Razgovaram sa drugaricom na temu jedne nesrećne ženske sudbine.
Svaka na svoj način tumači tužnu ljubavnu priču koja liči na vikend roman. Ali istinitu. Naravno da je žena ta koja je ostavljena, prevarena, očajna zbog laži i izdaje.
Nije fer, stvarno nije, pljunuti u lice ljubavi i vernosti.
Njena empatija je malo opreznija a moja malo oštrija. Pripisujem to godinama, jer mi iskustvo ne dopušta da tolerišem ženske suze kojih sam se nagledala…
Na kraju mi ona kaže ovo:
„Lako je nama koje imamo safe place and lovely husband…“
I ja se slažem.
Imam.
I sigurno mesto i voljenog muža.
Lako je meni.
Baš lako.
Ono – baš, baš!
Do te mere da bih se nekad vinula u vazduh, kao balon na vetru.
Samo s malo jačim potiskom.
Potiskom svega onoga što sam morala da uradim, zažmurim, prebrojim, nacrtam, presvučem, zalijem, unesem, kupim, okrečim, zašrafim, nasmejem… i ostalih sitnica koje svakodnevno saplićem o svoje noge.
Dobrovoljno.
Zato što sam tako izabrala.
Zato što sam u rečniku bračnih izraza stavila prst baš na mesto SREĆNO UDATA ŽENA.
Sigurno žmurećki.
Jer, da nije bilo tako – ne bi mi bilo ni lako!
Niste zaboravili? Da je meni, u stvari – lako.
Ne možete da zamislite kako mi je lako da se trudim, tražim puteve za preživljavanje, ispravljam i svoje i tuđe krive Drine, plačem, kuvam, čekam, da radim sve što mi se radi i ne radi – samo da bi mi bilo to – LAKO.
(Da ogradim odmah muški deo moje priče: i on je gradio „neverovatnu lakoću postojanja“. Ali – budimo realne – na čija pleća se malo više nasloni mir i sreća većine porodica?)
Lakoća svakog srećnog braka počiva na poprilično teškim osnovama. Lakoća o kojoj pričamo je samo cilj, ali sredstva su sve osim – laka.
Koliko ste se puta samo zapitale: dokle ću ja ovo? zašto sad ponovo ono? jel mora opet to? kad će kraj ovoga?..
Da bi slika bila – laka.
Srećan brak nije lak.
Žao mi je ako neko misli drugačije.
Svi ti „srećni brakovi“ proživeli su mnogo uspona i padova, mnogo svađa i momenata za razvod, odustajanja, ali i novih šansi, prilika i pokušaja, dobre volje za obnovu naprslih ljubavnih žica, truda oko dece, oko 4 zida, oko mnogo stvari koje ga čine SREĆNIM.
U njega je utkano mnogo rada; rada na sebi, na deci, na odnosima sa širom porodicom; rada na poslovnim uspesima, na formiranju kruga prijatelja, na stvaranju doma, rada na sopstvenim emocijama i željama… Što uopšte nije lako.
Lako je otići, prevariti, odustati, naljutiti se, pustiti niz vodu, ugoditi samo sebi, zaboraviti na decu, ignorisati tuđe želje i živeti svoj život i svoje želje. To je ono što je lako.
Zato i jeste sve manje srećnih brakova, jer je sve manje hrabrih i spremnih na odricanje.
Zato oprez na početku ovog puta.
Nije jednostavan, nije kratak i sigurno nije lak.
Ali je životan i lep.
Do te mere da čini ženu posebnom i svaki novi dan – novim uspehom.
Do te mere da se taj brak i tuđim i svojim očima doživljava kao srećan.
A njegove vlasnike čini ponosnim.
Čini da se zadovoljno osmehneš sebi u ogledalu nakon svake male borbe i zadovoljno kažeš – Da, draga moja… Ti si jedna srećno udata žena!
Da li si i ti ta? 🙂
Da mi je neko pričao ranije (a jeste da su pričali, mnogi), ne bih mu verovala (kao što i nisam). Mislila sam da sam u potpunosti upoznala i sebe i svog budućeg muža i da ćemo sve mi to lako. Istina je da njega, a pogotovo sebe pored njega upoznajem svakog dana pomalo, toliko da mi je potpuno jasno zašto smo nas dvoje zajedno – zbog savladavanja iskušenja, učenja strpljenju, prepuštanja, poverenja, radosti zbog drugog shvatajući da je ta radost, zato što je njegova, i moja. Hvala ti na podsećanju koliko je to lako! 😉
Prosto neverovatno koliko je lako 🙂
Sve si rekla.
E, nek’ sam 🙂
Konačno priča sa pravim licem braka. Nije lako biti srećan za sve koji se nadaju da jeste… sjajno i istinito.
Baš kao i sve lepe stvari oko nas: sijaju, a niko ne zna ko je i kako to glancao 🙂
Одличан наслов. И текст који је рекао СВЕ!
Hvala Suzo!
To je to. Ništa ja u ovom izlaganju ne bih dirala 🙂
Potpuno se slažem…onako…sa aspekta nekoga kome je lako jer živi više od dve decenije u srećnom braku, onako sa lakoćom 😀
Vidi ti nje… A ne fališ se?.. Pa naravno, od lakoće nemaš vremena 🙂
Ma, sve znaš… „k’o matora“ 😀
Sve potpisujem i dodajem ono: „Lako je tebi, tebi su velika djeca“, na šta ja odgovaram „Jest ovolike sam ih rodila“ 1,5metar (11godina) i 1,35metar (9 godina) 🙂
Da, velika istina – to za decu. To je posebna tema.
Zadovoljno se osmehnem i kažem sebi da sam jedna srećno udata žena 🙂
Da je lako, nije ni malo. Ali ipak ne bih ja tu ništa menjala 🙂
Odličan tekst Jelena. Kao da si pročitala moje misli jer me poslednjih dana zaokuplja baš ova tema…
Odlično, još jedna… Slažemo se u red, danas opasno… 🙂
I ja mogu da kazem da sam srecno udata zena. I mnogo sam srecna zbog toga, jer mi je to jako vazno. Kao i sve druge stvari koje zelite, morate malo da se potrudite. Nekad da precutite, da progutate, a nekad da se posvadjate. Sve u rok sluzbe :).
Da, da… Hvala ti što si se pridružila grupi 🙂
Od mene aplauz na otvorenoj sceni 🙂 :* E vala sve si ubola, od a do š 🙂
Pa, to mi tako… mi baš baš srećno udate 🙂
Odličan tekst i podsjetnik koliko smo lako jake. Kad pročitam nešto dobro, to i zapišem pa mislim da ovo odlično ide uz tvoj tekst: „Tokom svog odrastanja uzimao sam zdravo za gotovo da će svaki brak biti čvrst i večit kao mamin i tatin, uključujući moj sopstveni. Moji roditelji su činili da izgleda lako. A uopšte nije bilo lako.“
Toni Parsons, Čovek i dečak – zaboravih 🙂
Odličan citat. Umetnost je u stvari, činiti da tako bude.
Ufff, da, lako je bilo, pogotovo ispočetka, dok smo upoznavali jedno drugo 😀 Izvrstan tekst!
Hvala Mirna!