Kako pripremiti decu za PORODIČNO FOTOGRAFISANJE? kompletan vodič

Kako pripremiti decu za porodično fotografisanje? često je pitanje mama koje se upuštaju u ovu foto avanturu. I same znate da decu i sebe slikamo vrlo, vrlo često, ali većina tih slika nije baš za uramljivanje, a mnoge nisu ni za javno pokazivanje. 🙂

Zato podržavam običaj porodičnog fotografisanja koji je nekada postojao u ovim našim krajevima, a se sada vraća na velika vrata.

Odgovore na pitanja u vezi porodičnog fotografisanja daće nam Ivan Aleksić, family i wedding fotograf, moj prijatelj i saradnik. Ivan živi i radi u Srbiji, a zbog posla je sve češće i van granica naše zemlje. Napravili smo jedan opsežan intervju na ovu temu, nadamo se da će vam biti od koristi. Uživajte i u fotografijama u tekstu koje su njegovo delo.

Šta je porodično fotografisanje?

Na primer, fotografisanje novorođenčeta, prvi koraci, zimski praznici… svi oni momenti, događaji ili datumi koje porodica smatra za važne.

Porodično fotografisanje nije samo jedan photo session, nego predstavlja kontinuirani događaj koji se organizuje svake godine ili redovno u određenim datumima.

Na primer, imam klijente koje fotografišem svake godine: u toku trudnoće majke, nakon porođaja, nakon prvog rođendana, nakon drugog… i tako gradimo dragocen foto album, prepun fotografija koje prate sve promene svakog člana porodice.

mladenci  Marija i Ilija

Marija u toku trudnoće

Mama Marija, tata Ilija i mali Jovan 

Fotografije sa porodičnog fotografisanja su one koje se uramljuju, poklanjaju, pažljivo čuvaju i uvek gledaju sa istom radošću.

Postoji li neka podela kada je porodično fotografisanje u pitanju?

Ne postoji striktna podela i klasifikacija ovog tipa fotografisanja, ali možemo izdvojiti nekoliko vrsta koje se najčešće rade. Fotografisanje trudnica, novorođenčadi – newborn, fotografisanje dece, fotografisanje porodice i fotografisanje bračnih partnera.

Kada je najbolje organizovati porodično fotografisanje?

Fotografisanje novorođenčadi je najbolje raditi u toku prve dve nedelje nakon rođenja bebe. Bebe tada mnogo spavaju i veoma su dobre za „saradnju“ pred objektivom. Lako ih je presvlačiti, pomerati i stavljati u položaj koji želimo. Što je beba manja, fotografisanje prolazi brže i uspešnije.

Novorođenčad se uglavnom fotografiše u zatvorenom prostoru čija temperatura mora da odgovara stajlingu bebe. Bebi ne sme da bude ni hladno ni pretoplo.

Porodično fotografisanje se može raditi u bilo koje doba godine, na bilo kom mestu po izboru porodice. Izlazim u susret svim željama koje porodica izabere, jer su određeni dani, periodi ili sati – ono što porodica želi da obeleži, proslavi i pamti.

Kako pripremiti novorođenče za profesionalno fotografisanje?

Budući da su oči kod novorođenčadi uglavnom zatvorene (zbog mnogo spavanja) ili nedovoljno otvorene za profesionalno poziranje, novorođenčad se često fotografiše u toku spavanja. Važno je da je beba sita i uspavana dovoljno da je ne probudi nameštanje rukica i nogica, pri kojem se uvek trudimo da bude što nežnije 🙂 .

Garderoba za fotografisanje novorođenčadi bi trebalo da bude prijatna za nošenje i praktična u smislu da ne pokriva bebino lice, cele ruke ili noge, tj. da ne sakrije sve one atribute koje najviše volimo kod beba.

Kako pripremiti todlere za profesionalno fotografisanje?  

Todleri su najzahtevniji foto klijenti, jer im photo session (kao i svi ostali događaji) često deluje kao igraonica u kojem njihov istraživački duh ima mnogo posla! 🙂 Oni vole i žele da dodirnu fotoaparat, da gledaju kroz objektiv, da pitaju, traže… Koristim ove momente i dozvoljavam im da se upoznaju sa opremom, usput razgovarajući sa njima i koristeći svaki momenat da napravim dobru fotografiju.

Roditeljima uvek naglašavam da od dece ovog uzrasta ne treba očekivati poslušnost i unapred planirane poze, jer oni uživaju u svojim izborima, a baš ti izbori su najlepši.

Prirodne, spontane situacije i realne, iskrene emocije su ono što se pri fotografisanju todlera sigurno dobija.

Nekada se ta iskrenost prikaže i suzama, namrgođenim licima i slično, ali te fotografije postaju jednako voljene kao i one na kojima su deca nasmejana.

Garderoba za fotografisanje todlera

bi trebalo da je udobna i da je dete „poznaje“. Ovo znači da je dete videlo ili nosilo pre fotografisanja, jer se može desti da ne želi da obuče spremljeni outfit, da ne zna da „hoda i ponaša se“ u njemu, da stalno gleda u garderobu, da traži da se presvuče…

Ukoliko fotografisanje uključuje i scene sa bilo kojim oblikom hrane, a ne želite da se na fotografijama vide eventualne fleke od iste – nije zgoreg pripremiti rezervnu garderobu. Posebno ako planirate ovakve fotografije. 🙂

Ne treba preterivati sa kupovinom svečane garderobe za decu (ni roditelje). Svi se najbolje osećamo u proverenim, nošenim stvarima koje nam ulivaju sigurnost i koje nam često bolje pristaju od skupocenih komada odeće. Takođe, misija porodičnog fotografisanja su EMOCIJE koje se odražavaju u očima, na licu, u osmesima, pokretima ruku… ne u garderobi.

