fbpx

Mama, igraš li se sa svojom decom?

Stalno negde jurimo, gledamo da što pre završimo obaveze, dođemo, odemo, privedemo kraju… Kada konačno provedemo kraju dnevne zadatke – sledi drugi deo priče, drugi deo dana u kojem smo skoro uvek umorne i slomljene i ljute i van kontrole i bez energije i s viškom želje za snom.

Kada bismo izračunale koliko vremena provodimo opuštene, mirne i spokojne u spontanoj igri i razgovoru s našom decom, sigurna sam da bi nas bilo sramota reći javno taj broj.

100 puta su me nervirali sa svojim pitanjima, nuđenjem i stavljanjem igračaka u ruke i (naravno) 100 puta sam se predavala, sedala na pod i započinjala ovaj opasno važan posao. U početku mi je bio i dosadan i nekada sam jedva čekala kraj, ali nisam odustajala od ovih neponovljivih, magičnih trenutaka koji čine naše najdraže uspomene.

IGRA S DECOM

20170116_164534

Zaista – da li se igrate sa svojom decom?

Da li zajedno sa njima sednete na pod, prospete igračke iz gajbi, raširite bezbroj puzli i krenete u Nedođiju, potpuno opuštene?

Da li možete sebe da zamislite u tom carstvu malih junaka, malih torbica, krpica i kockica, odvojeni od sata i obaveza, od svega što vam se pre samo par minuta činilo neodložnim?

Ukoliko je vaš odgovor – da – onda ste vi i vaš mali kompanjon za igru dva srećnika koja mogu i znaju da odlutaju u daleke šume drveća od kartona, da preveslaju trista mora u plastičnom čamčiću iz kinder jajeta, da se savršeno obuku za bal u roku od minute, ali i da poraze bar dvadeset dinosaurusa, u inat ledenom dobu.

Vi ste onda jedan divan tandem, rođen za pobede nad komplikovanim slovima, nad brojevima kojima nema kraja i zadacima pred kojima zajedno stavljate misleći prst na čelo. Da, vi ste tim pred kojim problemi zbrišu dok si rek’o keks, i pred kojim komšije sa sprata niže moraju da zaćute, bez obzira koliko ste puta skočili ovog popodneva po svim delovima škripavog parketa.

Vi ste u stvari – tim snova.

Onih snova koje svaki roditelj treba da živi dok se mali anđeli ne uspavaju, dok se ne pročita priča za laku noć i spuste roletne. To su oni snovi koji nikada neće imati drugo značenje, osim značenja ljubavi i predanosti.

Ljubavi koja ne zna za žurbu, neodložne poslove, koja će sačekati sve ručkove i usisivače, koja će se grliti i valjati po tepihu dok se ne zaceni od smeha.

To je ona predanost koja traje dok ima ruku i ručica, okica i belih zubića, ali i mesta u svesci za škrabanje mame i tate koji liče na hobotnicu i hobotnicinog muža. Vrlo srećnu hobotnicu i vrlo srećnog hobotnicinog muža.

Ako vas je zaneo odgovor DA, a niste se pronašli u ovim ljubavnim ispovestima pa smerno spuštate pogled, ne čekajte sekunde da prođu. U prazninu u koju gledate, brzo, najbrže što možete, posadite vaš mali cvetić, zalijte ga kišom osmeha i igračaka i gledajte kako raste i cveta.

Upoznajte taj svet igre, posut magičnom prašinom dobrih i namrgođenih čarobnjaka, prostrt pred vaše noge kao pred kralja i naslednika prestola. Slobodno se mašite za svečane trube i najavite novo doba, novo kraljevstvo zajedničkog igranja koje će trajati večno, zauvek, do kraja života. Baš kao u bajkama, gde je igra i život i sreća.

Da li se igrate sa svojim voljenim patuljcima?

Imate li omiljene igre?

 

Prati Mamino blago putemFacebookrssinstagram
Svideo ti se tekst? Podeli ga!

Leave a comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

4 thoughts on “Mama, igraš li se sa svojom decom?”