4 glavna postulata pametnog roditeljstva (koji stvarno deluju)

Volim da u razgovorima o vaspitanju dece koristim ovu izreku:

GVOŽĐE SE KUJE DOK JE VRUĆE

Zato što čvrsto verujem da je sve ono što uradimo sa decom do 7.godine – OSNOVA.

Za sve.

Možete testirati ovu tvrdnju na svojoj starijoj deci.Na primer:

  • dete neće da uči – nije naučilo da se druži s knjigom u ranom detinjstvu
  • dete samostalno čita sa 5 godina – jer se od rođenja intenzivno igra sa slikovnicama, jer mu se redovno čita
  • dete neće da sluša – jer je bilo najmlađe u kući i najviše mu se “titralo” od rođenja
  • dete samostalno jede sa 3 godine – jer su ga roditelji učili da to radi od 1,5 godine
  • dete ne izgovara pravilno glasove – jer od rođenja sluša tepanja…

I tako dalje…

Mnoge od svih naših grešaka su potpuno razumljive, jer su vođene slepom i gluvom LJUBAVLJU PREMA ROĐENOM DETETU, i – kako da zamerimo ljubavi?

Otuda i ogroman osećaj krivice kada krene kako ne treba…

Gomilu samooptužujućih pitanja i optužbi, imala je nedavno i moja Dara, čiji je problem pokrenuo gomilu prijateljskih saveta i dogovaranja.

ff1        ff2

Naša prepiska je povod za ovaj tekst, nastao iz najčistije namere da vam bude od koristi. Takođe, ukoliko odlučite da primenite neki od saveta, i u toku primene naiđete na osećaj “odvratne, prestroge i bezosećajne mame” – ponovite u sebi onu zlatnu pametnu rečenicu:

“Gvožđe se kuje dok je vruće”

i pomislite kakve sve lepote možemo stvoriti od naših mališana 🙂

mnmn

1.Dete nije beba.

Nakon prvog rođendana, onda kada dete prohoda, počne jaču verbalnu i neverbalnu komunikaciju, iako je to vrlo teško većini mama da prihvati – dete više nije beba. Ono jeste slatko i malo, i nesposobno da radi sve ono što rade velika deca, ali je takođe sposobno da radi mnogo više nego što većina roditelja želi da shvati. To su poslovi i aktivnosti primerene njegovim malim mesecima, koji idu u korist njegovom i psihičkom i fizičkom razvoju, te ih stoga ne treba izbegavati i odlagati za “kad malo naraste”. Jer vreme proleti veoma brzo, a propuštene šanse se ne mogu vratiti.

Nije loše setiti se neprocenjivog Duška Radovića “… što ga pre čovekom smatraš, pre će čovek i postati.”

Šta konkretno raditi?

Smanjiti tepanje, smanjiti lične asistencije oko prohodavanja, nuditi slikovnice, raditi na izbacivanju dude, flašice i pelena, razvijati govor, voditi dete kod babe i dede, upoznavati ga s drugom decom, poštovati režim dana deteta… konstantno imajući u vidu da će se to malo mirišljavo čedo za tren oka pretvoriti u biće sa mnoštvom svojih želja i potreba.

m1

 

2.Dete treba da ima obaveze.

Od prvog dana prohodavanja.

Iako zvuči grubo i nehumano, jedna obaveza dnevno potpuno drugačije izgleda u praksi, i neprimetna je za malo dete. To što će da odnese svoju pelenu u kantu, što će da vrati medu u krevetac i slično… za dete ne predstavlja baš nikakav napor. Ali, stvara radne navike, stvara obaveze i osećaj odgovornosti.

Takođe, vrlo je važno da dete svoj zadačić izvršava redovno, tj. svakodnevno, jer će jedino tako imati pedagoškog i vaspitnog efekta.

Šta mogu biti obaveze malog deteta?

Da donese/odnese svoju pelenu, flašicu, da skloni/poslaže svoje patikice u hodniku, da kupi igračke zajedno s mamom (ili samostalno, u zavisnosti koliko ih ima i kakve su), da stavi svoju jaknu/loptu na mesto posle šetnje… Kako dete raste, tako se i broj malih obaveza povećava i postaje raznovrsniji.

m2

 

3.Dete treba da pomaže.

