Zašto ne biste trebali petljati decu u bilo koju nagradnu igru na fejsu (lična priča s ružnim krajem) 8


Nije da nešto volim nagradne igre. Uopšteno govoreći.

Nemam baš mnogo vremena da se tim bavim, takođe, nemam ni para za rizikovanje, tako da se uglavnom klonim toga.

Ono što sam do sada podržavala (i ponekad učestvovala) jesu nagradne igrice na fejsu koje podrazumevaju vaš lajk stranice (uglavnom) ili/i komentar. Mislim da je to ok, i najmanje što možemo uraditi da bismo dobili nešto što nam je zanimljivo.

I onda se jednoga dana, u mom gradu desila ulična promocija nekih kredita jedne banke, uz koju je roditeljima nuđeno učestvovanje njihove dece na likovnom nagradnom konkursu.

Pošto su pravila ove nagradne igre bila poprilično liberalna (jer nisi morao uzeti kredit, niti biti klijent banke, niti ičega…) a nagrada baš primamljiva – ja sam uzela obrazac za crtanje, formular za roditelje i sledeći na potezu bio je moj Igor.

Tema je bila – Putovanje iz snova, a nagrada vikend za celu porodicu u Vili Majur, kod Subotice.

Sve super, sve lepo.

Igor prvo nije mogao da odluči šta bi nacrtao, pošto bi kao i svako dete išao na sve strane sveta, posebno imajući u vidu da jako malo putujemo. Do kraja je odlučio da njegovo umetničko delo izgleda ovako.

fb_img_1480617758107

Crtež je od strane šidske filijale banke bio poslat tamo gde treba, ostalo je samo da sačekamo rezultate.

Bar sam ja tako mislila.

U banci saznajem da je rok za prijave dugačak, a na sajtu banke da o pobednicima odlučuju LAJKOVI.

U startu mi je bilo muka, ali ok. Sad je gotovo.

Kad smo zagrizli – grizemo.

U međuvremenu je moj dečak, iz ličnih porodičnih razloga, propustio prvu i poslednju rekreativnu nastavu, koju smo svi zajedno preplakali – te sam imala snažan motiv da guram, da radim i što mi se ne radi – samo da bude među prva tri, koji će biti nagrađeni.

Šta da vam kažem? Mama.

Glasanje je trajalo 10 dana, u toku kojih sam angažovala sve svoje fb prijatelje (kao i moj muž). Lajkovanje Igorovog crteža je išlo polako, normalno, upravo onako kako bi svako i očekivao.

Jer nemoguće je da vam baš SVI prijatelji lajkuju nešto, koliko god se njima to sviđa. Neko nije ni video moju objavu, neko je hteo pa zaboravio, neko ne želi tim da se bavi… I to je ok. Za očekivati je da će vam najviše 30-40% ljudi “odraditi” ovakvu molbu, na bilo čega da se ona odnosi.

Možda je ovaj moj apel imao dobar odziv, jer je u pitanju dečiji crtež. Verujem da je tako.

Prvih dana smo vodili, priznajem, ali su se stvari počele naglo menjati u drugom delu perioda za glasanje. Probudilo se glasačko telo koje je vrlo dobro znalo svoj posao.

Naša konkurencija je munjevito odletela od nas. Bukvalno u nebo.

Kao mama škorpija, najgluplja stvar koju sam tada mogla uraditi jeste da pustim sve niz vodu, zato sam zamolila 3 “uticajne” fb ličnosti da pomognu, i podele ovu objavu na svom fb zidu.

One su to i učinile, i mi smo se (isključivo zahvaljujući njima) približili pobedničkoj petorci, čiji se broj lajkova ne može smatrati za “normalan” – u odnosu na ostale učesnike ovog likovnog konkursa.

Jer, zar se ne čini malo nerealno da neko ima 1600 lajkova a neko 15?

igorov-rad

Lajkovanje/glasanje je završeno, i ja sam sela i malo istražila celu ovu priču, koja se za svetlosnu godinu udaljila od prvobitne ideje.

