Kakve Veze Ima Grupa R.E.M. sa Pamćenjem Mog Deteta? 6


Sve mame – deca ’70 – ’80 – tih, sigurno su čule, uživale i prepevale u mladosti mnoge pesme grupe R.E.M.

Taj čudno-njanjavi glas pevača Majkl Strajpa jednostavno ne može da se zaboravi. Nikako.

Da nam danas puste neku nepoznatu pesmu koju on peva, sigurno bismo pogodile ko je pevač… Zar ne?

I tek nakon pesama grupe R.E.M. zapitala sam se – Šta im znači to “REM”?

Nisam baš bila na TI s tim terminima iz psihologije, ni tada, niti u kasnijem školovanju, jer se niko nije posebno zadržavao na toj lekciji.

A priča je zaista sjajna.

(Kao i bend.)

Meni postaje sve sjajnija, i zato sam odlučila da na blogu uprem prstom u nju, da zasija i u vašim očima 🙂

Šta znači R.E.M?

Rapid Eye Movement = Brzi pokreti oka

R.E.M. je faza sna koju karakteriše brzo pokretanje oka, kao da pokrećemo očnu jabučicu, sa spuštenim kapkom, u snu. Sigurno ste to primetile kod nekog vašeg “spavača” u blizini.

Ukoliko niste, to je sigurno zato što niste ugrabile taj momenat od 20-tak minuta koliko prosečno traje R.E.M. faza. U snu ih prosečno ima 4-5. Ne brinite, od čitanja ovog teksta, primetićete ih i bez spavanja, i po danu, uz podignute očne kapke 🙂

Zašto je uopšte važna R.E.M. faza?

U R.E.M. fazi sna naš mozak stvara sinapse-veze između nervnih ćelija a one su najvažnije za STVARANJE MEMORIJE.

Sinapse čine koru velikog mozga, ili KORTEKS.

A kora velikog mozga je najvažnija za sve kognitivne procese, tj.one procese koji čine PONAŠANJE.

Tako kaže nauka.

Kada se nervi spajaju (svojim strujnim impulsima) dolazi do bezbroj kontakata i povezivanja, i nastanka memorijskih “tragova”. Tj.ZNANJA.

20160622_164705

Ovako je moj Igor (9) nacrtao nervne ćelije i sinapsu, bez ikakvog predhodnog znanja, nakon jednog usmenog objašnjenja. Možemo videti da dete znanje i memorisanje doživljava kao nešto šareno, veselo i lepo.

Samo ono što smo zapamtili – znamo.

Međutim, ono što ne ide baš pod ruku čoveku (posebno roditelju) jeste činjenica da se najveći broj sinapsi stvara do 5 godine života.

Zbog toga nam je sve teže učiti, kako smo stariji. Nije nemoguće, ali ide teže.

Zato ne treba propustiti šansu da u prvim godinama života svoje dece ne uradimo sve što je moguće za njihovu memoriju, za njihovo buduće znanje.

Kako?

Kako razviti što veći broj sinapsi kod svog deteta?

Bez mnogo filozofiranja i izmišljanja odgovora, treba samo da se okrenemo biologiji, i da krenemo s razvojem korteksa svoje bebe, još dok je u fazi fetusa, i da nastavimo kod svojih mališana, u toku prvih godina života. Kako?

1.PRENATALNOM ISHRANOM

S obirom da se mozak fetusa počinje razvijati oko 16-og dana trudnoće, veoma je važno da mama hrani svoj organizam onim što najbolje hrani mozak bebe. Pre svega, to su omega-3 masne kiseline, čiji nedostatak može da uzrokuje rođenje bebe s izraženim fizičkim i mentalnim poremećajima (manji obim glave, manja težina, autizam, hiperaktivnost…), ali čije redovno korišćenje dovodi do kvalitetnog stvaranja korteksa, čime stvaramo osnovu za veću inteligenciju deteta.

Zbog čega je sve više dece s problemima u ponašanju?

Jedan od važnijih razloga jeste upravo veoma loša i nekvalitetna ishrana majki u trudnoći. Konzervisana, instant i hrana siromašna korisnim mastima, mineralima i vitaminima jednostavno nije dovoljna za razvoj mozga. Zbog toga je vrlo važno da se trudnice zdravo hrane, da više pažnje posvete fiziologiji svoje nerođene bebe, i na taj način doprinesu intelektualnom zdravlju svog deteta.

