Da li ste i vi mama koja kupuje sve za školu zadnjih dana avgusta?
Da? Onda je ovo pravi tekst za vas 🙂
Priznajem da ja nisam. Neko će reći da sam luda, neko da sam organizovana, neko da je to jako pametno, ali ja u stvari samo pomažem i ugađam SEBI.
Znam, zvuči sebično, ali uverićete se na kraju da je to najbolja opcija za sve vaše ukućane.
Navikla da sve radim i planiram unapred, već sam obavila kupovinu svih potrepština za početak školske godine, pa rek`o – ajd` i vama da predložim ovu sportsku aktivnost.
(fotografija knjižare u 04:50)
Šta možete očekivati u papirnicama/knjižarama krajem avgusta?
- nesnosne gužve u knjižarama gde je nekada boravilo hemijsko jedinjenje zvano vazduh,
- svi uporno traže da budu „na redu“, bašihbrigajući što ste vi skroz nabijeni na kasu…
- tona papira/spiskova za šoping, dugačkih kao novi Ugovor o radu, i to sa svim aneksima
- gomile svesaka, blokova, šarenih papira, plastičnih čaša (trebaće za rođendan), torbi, kesa za patike… koje ispadaju iz ruku… O gumicama, patronama za patentare i penkale, malim rečnicima i zarezivačima da ne pričam, to je za poseban tekst…
- omotače za knjige koje ni Bog otac više ne može svrstati u jednu, ili bar dve veličine, nego su postali pravi, najljući neprijatelji svakog jadnika-roditelja školskog čeda, koji na kraju svega odustaje i čeka udžbenike, pa onda sa dokaznim materijalom pazari ove najlonske neophodnosti. (Budite pametni i kupite one „samolepljive“, čiji višak samo odsečete nakon lepljenja.)
Zašto ne treba čekati kraj avgusta za kupovinu školskog pribora?
Zašto se boriti sa onim zalutalim građanima koji su samo došli po celofan i gumice za tegle, upali u vrtlog, (samoinicijativno! jer zimnica ne može da čeka) pa uživaju da vas gurkaju i zaviruju u brdo na vašim rukama, sve računajući potiho, koliko bi to moglo koštati?…
Što i naše male, slatke, najdraže nam klince bacati u ovu vatru, vući ih u ceo cirkus, nervozno ispitivati „Hoćeš ovu sa Hello Kitty ili Minny?“. Svejedno ćete poludeti za par minuta i kupiti onu prvu ili onu jeftiniju. Nema potrebe unapred biberiti početak škole, nad kojim će te svakako i kijati i suze liti…
Nemoj sine tu, ona ti je lepša…
Ima li smisla dodatno guranje sa onim dosetivačima, koji su juče bili, ali su se danas setili da im fali još svezaka, dve vežbanke za pismene na linije i jedna na kvadratiće?..
Što ispitivati sopstvene baletske mogućnosti u šumi pretrpanih rafova, sa kojih ćete sigurno nešto srušiti?
One su u vrhu žrtvovanih čeljadi početkom septembra. Ovo je samo reklama. U stvarnosti je slika malo drugačija.
V1 (varijanta 1): raspadnuta od pola 9 ujutro, kosa vezana, frizura zaboravljena, senka za oči rastrljana, kafa hladna pored kase samo staje na muku, pazuh mokar, ne gleda više nikoga u oči, kese, pare, fiskalni… idemo, idemo!
V2 (varijanta 2): ljubazno stvorenje koje i u 19:30 pokušava da nađe vama prihvatljive nalepnice za sveske, pomalo lucidnog osmeha i izraza, gleda vas tačno u po` zenice i ne veruje šta joj radite za tu jadnu platu, i šta je ona kukavica dočekala da je strefi u životu. Verovatno nije jela ceo dan, a i kako će, kada joj ne da karakter da se odvoji od vas-zlostavljača. Između 25. i 30. septembra odlazi na bolovanje.
I što to sebi i drugima raditi?
Još danas krenite po sve školske potrepštine! Iskoristite svež vazduh u papirnicama i navalite! Ne znate šta vam treba? Nemoguće. Kupite od prilike ili kupite isto kao prošle godine. Ionako ćete morati dokupiti nešto, bez obzira kako dobar spisak poneli u papirnicu.
Ako račun za ovu kupovinu pretvarate u administrativnu zabranu (kao ja), još je i bolje da vam taj mali kredit krene što pre, jer – setite se samo šta sve treba kupiti na početku školske godine od garderobe? Naravno da je sve omalilo, jakne i čizme se već cerekaju iz izloga, a gde su pare za osiguranja, užine, radne listove… Užas. Ako ste pored ovog spiska pomislili na nabavku ogreva, zimnice… onda ste sigurno već krenuli da se obuvate.
Lep provod u papirnicama!
