Pitala sam decu šta bi voleli da jedu na dečijem rođendanu, i evo šta su mi rekli


Za slani deo jelovnika za proslavu desetog rođendana mog sina, spremali smo ćevape, pljeskavice i ražnjiće. Mislim da je dosta bilo njenog veličanstva pice, kraljice svih dečijih rođendana.

img_20161002_211650

Pica je idelano jelo za dečije rođendane, slažem se. Uglavnom se kupi, ne pravimo i ne brljamo po kući, uglavnom je svi vole, postoji više vrsta i kombinacija za poručivanje, ne zahteva escajg koji mala deca ne umeju da koriste, sita je, ekonomična, jer za male pare jede dosta dece… gomila razloga.

Deca je uglavnom jedu, uz malo ili nikakvo brljanje, uglavnom onih koji ne vole šampinjone, kečap, ili nešto od priloga koji ne žele.

Ako ćemo iskreno, jedu je i po default-u. Jer klinci već znaju da se na 99% rođendana služi pica. I moji govore kad kreću na nečiji rođendan “Ja danas jedem picu”. Unapred. Iako ih niko nije pismeno obavestio da se baš to služi. Jednostavno, navika je čudo.

20161002_152307

Ali ne dečija navika.

Nego naša, roditeljska.

Moj dečak se unapred pohvalio drugarima da će se na njegovom rođusu služiti roštilj (jer ga obožava), i reči dece u školi su bile “To! Jes!”  Upravo tako su i seli za sto i navalili na jelo koje nije baš uobičajeno na ovakvim žurkama.

20161002_154220

Dok su tako slatko jeli, pitala sam ih koje jelo oni najviše vole, i voleli bi da bude servirano na rođendanima?

‘Ste spremni?

Kotlić.

 

Ćevapi.

 

Pljeskavica.

 

Komplet lepinja.

 

Sve.

 

Kajgana s pečenom paprikom.

 

Roštilj.

 

Da li je neko među roze slovima našao reč PICA?

Šta reći?

Može se pomisliti da je to zbog činjenice da oni nisu imali picu pred očima u tom momentu, ali sumnjam. Da je toliko vole i žele svakako bi je uvrstili među ono što žele jesti. Ova izjava dece otvara nova pitanja:

Da li je deci već muka od pice?

Da li im je postala svakodnevna hrana, i izgubila onu svečanu/rođendansku titulu?

Da li su deca željna kuvanih, spremanih jela?

Da li bi bilo zabavno vratiti se šarenim sendvičima?

Da li su ovo vrlo ozbiljne poruke?

Možda. Jer stižu od dece koja umeju realno da razmišljaju i donose zaključke. Oni skoro svi imaju po 10 godina i u životu su probali mnogo jela, pored pice.

Moram napomenuti da smo i ćerki jednom služili za rođendan ćevape, pomfrit, priloge, zelenu salatu i mladi luk. Znate šta se desilo? Deca su se toliko obradovala i toliko najela, da je to bilo nestvarno 🙂 Zato smo se odlučili da taj običaj uvedemo i kod ovih drugara.

Upravo zbog te sreće, zbog tog apetita ali i zbog ovih odgovora koje su mi deca dala, naši rođendani će se definitivno promeniti u narednim godinama.

Zamislite samo koja bi to sreća bila da i oni sami učestvuju u pripremi? (Mislim naravno na veću decu.) Loženju vatre, seckanju salate, hleba… Sigurna sam da bi to bio rođendan za pamćenje, iz ugla deteta.

Nisu oni više tako mali. Nisu uopšte.

Posebno ne ako umeju da na vrlo prosto pitanje daju ovako pametne odgovore.

Nipošto nisam za totalno ukidanje pice sa trpeza naših malih slavljenika, ali mogli bismo ponekad da začinimo rođendanske trenutke i nekim drugim ukusnim zalogajem. Deca bi to svakako volela. Tako kažu. A deca uvek misle ono što kažu.

Šta vi kažete?

Da li ste nakon čitanja ovog teksta pomislili da i vi promenite rođendanski jelovnik?

 

 

 

Prati Mamino blago putem...Facebooktwitterpinterestrssinstagram
Svideo ti se tekst? Podeli ga!

Leave a comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *