Mama, igraš li se sa svojom decom?

„Igraš li se sa svojom decom? – šta odgovoriti kad stalno negde jurimo, gledamo da što pre završimo obaveze, dođemo, odemo… Kada konačno privedemo kraju dnevne zadatke – sledi drugi deo priče, drugi deo dana u kojem smo skoro uvek umorne i slomljene i ljute i bez energije i samo čekamo da se srušimo na krevet.

Kada bismo izračunale koliko vremena dnevno provodimo opuštene, mirne i spokojne u igri i razgovoru s našom decom, sigurna sam da bi nas bilo sramota reći naglas taj broj.

Mama, igraš li se sa svojom decom?

100 puta su me nervirali svojim pitanjima, nuđenjem i stavljanjem igračaka u ruke i (naravno) 100 puta sam se predavala, sedala na pod i započinjala ovaj opasno važan posao. U početku mi je bio i dosadan i nekada sam jedva čekala kraj, ali nisam odustajala od tih neponovljivih, magičnih trenutaka koji čine naše najdraže uspomene.

Zaista – da li se igraš sa svojom decom?

Da li zajedno sednete na pod, prospete igračke iz kutija, raširite bezbroj pazli i krenete u Nedođiju, potpuno opušteni?

Da li gostuješ u tom carstvu malih junaka, malih torbica, krpica i kockica, odvojena od sata i obaveza, od svega što ti se pre samo par minuta činilo neodložnim?

Ukoliko je odgovor DA – onda ste ti i tvoj mali kompanjon za igru dva srećnika koja mogu da odlutaju u daleke šume drveća od kartona, da preveslaju trista mora u plastičnom čamčiću iz kinder jajeta, da se savršeno obuku za bal u roku od minute, ali i da poraze bar dvadeset dinosaurusa, u inat ledenom dobu.

Vi ste onda jedan divan tandem, rođen za pobede nad komplikovanim slovima, nad brojevima kojima kraja nema i zadacima pred kojima zajedno stavljate misleći prst na čelo. Da, vi ste tim pred kojim problemi zbrišu dok si rek’o keks i pred kojim komšije sa sprata niže moraju da zaćute, bez obzira koliko ste puta skočili ovog popodneva po svim delovima parketa.

Vi ste u stvari – tim snova.

Onih snova koje svaki roditelj treba da živi dok se mali anđeli ne uspavaju, dok se ne pročita priča za laku noć i spuste roletne. To su oni snovi koji nikada neće imati drugo značenje, osim značenja ljubavi i predanosti.

Ljubavi koja ne zna za žurbu, neodložne poslove, koja će sačekati sve ručkove i usisivače, koja će se grliti i valjati po tepihu dok se ne zaceni od smeha.

To je ona predanost koja traje dok ima ruku i ručica, okica i belih zubića, pa i mesta u svesci za škrabanje mame i tate koji liče na hobotnicu i hobotnicinog muža.

Ako…

Ako te je zaneo odgovor DA, a nisi se pronašla u ovim ljubavnim ispovestima pa smerno spuštaš pogled, ne čekaj sekunda da prođe. U prazninu u koju gledaš, brzo, najbrže što možeš, posadi tvoj mali cvetić, zalij ga kišom osmeha i igračaka i gledaj kako raste i cveta.

Upoznaj taj svet igre posut magičnom prašinom dobrih i namrgođenih čarobnjaka, prostrt pred tvoje noge kao pred kraljicu. Slobodno se maši za svečane trube i najavi novo doba, novo kraljevstvo zajedničkog igranja koje će trajati zauvek, do kraja života. Baš kao u bajkama, gde je igra i život i sreća.

Da li se igraš sa tvojim voljenim patuljcima?
Imate li omiljene igre?