Videla sam da roditelji pet radova koji imaju najviše lajkova, dobro barataju tagovanjem, što niti jedan drugi roditelj nije radio. Nisam ni ja. Jer nisam znala da iskoristim tu opciju. Kao ni ostalih 130 roditelja.

To automatski znači – ne vredi nam se petljati u ovakve igre ukoliko nismo stručnjaci za “nabavku” lajkova, na sve moguće načine.

Takođe, ako pogledamo imena većine dobitnika nagrade, vidimo da su u pitanju ista prezimena iz istog grada, što automatski znači da tim ljudima treba čestitati za snalažljivost i animaciju fb mase.

Od jedne mame (čije se dete takođe takmičilo) koja je shvatila o čemu se ovde radi, saznajem da je gro lajkova za jedno dete skupila poznata srpska starleta, što je značilo spuštanje zavese na moje oči.

Koliko sam do juče mislila da je ovo dobar marketinsški potez odgovorne kompanije, toliko sam danas sigurna da je sve cirkus odraslih koji još moraju mnogo da uče da bi do tog dobrog marketinškog uspeha došli.

Evo par saveta svim marketinškim timovima, koji žele organizovati bilo kakav konkurs za decu:

*takmičenje dece mora biti rangirano; ne može se takmičiti dete od 3 godine sa detetom od 10 godina

*radove dece ne mogu da ocenjuju roditelji, tetke i ostala rodbina… zbog pristrasnosti

*radove dece ocenjuju stručnjaci angažovani od strane organizatora takmičenja

*javni, masovni konkursi podrazumevaju više glavnih nagrada kao i nagrade za SVU ostalu decu učesnike 

Nažalost, iskreno mi je žao što sam nasela i što je moje dete bilo deo tog cirkusa.

Žao mi je i zbog ostale dece koja su se trudila i nadala, a  koju je pobedila surova realnost.

Nije fer.

Jer ja, kao i mnogi roditelji koji zajedno sa mnom vise na ovoj udici, teško mogu objasniti svom detetu kako je njegov rad gori od pobedničkog, kada je očigledno da nije.

Bez planske organizacije ovog takmičenja, likovni konkurs je objasnio kako se koriste deca u savremenom svetu monetizacije. I to još uz pomoć roditelja.

Nas naivnih.

Mi smo se naučili pameti.

A vi dobro razmislite šta ćete činiti kada jednoga dana budete u sličnoj prilici. Fejsbuk konkursi gde lajkovi odlučuju sudbinu dobitnika, u startu gube svoj smisao. Sve te igrarije i mogu se tolerisati među nama, odraslima. Ali, kada u igru upletemo decu – stvari postaju mnogo osetljivije.

Ukoliko ste IT stručnjak, javna ličnost od 5000 fb pratilaca – upuštajte se. Ukoliko niste – srećno…

Ja i dalje pokušavam sebi da oprostim.

Veliko hvala Kristini Kovač, Dari i Negoslavi, kao i svim drugima koji su iz najbolje namere želeli da pomognu. 

 

Prati Mamino blago putem...Facebooktwitterpinterestrssinstagram
Svideo ti se tekst? Podeli ga!

Leave a comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

8 thoughts on “Zašto ne biste trebali petljati decu u bilo koju nagradnu igru na fejsu (lična priča s ružnim krajem)

    • blamamino Post author

      Nadam se da će se bar neko (pored mene) na ovom primeru naučiti pameti: da li neko iz neke kompanije, da li neki roditelj… Samo da nešto pozitivno izvučemo iz ovog slučaja.

