Žene koje ne žele decu

Uvek sam u glavi nosila i ovu misao kao realnost –

ONA NE ŽELI DECU.

I uz nju, kao neodvojivi deo – razlog za takav stav.

Jer, ko sam ja, ko smo mi uopšte da drugoj ženi pričamo o tome šta treba, šta ne treba, šta je prirodno a šta nije?

I same znamo da nam odgovaraju različite stvari, da imamo različite potrebe, pa i kad su deca u pitanju.

Kada sam u svojim blog statistikama videla da je neko u pretraživač ukucao ovo

slika1

shvatla sam da tamo negde, postoji (verujem) žena kojoj treba podrška, razlog, reč utehe i razumevanja.

Ovaj tekst je upravo to.

Verujem da je mnogima od nas neshvatljivo da neko ne želi dete.

Iskreno, i meni je.

Ali, verujem da ta žena ima jake lične razloge zbog kojih tako razmišlja.

I drago mi je ako neko presudi u korist svoje slobode, umesto da trajno liši ljubavi dete koje je silom rodila.

Nismo sve rođene za odricanje, davanje i trud koji je obavezan deo majčinstva.

Nismo sve ni spretne da balansiramo između privatnog i poslovnog života.

Nismo sve ni vaspitane u duhu porodice.

Nismo sve ni rođene da delimo ljubav.

Sve je to život.

Svaki poseban, sa svojim lepim i manje lepim stranama.

Razne tajne žive u svakom od njih.

One koje se ćute i one koje se glasno kažu. Ili napišu.

Kao što je nedavno napisala jedna moja poznanica:

dragana 1

I što bih ja tu bila pametnija, ili „više mama“ od nje?

Njen život je njoj lep život; ispunjen i emocijama i poslom, i zadovoljstvima i novcem.

Moj život s decom je meni lep život, ispunjen svim onim što sam želela kada sam rađala decu.

Što bih joj tražila dlaku u jajetu, namećući svoje mišljenje?

Što bih je gađala kamenim postulatima?

Uostalom, ko kaže da svaka od nas MORA biti majka?

dragana2

Poštujem njen stav i poštujem ono zrno majke u njoj, koje kaže „ako… budem imala svoje“. Meni je to dokaz da je ipak odogovrnija od majki koje se diče svojim porođajem, a za decu prstom ne mrdaju.

I dokaz mi je da razgovaram sa samosvesnom, prirodnom ženom u kojoj zrno želje za detetom nije nestalo.

Ali poštujem i činjenicu da trenutno živi sama i razmišlja ovako kako ste pročitale.

Jer, nije priroda svima sudbina.

Bez obzira koliko prirodna se činila, i normalna i tako divna.

Neke od nas imaju drugačije puteve, koje biraju same ili koje im pokloni život, a koji ne moraju uvek biti po ustaljenim kalupima.

Deca nisu standardna veličina, koja odgovara svakoj ženi.

Ako bezuslovno i bez pitanja prihvatamo sve žene koje rađaju, zašto onda isto tako ne bismo prihvatile i one koje to ne žele? Iz bilo kog njima važnog razloga…

Jer svaki razlog je najbolji za svog vlasnika.

Ako već pomeramo svoje obaveze prema drugaricama s decom, što to isto ne uradimo i prema onima koje decu nemaju?

Ko smo mi da sudimo ženi koja zna da želi karijeru i ništa drugo? Ko smo mi da je žalimo i ogovaramo? Kad je njoj vidno dobro, kad joj je vidno super u njenom svetu od posla. U svetu bez dece.

Ko zna šta se krije, duboko skriveno i čuvano od nas, u srcima žena koje nisu uspele, nisu stigle, koje su izgorele u svojoj želji ili ljubavi, koje se i danas bore sa svojim unutrašnjim demonima i biju bitke koje mi, srećom, nismo ratovale?

Ko zna koliko su bolne te suze?

Uostalom, naš svet je lep baš zato, zbog  toga što smo sve različite; mame ili žene bez dece, sve različito lepe, lude, ozbiljne, čupave, nasmejane, izveštačene, samosvesne, glasne, našminkane, nadrndane… baš onako – ženske!

Zar nije?

Prati Mamino blago putem...Facebooktwitterpinterestrssinstagram
Svideo ti se tekst? Podeli ga!

Leave a comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

10 thoughts on “Žene koje ne žele decu”