka evropskoj uniji”… Užas!