Gući i Versaći

Sedim preksinoć na jednoj Božićnoj žurci, mrtva od posla s kog sam stigla u 19h; jedva sam čekala da mi domaćin naspe neku žutu rakiju da me preseče, inače bih zaspala i skliznula pod sto. Naravno da je posle žute došla čorbica…mmmm, ljudi moji – ništa bez supe 🙂 Ništa! Pa onda sarma, više fela mesa…više fela salata…da bih se dokrajčila sa samo 2 kolača, jer, majke mi – nije bilo više mesta! Oči bi još, ali nema gde!

Pošto smo mi došli sa 2 sata zakašnjenja, ostali gosti su već bili na blagim talasima alkohola, već zaljuljani. Gledam  ja tako (već počela da zevam, sva ušuškana od soli i šećera) te dame i gospodu i mislim: Bože, u šta se to pretvori svečana toaleta za svečanom trpezom?!

Stručna disertacija projekta svečanog stajlinga, by me 😀

Krene ti ona lepo, 6 dana pre prijema, da kuka kako fale čarape, fali haljina, fale cipele baš te boje… Čisto da se on ne bi šlogirao kada pogleda u novčanik i vidi FALINKU. Ups! Tako krene nabacivanje neophodnih činilaca ovog neverovatno važnog prijema, od vitalnog značaja za celokupni svetski poredak. Nakon feniranja i šminkanja, naručivanja večere iz fast-fuda za decu koja ostaju kući, ona je naravno – spremna! Sija. Zalepljene lokne – tu. Bižuterija – tu. Depilirane noge – tu. Oprani zubi – tu. Osmeh – evo ga – tu! Muž – … gde je muž? Jbt – gde je muž?

Verovatno u kolima, čeka nesretnik sa dugačkom, uzanom kesom, sav natek`o od košulje i kravate, koje dave k`o godzila! Ako bude čekao još koji minut, prvo dugme puca – garant! U nogama tek krenulo da seva, pomalo… Ipak te cipele nosi 2 do 3 puta godišnje, a papci nikako da se skupe, majku im, nego samo kontra. Ali, doooobro, opušteno, ipak se u daljini smeši praseće, jagnjeće… i gajbe svega gratisa. Živeli praznici! 😉

Cmok x 3, pa x broj domaćina, sve sa strance, da se ultracolor ruž ne razmulja baš na enteru. Naravno, macan u stajlingu se grli junački, ljubi kao zadnji put u životu i psuje majku domaćinu već s vrata „Brate, al` si naložio! Jel to nema svete vodice?“(rakija – prim.prev.)

Sledi zauzimanje pozicije i ostale formalnosti potpuno nebitne za katastrofalni poraz svega ne čemu ste radili prethodna dva dana. Odmah nakon dela s kašikom, evo ga: Supa/čorba topla, kreće lagano znojenje, prvo ono oko nosa, čela, obrazi lagano zasijavaju, a o curenju iz nosa da ne pričam. Malo da dosoli 😀

Masa počinje sa otkopčavanjem prvog dugmeta uz vatromet: „Hvala ti Bože!“ „Konačno!“ „Ma jeb.. ovo sra..e!“ Gospoje su ipak žilavije, tako da se odmota tek pokoja ešarpa, malo se pobrišu oko nosa, još uvek pazeći na ultracolor. Manikir seva, to je najvažnije, pogotovo pri sečenju sarmica.

Ali u tom kupusu čuči zec! Maskiran u Biberče! A-ha! Da viš` kako onda kreće otkopčavanje! Kakav crni sako, kakvo crno drugo dugme? Propast i najdugotrajnijeg ultracolora je u ekspanziji a i vodootporna maskara kreće da cvili! Ona nesretnica koja se z pa obukla bilo šta sa rol-kragnom počinje da plače. A domaćica nije još ni iznela glavno meso 🙂

(Samo da napomenem da domaćin i domaćica ispod kecelje nose kupaće gaće i havajske košulje + najudobnije kućne papuče s otvorenim prstima. Prednost domaćeg terena 😀

