Moj abortus – moja stvar

Abortus je definitivno TABU.

Nešto gubavo, zarazno i Ne daj Bože stvar.

O abortusu pričamo tiho, u poverenju, i lažemo da smo bolesne, da ležimo jer imamo neki virus…

Abortus je kao crna strana željene trudnoće: što više željenu trudnoću hvalimo i prepričavamo, to više abortus krijemo i ćutimo. I krivimo sebe, i slučaj, i situaciju… I krivimo sebe zbog tog čina, zbog vere, zbog osude, zbog posledica…

Zar nije vreme da stanemo?

Da preuzmemo komandu nad svojim telom i ne grizemo se više zbog svoje odluke?

Da razmislimo kojim se to aršinima vodimo kada krenemo sa autoosudama?

Aršinima onih koji neće nositi tu bebu koju unapred žale, koji neće spremiti pelene za nju, neće pomoći bolesnom ocu, niti plaćati kredit za kuću u kojoj bi ona mogla da raste?

Društvo bi  ovom slučaju trebalo da začepi.

Da gleda svoja posla. Da se razvija i čini boljim, a ne da se bavi statistikama. Čini mi se da je to sve što znaju. Prvo nas bace u truli obrazovni sistem, pa nas onda rolaju po raspadnutim i siromašnim porodicama, guraju nas po birokratskim i ekonomskim šupama, sve gledajući kako ćemo se snaći. I ako neka od nas, na tom putu snalaženja i pokušaja života, odluči da nešto – što je samo njeno – ne želi… Onda je spremno da malo zaviri i u njenu matericu, malo pročačka po prošlosti i moralu… I zato…

Dragi kreatori moga društva,

kada budete u stanju da od mog života napravite bajku,

da mi pružite sve lepote i zadovoljstva življenja na vašoj zemlji

i sve pogodnosti koje novac može da pruži;

kada budete čipovali moju matericu i položili puno pravo na moje jajnike,

kada dobijete supermoći da preformulišete moja uverenja i moju veru,

e tada, možda ćemo moći da pričamo o tome – zašto sam abortirala?

A sve dotle, dok se sama borim sa vašim lavovima u vašem kavezu, moj razum je samo moj. I moj abortus – moja stvar. Koliko god se vama činio pogrešnim.

Jelena

Ovo je tekst solidarnosti svim ženama koje su odlučile kreirati svoj majčinski status onako kako su znale, mogle i htele u datom trenutku. Iako ja nisam nikada imala priliku odlučivati o sopstvenom abortusu, poklanjam ga svim onim ženama koje se stide svoje odluke i svog postupka, potpuno nepotrebno.

Potpuno sam sigurna da bismo sve volele biti nasmejane majke, okružene gomilom dece u kućici sa belom ogradom, cvećem i toplim ručkom. Ali, živimo na zemlji, ne u oblacima.

Zato – budite hrabre, drage moje.

Vaše telo je uvek vaše.

Kao i vaše odluke. 

20150914_174823

 

 

 

 

Prati Mamino blago putem...Facebooktwitterpinterestrssinstagram
Svideo ti se tekst? Podeli ga!

Leave a comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

17 thoughts on “Moj abortus – moja stvar”

error: Content is protected !!