Daleko od toga da je treba zanemariti, ali definitivno joj ne treba davati primat.

Takođe, naglašena šminka kod majki zna više da odmogne nego doprinese krajnjem utisku. Umerenost je i u ovom segmentu ono što preporučujem, a tehnička obrada fotografija je na raspolaganju za sve potrebne i željene korekcije.

Porodično fotografisanje u prirodi ili u studiju?

Moja iskustva govore da todleri najviše vole da se fotografišu na otvorenom prostoru i u prirodi. Tamo njihova dečija priroda najbolje dolazi do izražaja, deca se brzo opuste i bolje sarađuju.

Ukoliko je fotografisanje organizovano u zatvorenom prostoru, photo session traje kraće jer sam ambijent to uslovljava. Budući da je postavljeni dekor statičan, trudim se da objektivom sačuvam što više dečijih izraza lica, poza i situacija.

Studijsko fotografisanje se uglavnom radi tokom hladnih, kišnih dana, kada je rad na otvorenom malo veći izazov za porodicu. Želim da napomenem da fotografije rađene u prirodi, u toku zime ili jeseni, takođe imaju svoju čar i sve veći broj roditelja ih smatra za lepše nego studijske.

Na porodici je da prosudi i izabere lokaciju koju smatra za najbolju. Kada je izbor prirodnih lokacija u pitanju, ja sam uvek tu da pomognem pri izboru ili predložim divna, neistražena mesta koja doprinose lepoti i magiji porodične fotografije.

Šta je potrebno obavezno pripremiti za profesionalno fotografisanje dece?

Za početak, poželjno je da je dete naspavano i sito. Ukoliko roditelji smatraju da će biti potrebno, rezervna garderoba, pelene i oprema za presvlačanje je nešto što bi trebalo spremiti. Omiljena igračka, voda, grickalice, vlažne maramice, ubrusi, dodatne igračke koje dete voli, a koje roditelji dozvoljavaju da se pojave na fotografijama… sve su to stvari koje bi bilo poželjno imati u blizini. 

DOBRO RASPOLOŽENJE RODITELJA je najvažnija stvar za fotografisanje dece.

Kada dete oseti (a osetiće sigurno) da su roditelji uplašeni, nervozni i da im je neprijatno u bilo kom smislu, i ono će nesvesno početi tako da se oseća. Zato je roditeljska podrška odlučujući faktor svakog profesionalnog fotografisanja.

Trudim se da uvek prvo pripremim i opustim roditelje koji će svoju pozitivu preneti na decu. Takođe, raspoloženi roditelji su uvek tu da predlažu scene, zasmejavaju decu i čine da ceo photo session prođe kao jedna obična šetnja u prirodi ili sedeljka u studiju.

Ne samo da je opuštena atmosfera u toku porodičnog fotografisanja korisna da ono uspešnije prođe, nego je ona deo emocija koje fotografije nose.

Sreća i opuštenost se preslikavaju na fotografije, one se prosto „osete“ dok se gledaju na komadu papira. TO je ono što je neprocenjivo i što porodično fotografisanje čini svečanim činom.

Šta ako deca počnu da plaču i neće da se slikaju?

I roditeljima i meni je u cilju da se međusobno ispoštuje dogovoreno vreme za photo session. ALI, desi se ponekad da to jednostavno nije moguće, zbog dece. Iz raznih razloga, dečije raspoloženje zna da iznenadi i tada se prvo potrudimo da ga zajednički popravimo. Ukoliko to ipak nije moguće (što se retko dešavalo), prijateljski se pozdravimo i zakažemo viđenje za neki drugi datum.

Nekada se dečije raspoloženje popravi baš u toku slikanja, tako da ne treba brzo odustajati. Preusmeravanje pažnje, omiljena igračka, igranje… sve su to načini da se dete opusti i nasmeje.

Šta roditelji da obuku za profesionalno fotografisanje?

Udobno, praktično, prilagođeno vremenskim uslovima, ono u čemu se osećate najbolje i najlepše. To je moj predlog garderobe za roditelje.

Ako je fotografisanje organizovano u prirodi, izbor obuće je veoma važan i treba ga uskladiti sa lokacijom na kojoj se radi.

Kako roditelji da poziraju?

Moj savet je da – ne poziraju. 🙂 Da se ponašaju prirodno, imaju prirodne pokrete i budu to što jesu. Da sede, stoje… kako to inače rade svaki dan. Da se grle i gledaju kao da ja nisam u blizini i pokažu jedno drugom iskren osmeh. Da podele emociju koju žele da sačuvaju zauvek.

Ne možemo „prevariti“ objektiv, on uvek zabeleži stvari kakve jesu. Zato mu se treba iskreno prepustiti, bez obzira na zamišljene poze koje smo videli u časopisima ili na fotografijama drugih ljudi. Svaka porodica je jedinstvena i fotografije će to sigurno pokazati.

10. Koliko fotografija podrazumeva porodični photo session?

Obavezan broj fotografija koje podrazumeva moj photo session je 50. Zbog toga što uvek napravim mnogo snimaka, broj je uvek veći i iznosi oko 100 fotografija.

Nadam se da ste nešto novo saznale iz ovog teksta što će vam će vam biti od koristi pri organizaciji fotografisanja vaše porodice. Ako imate dodatnih pitanja – postavite ih u komentarima, Ivan će rado odgovoriti na njih.

Više Ivanovih radova možete pogledati na njegovom IG nalogu – familyphotographyserbia.

Drage mame, koje je vaše mišljenje o događaju PORODIČNO FOTOGRAFISANJE?

Ako baš ovih dana imate porodični photo session – uživajte i srećno!

Pročitajte još i tekst – Vodite li decu u goste?