Posmatrajući žene i muškarce na plaži, može se doći do sunčano jasne istine o osnovnim razlikama između ova dva tabora, o našim ženskim stranputicama i njihovom boljem snalaženju u prirodi. I životu uopšte.
Ok, možda nisam otkrila tajnu svemira koja će spasiti svet, ali mi se čini da ima dosta istine u ovoj mojoj opservaciji iz ležaljke.
Naime,
oni,
MUŠKI,
dolaze na plažu samo s jednim jedinim ciljem.
Da im bude lepo.
To.
Da – im – bude – lepo.
Biraju prvo mesto gde će smestiti svoju pozadinu.
Hlad, jedini uslov.
Oni ne traže perfect place, ne komentarišu svaki suncobran, ne zakeraju niti traže dlaku u jajetu.
Ne. Niti jedan od njih.
Oni samo traže komad komfora za svoje dupe.
Sorry, ali …
MUŠKARCI NE KOMPLIKUJU.
Dolazi ona.
Traži suncobran koji baca senku levo, jer bi ona da legne levo, tamo joj lepša ležaljka.
Druga ona neće tamo – muzika je preglasna.
Treća ona ne može blizu vode, svašta… gužva je, deca, haos.
Četvrta ona ne bi baš daleko od vode, jer pesak vreo, kako će cimati do vode bosa?..
Hmmm…
Da li je ona došla na plažu da bi smestila svoju guzu u hlad?
…
Ne bih baš bila sigurna, jer je vrlo očigledno.
ŽENE KOMPLIKUJU SVE.
Za razliku od njih.
Muških.
Idemo dalje…
On kreće u vodu. Ustaje. Ide.
I to je to.
On je krenuo i stigao. Ušao, kupa se.
Ali ne i ona.
Ona ustaje. Namešta donji deo kupaćeg. Ravna ivice, izvlači, pomera.
Navlači gornji deo.
Ravna peškir. Zove drugaricu, dečka, muža…
Konačno kreću.
Hoda do vode i ponovo vadi donji deo iz dupeta, vuče gornji gore…
On je odavno u vodi, 70m od obale.
Ona je konačno ušla.
Do kolena.
Kvasi se polako, gleda levo-desno…
Kvasi stomak, ježi se, zima joj…
Okreće se da vidi ko je sve gleda, vadi nepostojano-uvučene gaće, malko se pomeri…
Vikne njemu – Je l’ tu hladna?
On je naravno ne čuje, jer je na 350 metara od kopna, već zaveslao ka Lamanšu, nego joj samo jednostavno mahne rukom u znak da dođe.
I tako…
Negde sredinom godine, ući će i ona u vodu, istog onog trena kad isključi dugmence u glavi s natpisom „KOMPLIKACIJA“.
Ne, stvarno.
Zar nije?
Koliko puta smo sebi uništile momenat samo zato što smo uključile to dugmence?
I sa njim još bar 16 obzira prema svima oko nas?
Prema situaciji?
Prema roditeljima, komšiluku?
Prema činjenici da smo majke?
Da smo žensko?
… i svim drugim obzirima koji nas stalno odvlače od uživanja?
Koliko puta?
Ili, bolje da pitam – koliko puta danas?
Juče? Ove i prošle godine?
Zašto jednostavno ne možemo otpustiti svako usputno razmišljanje, svaki kamen spoticanja koji nam smeta na putu do cilja?
Zašto ne možemo i mi-žene, jednostavno ustati, otići do vode, zaplivati i doplivati do svog cilja?
Bez obzira kakve smo u očima publike, bez obzira da li je voda hladna ili pesak vreo.
Jer, plivati znamo, zar ne?
Pa naravno!
Koliko smo samo vode preveslale preko svojih dlanova…
I tople i hladne.
I više nego oni – ljudi koji savršeno uproste svoj svet i načine ga baš po meri. Svojoj.
Zato je vreme da ugasimo zauvek ono glupo dugmence koje nas čini sporim, neodlučnim, dosadnim, kilavim, ludim – komplikovanim – ženama, i krenemo jednostavno prema svom cilju!
Pravo, bez osvrtanja!
Jednostavno!
Vredi probati.
Sve češće se trudim isključiti taj dosadni OBZIR prema svemu i svakome, sto misli u sekundi, i uključiti samo jednostavnu potrebu da MI BUDE LEPO.
Koliko uspevam?
Sigurno ne koliko bih htela, ali krenulo je.
I radi 🙂
Probajte.
Bez suvišnih poslova, bez ustezanja, bez ikakvih stereotipa.
JEDNOSTAVNO!
