Kad ako ne sad?!

Svi mi u svojim glavama imamo brda nekih odluka, nekih planova i želja koje su tako blizu, tako jednostavne i u mislima lake, ali … nikako da ih pokrenemo s mrtve tačke, da ih konačno realizujemo.

Da li se to čovek boji neizvesnosti, da li je preplašen besparicom i svim nesigurnim danima koji nas čekaju iza svakog jutra?.. Ili je je jednostavno lenj? Nisam baš sigurna, ima tu svega po malo. Ali bojim se – lenjosti najviše. Uvučemo se duboko u svoju svakodnevnicu, sve nam toplo i lepo u njoj, pa onda kukamo kako je teško, kako se ne može, nema… a sve meškoljeći se i dublje upadajući u glib.

Šta je to potrebno da sami iskočimo napolje iz te rupe?

Ne znam za vas, ali znam koja je to žuta minuta moje naravi. To je onaj momenat kada jednostavno sama sebi kažem: KREĆEM! NE SUTRA! SADA! Ostavljam sve kućne poslove, dnevne planove, zaboravim na sve što se „mora“, i bacam se na realizaciju 🙂  Nisam gladna, nisam žedna, ali imam neostvarenih želja, banalnih i smešnih, i sve su ostvarive. Ali ne i SAMOostvarive. Mi smo ključ te brave koja se zove PLAN.

Kada dobro procenimo želje i mogućnosti, izvagamo šta možemo a šta ne možemo i gde su nam realne granice, koliko imamo vremena, para, snage, podrške… videćemo da naši ciljevi uopšte nisu ni daleko, a ni nemogući.

Razmišljanje i premišljanje jeste najlakši deo posla, ali možda samo na prvi pogled. Debelo „grijanje stolice“ nije za džabe. Na njoj se donosi:

1. PLAN   2. STRATEGIJA PLANA  3. RAZRADA PLANA

… pa se tek onda ustane i krene s „ručnim radom“. Imala sam ja tako nekih ideja, dobrih i manje dobrih, a koje su imale zadatak pomoći kućni budžet, pa možda i promeniti poslovno angažovanje. Nakon vruće stolice i unutrašnjih monologa, evo i rezultata:

Vaspitač po zanimanju, veoma mi je važno obrazovanje i znanje dece, posebno ono znanje koje se donese na početak 1.razreda.

…ima zadatak da nauči, zainteresuje i zabavi u isto vreme. Dodatni časovi pripremnog programa za predškolce i KEZ radionice (kreativne, edukativne, zabavne) – moj su plan. Posetite facebook stranicu Dečiji Centar Šid, pridružite se krugu prijatelja i svojim lajkom podržite moju ideju; naravno, ukoliko smatrate da je vredna toga 🙂

Ja idem dalje. A vi dobro razmislite o svojim idejama koje čekaju po nekim fiokama u glavi, po zaboravljenim ćoškovima. Potrebno je samo da uzmete metlu i oterate strah koji često stane ispred nas, raširi noge i prekrsti ruke kao neki razbojnik i pita: Kuda? Slobodno ga mlatnite po nosu i recite:

Zini da ti kažem!

logo Dečijeg centra Šid uradio je Dalibor Ogrizović, http://dachadesignsid.weebly.com/