Igra sa decom je bajka, sa uvek srećnim krajem 4


Stalno jurimo, gledamo da što pre završimo, dođemo, odradimo, privedemo kraju…

Pa se tako u toj trci izgubimo sa samim sobom, i sve loše navike prenosimo i u kuću i u dečiji svet.

Kada bismo bile iskrene i tačno izračunale koliko vremena provodimo opuštene, mirne i spokojne u spontanom razgovoru s našom decom, sigurna sam da bi nas bilo sramota reći jedna drugoj naglas taj broj.

Kada se konačno vratimo svi sa svojih dnevnih zadataka, ili kada mame domaćice završe svoje dnevne obaveze, sledi drugi deo priče, drugi deo dana u kojem smo često i umorne i slomljene, i ljute i van kontrole, i bez energije i s viškom želje za snom.

100 puta su me nervirali sa svojim pitanjima, nuđenjem i stavljanjem igračaka u ruke, i naravno, 100 puta sam se predavala, sedala na pod i započinjala ovaj opasno važan posao.

Naravno da je u početku i dosadan i da sam nekada jedva čekala kraj, ali nisam odustajala od ovih neponovljivo magičnih trenutaka koji čine danas naše najdraže uspomene.

IGRA S DECOM.

20170116_164534

Zaista – da li se igrate sa svojom decom?

Da li zajedno sa njima sednete na pod, prospete igračke iz gajbi, raširite bezbroj puzli i krenete u Nedođiju, potpuno prepušteni?

Da li možete sebe da zamislite u tom carstvu malih junaka, malih torbica, krpica i kockica, odvojeni od sata i obaveza, od svega što vam se pre samo par minuta činilo neodložnim?

Ukoliko je vaš odgovor – da – onda ste vi i vaš mali kompanjon za igru dva srećnika koja mogu i znaju da odlutaju u daleke šume drveća od kartona, da preveslaju trista mora u plastičnom čamčiću iz kinder jajeta, da se savršeno obuku za bal u roku od minute, ali i da poraze bar dvadeset dinosaurusa, u inat ledenom dobu.

Vi ste onda jedan divan tandem, rođen za pobede nad komplikovanim slovima, nad brojevima kojima nema kraja, i zadacima pred kojima zajedno stavljate misleći prst na čelo. Da, vi ste tim pred kojim problemi zbrišu dok si rek’o keks, i pred kojim komšije sa sprata niže moraju da zaćute, bez obzira koliko ste puta skočili ovog popodneva po svim delovima škripavog parketa.

Vi ste u stvari, tim snova.

Onih snova koje svaki roditelj treba da živi dok se mali anđeli ne uspavaju, dok se ne pročita priča za laku noć i spuste roletne. To su oni snovi koji nikada neće imati drugo značenje, osim značenja ljubavi i predanosti.

Ljubavi koja ne zna za žurbu, neodložne poslove, koja će sačekati sve ručkove i usisivače, koja će se grliti i valjati po tepihu dok se ne zaceni od smeha.

To je ona predanost koja traje dok ima ruku i ručica, okica i belih zubića, ali i mesta u svesci za škrabanje mame i tate, koji liče na hobotnicu i hobotnicinog muža. Vrlo srećnu hobotnicu i vrlo srećnog hobotnicinog muža.

Ako vas je zaneo odgovor – da – a niste se pronašli u ovim ljubavnim ispovestima pa smerno spuštate pogled u krilo, ne čekajte sekunde da prođu. U prazninu u koju gledate, brzo, najbrže što možete, posadite vaš mali cvetić, zalijte ga kišom osmeha i igračaka, i gledajte kako raste i cveta. Upoznajte taj svet igre, posut magičnom prašinom dobrih i namrgođenih čarobnjaka, prostrt pred vaše noge kao pred kralja i naslednika prestola. Slobodno se mašite za svečane trube i najavite novo doba, novo kraljevstvo zajedničkog igranja koje će trajati večno, zauvek, do kraja života. Baš kao u bajkama, gde je igra i život i sreća.

Da li se igrate sa svojim voljenim patuljcima?

Imate li omiljene igre?

 

Prati Mamino blago putem...Facebooktwitterpinterestrssinstagram
Svideo ti se tekst? Podeli ga!

Leave a comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

4 thoughts on “Igra sa decom je bajka, sa uvek srećnim krajem

  • ALEKSANDRA

    Da, igramo se.Sa devojcicom barbikama, sa decakom, kamio i bager su nam omiljeni. Mada mozda vise vole,da ih vozim na ledjima,djiha,djiha, ili jurke. Vole i da im citam bajke.

  • Jasmina

    Zanimljivo je koliko često dani prođu a da se i ne poigramo. Trka, jurnjava, svakodnevica, nekako smo uvek tu, jedno pored drugog, i promakne nam ono samo naše vreme, kada sam ja zapravo u njegovom svetu. Zato se trudim i podsećam na to da svaki dan izdvojim vreme i pažnju samo za igru. Nije uvek jednostavno i moram priznati da nisam uvek za to raspoložena, ali nađemo način da dođemo do kompromisa.

    • blamamino Post author

      Hvala za iskrenost. Sigurna sam da je tako kod većine roditelja. Posebno onih koji nisu veći deo dana kod kuće. Najvažnije je da mislimo o tome, da imamo igru u mislima, i to je velika šansa da ćemo do nje i doći 🙂