One žene kojima ide lako JEDNOSTAVNO, i oni muškarci koji ne mogu baš JEDNOSTAVNO, imaju viška hormona onog suprotnog pola. Šta da radimo, biologija…
A vi? Kako stoje ove stvari kod vas?…
Govorio je nama na faksu profesor matematike: pih, tipično ženski! Zašto bi moglo biti jednostavno kad može komplicirano. Onda smo ga procijenile kao ženomrsca, danas mislim da je i te kako bio u pravu. Ovo gore kao da si opisivala MM-a i mene :D. Makar se iz dana u dan sve više trudim da ga imitiram i olakšam si život, no događa se još uvijek da zakompliciram i sebi i drugima. Tipično ženski, jel? 😉
Tipično 🙂
Razumem. Nije nam jednostavno biti jednostavna.
Nama ženama je jednostavno isto što i jednosTravno 🙂
Хммм, ја баш нисам типично женско, мада се у неким деловима текста препознајем. Слатко сам се исмејала, јер си супер описала, просто сам видела целу плажу пред собом ☺
Hvala ti 🙂
Nisam ni ja. Imam viška muških hormona 🙂
Iste me misli muče ovo leto: zašto ne mogu da se opustim i pustim taj pesak na peškiru?!
A onda, zastanem i nateram sebe da se opustim.
#uživanjeumomentu
Samo napred!
Joj kod mene je drugačije ali potpuno razmijem poentu. Odličan tekst. Ja sam divljak koji ulazi u vodu odmah, na brzinu pljuskam, kvasim kosu odmah itd. Gospodin ide gradacijom raspoređenom na mjesece.
Razumemo se mi, muškarače 🙂
Odlicno si ovo opisala. Ja isto cesto promatram i analiziram ponasanja na plazi, tj. to sam radila dok sam imala vremena da lezim na plazi 🙂 Moja razmisljanja, lezeci na Strandu, su uglavnom isla u pravcu analiza srednjoskolaca, jer njih najvise ima na plazi u Novom Sadu. Musko zenske razlike tek tu dolaze do izrazaja.
Stvarno svašta može da se zaključi, pukim posmatranjem 🙂
Slatko se nasmejah, jer se setih situacije sa ovogodišnjeg letovanja. Na poluolimpijskom bazenu (jer većeg nema) se, naravno pliva. I moj dragi ga je svaki dan uredno i prilično pristojno preplivavao. Ja sam mu ponekad pravila društvo. I jedan dan – gospođa jedna – kojoj je prvo devojčica jedna prsnula malo vode na kosu, prokometarisa kako se neki na bazenu ponašaju kao da su sami u njemu (misleći na moju mušku polovinu), i ja se kao nešto složim s njom, ali mu ispričam uz smeh tu situaciju. Sledeći dan, on ode sam na bazen. Ona pliva i viče na neku decu kako se to ponašaju i slično… i ovaj moj joj lepo objasni da je bazen javno dobro, da se opusti, a ako joj je baš toliko stalo do frizure, neka stavi kapu. I, kaže, čestitaju mu svi muški oko bazena – kažu mi već danima to gledamo, neka si joj rekao…
A ja pomislim – lakše im bilo da prećutkuju nego da ih spopadnu njihove žene koje bi se složile s dotičnom što čuva frizuru. Žene bi i u bazenu da izgledaju kao na promenadi (neke…). Pozdravljam tvoju odluku!
Hvala! Pozdrav za muža, mog istomišljenika 🙂
Fantastična i realna kao i uvek! Evo odmah isključujem dugme za komplikaciju i sutra idem da još vise cicim i glasno se smejem sa svojom decom po plazi! 😀
To! Samo napred! Pridružujem se stavu!
Hvala ti za instalirani osmeh što mi ovde zjapi zbog pohvale:)
Ja moram da kažem da nisam od onih koje komplikuju. Međutim, nije mi to došlo rođenjem nego spoznajom. A kako se čovjek/žena najbrže nauči nego na sopstvenim greškama. Poslije niza godina savjetovanja da pazim na ovo i ono…ja sam pazila i onda sam shvatila – prođe život…Prođe život jbt! Poslije niza godina ugađanja drugima, a da nikad nikom ne ugodih u potpunosti, a sebi ponajmanje ja sam shvatila – prođe život. Prođe život, a sebe nisam zavoljela! Zato sad ne komplikujem, volim sebe i još više druge, a i ti drugi mene vole više nasmijanu. I plivam, bez da namještam kupaći kostim.
Odličan je tekst, draga! Odličan!
Hvala!
Da, ili se rodiš kao muškarača ili na.ebeš tako da više ništa nije važno, osim onog najvažnijeg – nas samih. Mene je moj tata alkoholičar na teži način naučio da prvo volim sebe. Nažalost što je taj način, ali na sreću što je tako.
Plivamo draga!
Je.eš kupaći!
Iskreno, ni ne treba nam 🙂
Kao da si mene opisivala 🙂 Do podneva uđem u vodu… 🙂
Eto… a posle kukaš!