Informacija da ćemo odlučivati o vraćanju školskih uniformi u ponovnu upotrebu, izazvala je razne komentare i emocije kod roditelja školske dece, ali i čitave javnosti. Svako ovu temu komentariše u skladu sa svojim pogledom na svet, uverenjima, očekivanjima: osuđuje, odobrava ili mu je svejedno.
Ja sam iz one prve grupe, ali to nije važno jer nas podele i osude neće nikuda odvesti. Deca će se povinovati odlukama starijih kao mnogo puta do sad, i uradiće kako se od njih zahteva.
Ne zato što „tako treba“, nego zato što „tako mora“.
Međutim, ono što mi roditelji trebamo, jeste spremiti one VELIKE STVARI, one koje će se naći ispod uniforme, ispod divne individualnosti našeg dragog deteta.
Obavezna garderoba za školarce
Ono što je najvažnije da im obučemo, ono što čuva naše malo blago od svih loših uticaja, jeste VELIKO SRCE. Ako naučimo decu da vole, da dele svoju ljubav svim živim bićima, onda neće biti potrebe za dokazivanjem pripadnosti, određivanjem razlika ili sakrivanjem ili isticanjem staleža. VELIKO DEČIJE SRCE ne zna za podele, ne raspoznaje marke, niti želi bilo šta od toga za sebe. VELIKO DEČIJE SRCE traži samo ljubav, obučenu ili ogoljenu, svejedno.
Još jedan odevni predmet bez kojeg nipošto ne bismo trebali puštati decu u školu je ZAGRLJAJ. Ako naučimo decu da se grle sa svim svojim drugarima i ljudima koji su nam bliski, nema bojazni da će ikada postati i ostati bez prijatelja u školi. Dečiji zagrljaji ne traži ništa osim dve ruke, u crvenom duksu ili zelenoj košulji – to je skroz nebitno za zagrljaj.
U školu deci obavezno teba obući i POŠTOVANJE. Ono se oblači uzajamnim poverenjem, govorenjem istine i ispunjavanjem obećanja. Ono se kupuje u porodici, na mestu gde je najveća ponuda ovog dela „odeće“ za decu i ono nikada nije skupo. POŠTOVANJE je kao bela košulja. Ono što treba da ima svako, za svaku priliku, svečanu ili običnu, čistu i lepo ispeglanu.
Iz gomile raznovrsnih komada odeće, ne zaboravite da vašem blagu obučete i TOLERANCIJU. To je onaj odevni predmet koji se nikada ne vidi na prvi pogled, ali je uvek potreban da bi izgled deteta u školi bio potpun. Kao potkošulja koja nas čuva od zime i čini da se slobodno krećemo među ljudima koje volimo. A to su svakako i naši školski drugari. TOLERANCIJU mnogi smatraju modnim detaljem, ali svako dete zna da se ona dobije kao poklon, najkasnije za prvi rođendan. Od mame, tate, bake, deke, sestre ili brata… Od svih koji vole malu bebu. 🙂
Svi pažljivi roditelji koji vode računa da njihovom blagu ne bude zima u školi, sigurno će nabaviti i mnogo komada DRUGARSTVA. Drugarstvo je onaj deo dečije garderobe koji se stalno nosi, stalno kupuje i menja, ali se nikada ne skida. Nipošto. DRUGARSTVO čini svako dete lepim i dopadljivim svima u školi. Ono prosto pleni svojim bojama, osmesima i privlačnošću. Ono je ključ mnogih veza i držanja za ruke. DRUGARSTVO čini sve časove kratkim, kontrolne zadatke lakšim, užine slađim i učiteljice lepšim. DRUGARSTVO se može kupiti na svim mestima: u zgradi, na ulici, u parkiću, na časovima klavira ili košarke, kod bake na selu, ali i na drvetu. I još jedan detalj – DRUGARSTVO JE BESPLATNO.
Pre nego krenete u nabavku ovih „odevnih predmeta“, oslobodite svoje telo i svoj um svih nepotrebnih uniformi koje imate na sebi. Ne zaboravite da smo mi uzor našoj deci, i da će se ona oblačiti slično nama. Zato skinite sa sebe sve stege koje ste dobili, kupili slučajno, na nekim jeftinim rasprodajama i za koje znate da ne donose nikakvu vrednost. A posebno svojoj deci koja tek kreću u osvajanje svog sveta.
Sigurna sam da ste me shvatile: ako na vreme nabavimo i obučemo ovih par delova garderobe svom detetu, školska uniforma je potpuno nepotrebna, i samo će smetati deci. Sakriće svu njihovu lepotu i mogućnosti, njihovu individualnost koja je tako potrebna i dobrodošla svetu.
Ovo je moj stav, a koji je vaš?
U ovim „hladnim vremenima“, najvažnije je slojevito oblačenje. Posebno mi se dopadaju komadi odeće koje si istakla. Savršeni su za sva godišnja doba i zaista su ključni za dobrobit i zdravlje naše dece 🙂
A što se uniformi tiče, na istoj smo strani. Mišljenja sam da će samo izazvati dodatni bunt i nezadovoljstvo naših najdražih. Svi smo mi različiti i jedinstveni, i svako bi trebao da istakne svoju ličnost, svoj ukus i stil na sebi svojstven način. Ali…, već si i sama rekla- biće onako kako drugi odluče, a mi ćemo to prihvatiti ne zato što hoćemo, već zato što se tako mora…
Možemo i ovu stavku prihvatiti, i sve je to bezbolno, kao i mnogo puta do sad. Međutim, to sigurno neće rešiti probleme. Deca koja nemaju ove „delove garderobe“ koje sam pobrojala, uvek će naći načina da ismevaju i omalovažavaju drugare, jer ne možemo sakriti baš sve što deca obuku. Više od pola se i dalje vidi. A posebno te famozne patike. Problem se neće rešiti i ako svima kupimo iste patike. To je igra bez granica. Deca će se opet razlikovati po boji kose, očiju…itd. Tako možemo ići sve dalje u sve dublju dubiozu, a da nismo baš ništa uradili.
Meni nešto ne smetaju te uniforme, izuzev činjenice da će nas odrati za 4 komada i po svoj prilici šiti nove svake godine, a slučajno ne bismo ostali sa parama u džepu i da se eca ne bi razlikovala po tome da li nose polovne ili nove uniforme. Ovo ispod je ujeno i najvažnije i najjeftinije.
Da. To je unutrašnji problem, a ne spoljašnji, kako ga sistem predstavlja.
A o šivenju, i kupovini da ne počinjem…