Lakoća srećnih brakova

Razgovaram sa drugaricom na temu jedne nesrećne ženske sudbine.

Svaka na svoj način tumači tužnu ljubavnu priču koja liči na vikend roman. Ali istinitu. Naravno da je žena ta koja je ostavljena, prevarena, očajna zbog laži i izdaje.

Nije fer, stvarno nije, pljunuti u lice ljubavi i vernosti.

Njena empatija je malo opreznija a moja malo oštrija. Pripisujem to godinama, jer mi iskustvo ne dopušta da tolerišem ženske suze kojih sam se nagledala…

Na kraju mi ona kaže ovo:

„Lako je nama koje imamo safe place and lovely husband…“

I ja se slažem.

Imam.

I sigurno mesto i voljenog muža.

Lako je meni.

Baš lako.

Ono – baš, baš!

Do te mere da bih se nekad vinula u vazduh, kao balon na vetru.

Samo s malo jačim potiskom.

Potiskom svega onoga što sam morala da uradim, zažmurim, prebrojim, nacrtam, presvučem, zalijem, unesem, kupim, okrečim, zašrafim, nasmejem… i ostalih sitnica koje svakodnevno saplićem o svoje noge.

Dobrovoljno.

Zato što sam tako izabrala.

Zato što sam u rečniku bračnih izraza stavila prst baš na mesto SREĆNO UDATA ŽENA.

Sigurno žmurećki.

Jer, da nije bilo tako – ne bi mi bilo ni lako!

Niste zaboravili? Da je meni, u stvari – lako.

Ne možete da zamislite kako mi je lako da se trudim, tražim puteve za preživljavanje, ispravljam i svoje i tuđe krive Drine, plačem, kuvam, čekam, da radim sve što mi se radi i ne radi – samo da bi mi bilo to – LAKO.

(Da ogradim odmah muški deo moje priče: i on je gradio „neverovatnu lakoću postojanja“. Ali – budimo realne –  na čija pleća se malo više nasloni mir i sreća većine porodica?)

Lakoća svakog srećnog braka počiva na poprilično teškim osnovama. Lakoća o kojoj pričamo je samo cilj, ali sredstva su sve osim – laka.

Koliko ste se puta samo zapitale: dokle ću ja ovo? zašto sad ponovo ono? jel mora opet to? kad će kraj ovoga?..

Da bi slika bila – laka.

Srećan brak nije lak.

Žao mi je ako neko misli drugačije.

Svi ti „srećni brakovi“ proživeli su mnogo uspona i padova, mnogo svađa i momenata za razvod, odustajanja, ali i novih šansi, prilika i pokušaja, dobre volje za obnovu naprslih ljubavnih žica, truda oko dece, oko 4 zida, oko mnogo stvari koje ga čine SREĆNIM.

U njega je utkano mnogo rada; rada na sebi, na deci, na odnosima sa širom porodicom; rada na poslovnim uspesima, na formiranju kruga prijatelja, na stvaranju doma, rada na sopstvenim emocijama i željama… Što uopšte nije lako.

Lako je otići, prevariti, odustati, naljutiti se, pustiti niz vodu, ugoditi samo sebi, zaboraviti na decu, ignorisati tuđe želje i živeti svoj život i svoje želje. To je ono što je lako.

Zato i jeste sve manje srećnih brakova, jer je sve manje hrabrih i spremnih na odricanje.

Zato oprez na početku ovog puta.

Nije jednostavan, nije kratak i sigurno nije lak.

Ali je životan i lep.

Do te mere da čini ženu posebnom i svaki novi dan – novim uspehom.

Do te mere da se taj brak i tuđim i svojim očima doživljava kao srećan.

A njegove vlasnike čini ponosnim.

Čini da se zadovoljno osmehneš sebi u ogledalu nakon svake male borbe i zadovoljno kažeš – Da, draga moja… Ti si jedna srećno udata žena!

 

Da li si i ti ta? 🙂

 

Prati Mamino blago putem...Facebookrssinstagram
Svideo ti se tekst? Podeli ga!

Udata sam, kao samohrana majka živim

Znate onu pesmu „Oženjen sam, kao momak živim“? E, ovaj naslov na koji ste kliknuli – je moja verzija. I u mojoj […]

Svideo ti se tekst? Podeli ga!

Leave a comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

24 thoughts on “Lakoća srećnih brakova”