Sve više beba se rađa sa nedovoljno razvijenim korteksom. Treba misliti o tome…

2. SAN

Što više dete spava, više će biti u R.E.M. fazi.

To je vrlo lako izvodljivo kada je beba mala, i prirodno treba više sna. Ali, kada malo poraste, roditelj je taj koji treba da joj obezbedi uslove:

  1. da spava dovoljno
  2. da spava redovno

Znate i same koliko je dece budno do ponoći? Svakoga dana? Pa kako očekivati da će doći u R.E.M. fazu u kojoj se stvaraju sinapse kao preduslov pamćenja, inteligencije, “pameti”?

Da li se slažete da ima logike?

3.IGRA

Da bi malo dete nešto naučilo, ono ne može da ode na fakultet ili u firmu.

Ali, šta može?

Pa može da se IGRA 🙂

Igra je najveći motiv za učenje kod deteta.

Da bi dete uopšte krenulo u igru, osnovno što mu moramo dozvoliti jeste – da se kreće. Slobodno.

Razne zabrane koje roditelji postavljaju detetu (kao što je recimo ogradica za igru, dubak), samo usporavaju detetovu spoznaju sveta oko sebe, što direktno utiče na smanjenje razvoja sinapsi=znanja.

Da, znam: pašće, srušiće, isprljaće se…

Jeste: treba stalno juriti, paziti, opominjati…

Jeste: vrlo često je naporno i nosi veliku odgovornost.

Međutim, nije nemoguće, posebno ako u igru uključimo prirodu, najbezbednije i najčistije okruženje za igru dece.

Ako pustimo dete da se igra, njegov mozak će stalno biti na oprezu, pred zadacima, pred izazovima koje mora da reši. A to i jeste osnovna funkcija mozga – PREŽIVLJAVANJE.

MOZAK JE ORGAN KOJI SLUŽI ZA PREŽIVLJAVANJE.

Dok se mozak bude borio sa zadacima, strujni signali između nervnih ćelija će biti maksimalno angažovani, a stvaranje sinapsi u svom apsolutnom sjaju. A to nam i jeste cilj.

Što “teži” zadatak dete bude rešavalo, veći broj nervnih ćelija će biti uključeno u ceo proces, i više sinapsi će biti stvoreno.

Dok se igra, dete rešava razne zadatke svojim prstićima, nogicama ili celim telom. Ono se trudi, razmišlja i samim tim boravi u R.E.M. fazi iako ne spava.

Koliko puta ste videli svoje dete kako se zadubljeno igra kockicama, lutkama, slikovnicama?

Koliko ste ga puta dozivali, a ono se ne javlja?

Iako je blizu vas i dobro čuje?

Sigurno mnogo.

A za sve je kriva R.E.M. faza.

Jer svako dete boravi u R.E.M. fazi dok se igra.

Dok razmišlja o svojoj igri, njegove sinapse grade brojne memorijske mreže i dete tako uči.

Da, moguće je boraviti u R.E.M.fazi i u budnom stanju.

Svaka dublja koncentracija dece, ali i nas odraslih, svako razmišljanje i rešavanje problema, vodi nas direktno u nju.

I vi ste, čitajući ovaj tekst bili u njoj 🙂

Više ili manje, dublje ili pliće, ali neke nove sinapse su stvorene čitajući ovaj tekst.

Hvala vam za to.

Tako da, priča članova R.E.M. da su slučajnim ubadanjem prsta u rečnik pojmova izabrali ime za bend – meni danas zvuči kao loš vic 🙂 

Ili se sudbina opasno poigrala sa njima.

A i nama, kada su oni u pitanju.

Ono što nije ni mit, ni priča, ni magija, jeste činjenica da su nam opasne sinapse stvorili svojom muzikom, da smo ih dobro naučili i teško da ćemo ih zaboraviti 🙂

Totalno R.E.M!

 

 

 

 

 

 

 

Prati Mamino blago putem...Facebooktwitterpinterestrssinstagram
Svideo ti se tekst? Podeli ga!

Leave a comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

6 thoughts on “Kakve Veze Ima Grupa R.E.M. sa Pamćenjem Mog Deteta?