Požurite inače ćete ovako krajem avgusta…
Jelo, ovo u kategoriju horora da metneš. Je l’ znaš? Joj al’ uživam u vrtiću!
Samo te čekam ! Iza ćoška 🙂
Pusti me, mooolim te, da uživam bar još desetak dana ne razmišljajući o početku školske godine 🙂
Aaaaaaaaa… ti si ta što voli da se gura s mušterijama…! 🙂
Evo,da i ja svratim n
Izvinite,kliknula sam na nesto,pa sam predala nedovrsen komentar.Htedoh reci:
Evo, da i ja svratim na moj omiljeni blog,i prokomentarisem nesto.Sto se tice kupovine skolskog pribora,ja to obozavam da radim zato sto valjda,za razliku od mojih vrsnjaka volim skolu.Da ne odugovlacim previse,nego da komentarisem:
-U knjizarama vise kupujem tokom skolske godine,ali pred kraj avgusta sa bratom i sestrama od tetke kupujem u marketu DIS sveske,jer nisu skupe,a nisu ni lose.Pribor kupujem u knjizarama,a uskoro cu poceti.Ne razumem decu koja cekaju poslednji dan za kupovinu,kada nista ne mozes naci.
-Sto se tice uvijaca,ja isto to radim.
-Sto se ranca tice,ja sam kupila najkvalitetniji i jedan od najskupljih,i dugo sam razmisljala o tome,ali je ranac savrsen.Ne razumem decu koja svake godine kupuju ranac,jer ga ne cuvaju ili kupuju sa onim crtanim likovima,koje prerastu i posle ih je sramota da nose Pepu prase,Helo Kiti,Winx i tako dalje….I ja bih bila zrtva toga,da mi roditelji nisu objasnili.Imam savrsen ranac boje teksas sa sljokicama,i po kojim roze cveticem.Barbike sam nosila u vrticu,a to je sasvim nesto drugo.
Ančice dušo, dobrodošla!
Ja sam stvarno presrećna što si TU, na mom blogu, pa još i da ti je omiljeni… Pa ja sam u šoku! Ostavila si me bez teksta (mene, ovako lajavu:))! Naravno, u pozitivnom šoku sam, veeeeeeliki poljubac za tebe! Veći od svih ovih koje sam slala ovim matorim tetama 😀
Vidiš kako kupovina školskog pribora može biti super stvar, samo kada se dobro isplanira. Super si opisala svoj ranac, rekla bih da je baš, baš dobar. Jer teksas je UVEK u modi.
Hvala ti što si odlučila da se javiš, radi to kad god budeš imala želju! Čitamo se i dalje!
Kisss 🙂
Hvala puno!Naravno da hocu 😀
Muka me hvata od same pomisli na kupovinu opreme za školu, kako one koja se pazari po knjižarama tako i od one za obući/obuti. Ne zato što sam neorganizovana pa sve kupujem u zadnji čas, ili zato što ne volim, već mi finansijski momenat nikad nije pogodan 🙂
Kupovinu inače obožavam, bilo kakva da je. Školski pribor gledam da kupujem kad god imam priliku, onako uz put. Trudim se da te neke osnovne stvari uvek imam u rezervi, mislim na olovke, gumice, prazne patrone i minice, i po koju svesku. Naučila sam lekciju pre četiri godine kada smo prvi put polazili u školu i sve to zahvaljujući tome što smo dobili savršenu učiteljicu. Ona nam je uvek štedela novčanike i uvek davala precizan spisak stvari koje su nam potrebne za početak godine. Taj sistem primenjujem i na mlađe dete, ima malih odstupanja, ali se uklapamo. Uostalom, svaki roditelj koji ima makar jedno dete koje je prošlo bar jedan razred škole, zna odokativno šta detetu treba. Mislim, nećeš kupiti svesku na kvadratiće za srpski jezik, zar ne?! A što se ostalog pratećeg pribora tiče, to ide onako u hodu, na zahtev.
E sad, samo još da nam se poklope kockice (one finansijske), pa da odemo u jedan „veći“ šoping i popazarimo patike, farmerice, majice… ali, za to ćemo sačekati da im priođe rođendan 😀
Vidiš, i naša učiteljica daje taj spisak, na kraju svake školske godine, i to mi je bila savršena pomoć 🙂 Upravo zbog „finansijskog“ momenta, ja sav školski pribor pokupujem u julu, a patike i ostalo u septembru. I mogu ti reći da je odlično, rasterećena sam i mnog je lakše, kako god pogledaš.
Nema uopšte razloga čekati gužve i početak godine, sveske će i onda biti sveske. Čak štaviše, sada se može naći neka roba (mislim na torbe) od prošle godine, sa prošlogodinjim cenama, što može biti dupli dobitak 🙂
Upravo tako mila moja 🙂 Razumemo se 😉