Veliki ovali su nagoveštaj prave sreće i ljubavi za oči i nepce, ali i nagoveštaj rasula za toaletu. Mesta je sve manje, želje veće a tihi glas u ušima opominje „Jedi, ovo nema kući“. Mada ja to mom The mužu govorim i naglas. Kreće muljanje svega po malo, mora se sve probati – red je. Zbog popriličnog širenja želudca i tankih creva, rupe na košuljama, kaiševima i raznim ziperima kreću da se smanjuju, da guše, i guza se polako meškolji na stolici. Kreće striptiz:

„gospoje“ – skidaju sve što se može do grudnjaka i `lade se polumasnim salvetama. One pametnice koje su obukle nešto s likrom, još uvek mogu nešto ubaciti u sebe, što i rade, a ova druga većina gleda kako da se uvučenog stomaka, izbaulja iz stolnjaka i odbaulja do „toaleta“, gde se upozaje sa nekom osobom u ogledalu koja se uvek zove „Gospode Bože!“. Neseser na gotovs i pali. Koliko-toliko pokrpljeni stajling se vraća na bojno polje i dalje glumeći da je sve ok, uz dobacivku „Jao, stvarno mi je previše“ usput merkajući one tri vrste kolača koje nije imala gde da ubaci. Ma ima da ga natrpa, makar u nos! Na koji će verovatno i izaći… Noge se više ne mogu damski prekrstiti, jer se znojavi grilon toliko kliže k`o na svetskom prvenstvu. Lokne su prošlost.

Posle lude žurke sa njih dve, bilo bi mrtvih. Bukvalno.

„gospoda“ – već kod sarme su se pootkopčavali, sevnuli grkljani, sa sve do-malo-pre sakrivenim – dlakama. Oni su u blagoj prednosti kada je znojenje u pitanju, što zbog obima abdomena, što zbog svete vodice koju troše svo vreme dok jedu. Kada na sto skoče papci i rebarca, eto trijumfalnog otkopčavanja rukava i zavrtanja na 2-3 puta. Da vi`š onda šta su dlake! Eeee brale moj! Ko se najeo-najeo, još će samo oni sa jačim želudcem ovo moći gledati i žvakati. Retko će ko od navedenih kromanjonaca taknuti kolače, jer – ne ide. Jedini šećer koji oni to veče liznu jeste onaj u rakiji, hmelju i grožđani. Ovi filovani – jok!  Džaba rerne i masnog papira – „Domaćine – živeo!“

Posle sinoćne žurke, da vidiš tek kako Robin izgleda!

Komedija nastupa kada se rukavi više ne mogu zavrnuti, došli do ramena, alkohol ubio blam, pa se poskidaju u neke reklamne majce, isprane od letos… Piš! E – tu bude takvih marketinških fora by Čajna bradrs, pozanti po savršenom engleskom (ja sam celo veče čitala i vrištala u sebi): Vogue Boutique, Gucchi, Expreshn Sport, Fuck Google Ask Me, Ili jesi ili nisi – Lav… I tako, kada nam se creva zamrse u sve ONO, kada se oči nadrogiraju i otpadne i mega Strong Taft 5 – kreće MUZIKA! TUŠ!

Cice jedva čekaju da ustanu, da odlepe noge i dupe iz jednog dela a muškima je alkohol ubio sav blam i nesigurnost, tako da vezu li vezu! Majko Božija, tek sad shvatih zašto se kaže to – Muzika tuš! Tuširanje u znoju, kreveljenju, pesmama koje pola znaš-više ne znaš, u ostacima ultracolora kao i izduvnih tečnosti svih prisutnih koji te `vataju za ples, u kolce, u vozić… I tako, vozaš se u voziću dok ne dođe kondukter ili možda i sam ubodeš stanicu na kojoj silaziš. Iskrivljeni stolnjaci sa vidljivim materijalom za Veniš, čaše od masti poprimile plastičnu nijansu, meso na minimumu, nema frizure, suknja se okrenula-rajsfešlus na levom bubregu, košulje i majce izvučene iz pantalona, kreće i ringišpil… Ajmo kući!