  • Olja

    Draga Jelena, juče sam pročitala tekst, ali evo, komentarišem ga tek danas. Nažalost, oni koji smišljaju marketinške priče imaju samo jedan cilj- a to je da prodaju što više svoje robe ili usluga. Deca čiji crteži nisu izabrani su kolateralna šteta, očigledno. A danas, u današnje vreme, nije dobro ono što je dobro i nije lepo ono što je lepo, već ono što ima najviše lajkova na FB ili Instagramu (recimo, devedesetih su postojale supermodelke is spotova Džordža Majkla, a danas su parametar lepote neke Instagramuše koje se dobro nameste pred objektivom i ništa više).

    Trebalo bi da radove ocenjuje žiri. To stoji.
    Nagradne igre su velike prevare- to znam iz iskustva. Radila sam svojevremeno kao novinar na jednoj televiziji koja je organizovala iste a ljudi su u nadi da će nešto dobiti plaćali paprene telefonske račune, jer su pozivi primani preko onih zakupljenih brojeva. Ko je na kraju dobijao? Često izmišljene ličnosti, jer u Srbiji ima na desetine onih koji se zovu Dušan Jovanović, Ana Petrović, Jelena Nikolić itd….
    Ti si okačila crtež i zamolila si ljude da glasaju i to si uradila nenametljivo i bez ikakvog pritiska ili prisile, pa sam zato i glasala.
    Drugi ljudi kače slike svoje dece, bez razmišljanja, koje će, ne daj Bože, ko zna gde završiti, da bi dobili neku doslovno glupost od nekog butika ili nekog ko preko FB prodaje robu iz drugih zemalja.

    Neki ljudi veruju da će šerovanjem dobiti iPhone, zimovanja, letovanja, ko zna šta sve ne.
    Dešavalo mi se da mi totalno nepoznati ljudi pošalju privatnu poruku da glasam za tako nešto….Uglavnom sam ih ignorisala, jer mi nisu ni rod ni pomoz’Bog…Jednom se desilo da me je kontaktirala nekadašnja koleginica, s kojom sam preko FB razgovarala 3 godine ranije, kada sam joj pisala temu iz italijankog da bi ona položila ispit. Tada, tri godine kasnije sa molbom da glasam za nju i njenog momka da dobiju zimovanje na Kopaoniku. Napisala sam joj da, ako sam joj na listi samo radi takvih usluga, može slobodno da me obriše, a to je i učinila.

    U svakom slučaju, odreagovala si kao majka, poverovala si u celu priču, dostojanstveno si se ponela. Nadam se da će ovaj tvoj tekst pročitati neko ko će tebe i tvoju porodicu nagraditi nekim lepim poklonom. Nadam se da se Igor posle svega ne oseća kao ti, jer decu može jako da zaboli takva marketinška igra.

    Puno vas sve pozdravljam!

    • blamamino Post author

      Hvala za sve napisane informacije koje ljudima definitivno nisu poznate, pa se zato pecaju kao što sam se i ja upecala.
      Srećom, moj Igor je to podneo bolje nego ja, objasnila sam mu u čemu je fora. I on je, dete, sve shvatio. Jasno mu je da mama nema fanova koliko ima Mimi Oro. Naime, na kraju cele ove igranke, ja sam ljuta na sebe, ne na banku. A tekst sam napisala zbog svih ostalih roditelja, kao opomenu, i najmanje što sam mogla da uradim. U stilu: nekom šamar, nekom nauk.
      Ne verujem da će nam neko nešto pokloniti, ali ostaje čuđenje – zašto imena dobitnika još nisu objavljena? Nakon 4 dana. Nema tu ništa da se broji, stvari su vrlo jasne. Bilo bi lepo kada bi se ova kompanije ponela odgovorno i napravila pravu reklamu od ove kontrareklame, i na neki način “ispeglala” stvar. Možda su se i oni zamislili. E, to je moj dobitak (u ovom gubitku) 🙂

  • Snežana Maričić

    Odlično napisano!
    Ispravni stavovi. Nedostaje koja reč o zloupotrebi dece za jeftin marketing.
    Nadam se da će što više roditelja ovo pročitati.