Ovaj deo vaspitanja ne treba mešati sa detetovim obavezama, jer obaveze su ono što na prvom mestu gradi radne navike, a pomoć ukućanima je nešto što prvenstveno oplemenjuje dušu deteta. Pomažući u svakodnevnim malim sitnicama, dete uči da voli ljude oko sebe, da sagleda nečije teškoće, da se oseti korisnim i vrednim. Na taj način gradi svoje samopouzdanje, stiče razne veštine, usavršava svoju motoriku, korisno provodi svoje vreme, itd.

Šta malo dete može da nam pomogne?

Može da donese/dohvati mnoge sitnice (kuhinjsku krpu, jabuku, peškir, šampon, daljinski, knjigu, bratu/seki igračku/pelenicu/dudu, da nam dodaje veš koji širimo, da “poslaže” keksiće na tanjir, da kupi/bere plodove u bašti sa starijima, da pomogne pri sređivanju igračaka, pri odlaganju namirnica u frižider…

m3

 

4.Dete treba da poštuje pravila.

Iako i nama, roditeljima, pravila često idu na živce i remete nam konfor, bez njih normalan svakodnevni život, ne bi bio moguć. Ukoliko odgajamo decu koja ne poštuju pravila, za vrlo kratko vreme naš život će se pretvoriti u haos. Poštovanje osnovnih kućnih, socijalnih i emotivnih pravila ne znači da treba od dece praviti robote, ali osnovna pravila bi ipak trebalo usvojiti što pre.

Koja su to pravila?

Ujutro se umivamo.

Pre odlaska u vrtić se ne igramo.

Jede se za stolom.

Mama i tata idu na posao.

Jakna stoji na čiviluku.

Crtamo na papiru.

Hrana se ne baca.

Mama i tata imaju svoje vreme za razgovor…

m4

Ne treba mešati poštovanje pravila sa modernim načinom vaspitanja, Montesori i drugim savremenim metodama; niti jedna od njih ne podrazumeva da dete radi “šta hoće”. Osnovna životna pravila, osnovne norme pristojnog ponašanja su konstantne, i njihovo nepoštovanje dovešće svakog roditelja u vrlo neprijatne situacije, kada dete započne jaču socijalizaciju.

Kada se roditelj nađe u takvoj neprijatnoj situaciji a dete u konfliktu između onoga što je naučilo kod kuće i onoga što se od njega traži (recimo) u vrtiću – roditelj će u 99% situacija za takvo “loše” ponašanje okriviti – dete. Potpuno potisnuvši činjenicu da je dete tako naučilo da se ponaša od njega – roditelja.

Šta je najvažnije kod primene osnovnih vaspitnih postulata?

Da budemo dosledne.

Ako smo jednom ustanovili obaveze, granice, pravila, navike… treba da ih svakodnevno poštujemo. Znam, nekada je grozno dosadno, umorne smo, vikend je, nemamo vremena, nemamo živaca, strpljenja, čini nam se da je sve uzalud – ali ništa se ne može uporediti sa divnim osećajem zadovoljstva kada rezultate našeg truda vidimo nakon samo par meseci, kada naše dete samo, bez ičijeg naloga, uradi neku radnju potpuno prirodno, lako, bez da smo to i spomenuli; kada nam u grupi dece ili na javnom mestu dokaže svoje primereno ponašanje, ili kada nas jednog dana, kada se vratimo s posla umorne, zatekne spremljena kuća i postavljen sto.

To je taj momenat kada možemo srećne i nasmejane, samoj sebi reći – Bravo!

m6

Budući da je ovo ženski, mameći blog, uvek se u obraćanjima vezujem za majke. Naravno da se podrazumeva da u svim ovim pričama ravnopravno treba da učestvuje i otac.

Da li navedene postulate smatrate za valjane?

Koji su vaši osnovni postulati pri vaspitanju?

Da li ste primetili rezultate primene nekih pravila kod svog deteta?

 

 

 

 

 

 

Prati Mamino blago putem...Facebooktwitterpinterestrssinstagram
Svideo ti se tekst? Podeli ga!

Leave a comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

17 thoughts on “4 glavna postulata pametnog roditeljstva (koji stvarno deluju)”

error: Content is protected !!