MaminoBlago

Mama, igraš li se sa svojom decom?

„Igraš li se sa svojom decom? – šta odgovoriti kad stalno negde jurimo, gledamo da što pre završimo obaveze, dođemo, odemo… Kada konačno privedemo kraju dnevne zadatke – sledi drugi deo priče, drugi deo dana u kojem smo skoro uvek umorne i slomljene i ljute i bez energije i samo čekamo da se srušimo na krevet.

Kada bismo izračunale koliko vremena dnevno provodimo opuštene, mirne i spokojne u igri i razgovoru s našom decom, sigurna sam da bi nas bilo sramota reći naglas taj broj.

Mama, igraš li se sa svojom decom?

100 puta su me nervirali sa svojim pitanjima, nuđenjem i stavljanjem igračaka u ruke i (naravno) 100 puta sam se predavala, sedala na pod i započinjala ovaj opasno važan posao. U početku mi je bio i dosadan i nekada sam jedva čekala kraj, ali nisam odustajala od tih neponovljivih, magičnih trenutaka koji čine naše najdraže uspomene.

Mama, igraš li se sa svojom decom, mamino blago

Zaista – da li se igrate sa svojom decom?

Da li zajedno sednete na pod, prospete igračke iz gajbi, raširite bezbroj puzli i krenete u Nedođiju, potpuno opuštene?

Da li gostujete u tom carstvu malih junaka, malih torbica, krpica i kockica, odvojeni od sata i obaveza, od svega što vam se pre samo par minuta činilo neodložnim?

Ukoliko je odgovor DA – onda ste vi i vaš mali kompanjon za igru dva srećnika koja mogu da odlutaju u daleke šume drveća od kartona, da preveslaju trista mora u plastičnom čamčiću iz kinder jajeta, da se savršeno obuku za bal u roku od minute, ali i da poraze bar dvadeset dinosaurusa, u inat ledenom dobu.

Vi ste onda jedan divan tandem, rođen za pobede nad komplikovanim slovima, nad brojevima kojima nema kraja i zadacima pred kojima zajedno stavljate misleći prst na čelo. Da, vi ste tim pred kojim problemi zbrišu dok si rek’o keks i pred kojim komšije sa sprata niže moraju da zaćute, bez obzira koliko ste puta skočili ovog popodneva po svim delovima parketa.

Vi ste u stvari – tim snova.

Onih snova koje svaki roditelj treba da živi dok se mali anđeli ne uspavaju, dok se ne pročita priča za laku noć i spuste roletne. To su oni snovi koji nikada neće imati drugo značenje, osim značenja ljubavi i predanosti.

Ljubavi koja ne zna za žurbu, neodložne poslove, koja će sačekati sve ručkove i usisivače, koja će se grliti i valjati po tepihu dok se ne zaceni od smeha.

To je ona predanost koja traje dok ima ruku i ručica, okica i belih zubića, pa i mesta u svesci za škrabanje mame i tate koji liče na hobotnicu i hobotnicinog muža. Vrlo srećnu hobotnicu i vrlo srećnog hobotnicinog muža.

Ako…

Ako vas je zaneo odgovor DA, a niste se pronašli u ovim ljubavnim ispovestima pa smerno spuštate pogled, ne čekajte sekunde da prođu. U prazninu u koju gledate, brzo, najbrže što možete, posadite vaš mali cvetić, zalijte ga kišom osmeha i igračaka i gledajte kako raste i cveta.

Upoznajte taj svet igre, posut magičnom prašinom dobrih i namrgođenih čarobnjaka, prostrt pred vaše noge kao pred kraljicu. Slobodno se mašite za svečane trube i najavite novo doba, novo kraljevstvo zajedničkog igranja koje će trajati zauvek, do kraja života. Baš kao u bajkama, gde je igra i život i sreća.

Da li se igrate sa svojim voljenim patuljcima?

Imate li omiljene igre?

 

Prati Mamino blago putemFacebookinstagram

Povezani članci

4 odgovora na “Mama, igraš li se sa svojom decom?

  1. ALEKSANDRA kaže:

    Da, igramo se.Sa devojcicom barbikama, sa decakom, kamio i bager su nam omiljeni. Mada mozda vise vole,da ih vozim na ledjima,djiha,djiha, ili jurke. Vole i da im citam bajke.

    1. blamamino kaže:

      Divno. Čitam komentar i usne mi se šire u osmeh. Samo uživajte u tom divnom, divnom vremenu. Pozdrav!

  2. Jasmina kaže:

    Zanimljivo je koliko često dani prođu a da se i ne poigramo. Trka, jurnjava, svakodnevica, nekako smo uvek tu, jedno pored drugog, i promakne nam ono samo naše vreme, kada sam ja zapravo u njegovom svetu. Zato se trudim i podsećam na to da svaki dan izdvojim vreme i pažnju samo za igru. Nije uvek jednostavno i moram priznati da nisam uvek za to raspoložena, ali nađemo način da dođemo do kompromisa.

    1. blamamino kaže:

      Hvala za iskrenost. Sigurna sam da je tako kod većine roditelja. Posebno onih koji nisu veći deo dana kod kuće. Najvažnije je da mislimo o tome, da imamo igru u mislima, i to je velika šansa da ćemo do nje i doći 🙂

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *