Govorne greške, poremećaji i govorne mane, šta je to?

Naši dragi mališani su, kao i mi odrasli, GOVORNE LIČNOSTI.

U periodu života u kojoj dete razvija svoj govor, postoje 3 osnovna tipa razvijenosti govornih ličnosti, i to su:

  1. izrazito razvijen govor,
  2. prosečno razvijen govor,
  3. nerazvijen govor.

Govorna razvijenost dece se određuje na osnovu brojnih pokazatelja: uzrasta, rečnika deteta, sluha, pravilnosti artikulacije, intonacije, mimike, i tako dalje.

1.Izrazito razvijen govor

… verovatno smo mnoge već čule od naših dragih papagajčića, koji nemaju problem da artikulišu sve što im je u glavi. Ova deca brzo i lako razvijaju svoj govor, ali da bi on do 7 godine bio pravilno razvijen, potrebno je dosta rada i usmeravanja.

2.Prosečno razvijen govor

… je onaj koji zadovoljava potrebe deteta i okoline, tj.dovoljan je za normalno funkcionisanje deteta u svakodnevnim aktivnostima, ali bez veće težnje da se „kaže sve što se misli“.

3.Nerazvijen govor

…je prisutan kod one dece koja (bez organskih smetnji) progovore kasnije, do kraja druge godine. Osnovne karakteristike nerazvijenog govora su:

  • razlika između rečenog i onoga što ta reč znači,
  • tepanje i alogičan govor posle treće godine,
  • gramatički netačan govor posle četvrte godine,
  • ćutanje.

Da dete ima nerazvijen govor, najbolje nam pokazuju govorne greške, poremećaji i mane.

Svo troje pokazatelja mogu biti trenutni ili razvojni.

Govorne greške su najbanalniji i najmanji problem u razvoju govora deteta. One su donekle i normalne u ranom periodu, kada dete tek uči da govori.

Primera ima bezbroj:

tabela

 

Ako u razgovorima s decom ovakve i sve ostale GOVORNE GREŠKE prećutimo i ne korigujemo, može se lako desiti da ih dete prihvati kao prave i tačne, i da ih i ubuduće koristi (i kopira na ostale govorne izraze). Tada greške postaju GOVORNI POREMEĆAJI.

(Naravno da nam je nekada jako simpatično kada dete izgovori neku slatku, nepravilno građenu rečenicu, i naravno da se svi nasmejemo na nju. Ono što nije dobro je da se na svaku ovakvu rečenicu smejemo, jer će dete to shvatiti kao dobru, super stvar, koja usrećuje njegovu okolinu. I nastaviće da je baš takvu koristi.) 

Da bi ih korigovali, potrebno je uvek ispraviti dete, dati pravi primer reči ili rečenice, kao se ne bi desilo da se govorni poremećaji pretvore u GOVORNE MANE.

Govorni poremećaji su kod dece prisutni najčešće između druge i pete godine starosti, govorne greške kod dece predškolskog uzrasta, dok se poremećaji govora kod školske dece, uglavnom svrstavaju u govorne mane.

Statistika kaže da samo 15% govornih poremećaja kod dece ima organske uzroke: nepravilno formiranje usta, nosa, oštećen sluh i slično. Svi ostali poremećaji zavise od samog učenja govora.

Zato je velika odgovornost na nama, roditeljima, ali i vaspitačima i logopedima, da na vreme SLUŠAMO I KORIGUJEMO.

Naše propuštene prilike mogu izuzetno loše uticati na emocionalno i socijalno sazrevanje deteta.

Deca u vrtiću, na ulici, u parkiću, često imitiraju drugare koji imaju nerazvijen govor, i smeju im se. Dete se tada zatvara u sebe, udaljava od drugara, stidi se, boji se reakcije okoline na svaku izgovorenu reč i razvija osećanje niže vrednosti.

U školi je situacija još surovija po dete s nerazvijenim govorom, jer su drugari stariji i spremniji za nova ponižavanja. Zato je vrlo važno rešiti sve govorne probleme pre polaska u školu, kako bi se dete nesmetano obrazovalo i družilo s vršnjacima.

govor

 

Prepoznajete li svoje dete u nekoj od ove tri grupe?

Pročitajte i tekstove koji se nadovezuju na temu – Osnovne greške u izgovoru glasova kod dece i kako ih izbeći, i Pravilan razvoj govora kod dece – moj ugao

 

Prati Mamino blago putem...Facebooktwitterpinterestrssinstagram
Svideo ti se tekst? Podeli ga!

Leave a comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

12 thoughts on “Govorne greške, poremećaji i govorne mane, šta je to?”