Mamine lične želje i preispitivanja

Trenutno sam u raskoraku sa stavovima mog muža koji se ne slaže sa mnom u meni važnim stvarima. Nailazim na stubove kontraargumenata sa kojima se opet ja ne slažem, i tako u krug. Život će mnoge od nas postaviti u ovakvu situaciju i retke su žene koje će je izbeći. Zato se i pitam ovo danas.

Kada se završava mamino mamovanje i kada mama može nastaviti sa ostvarivanjem svojih ličnih želja?

Da li ćemo tada osetiti grižu savesti ili ponos?

Slažem se da je teorija jedno, a praksa nešto skroz drugačije. Lepo je zamišljati i planirati, ali nam se život često nasmeje u lice.

Nije baš ni jednostavno: ostaviti dete i okrenuti se sebi, odložiti nešto što se čini važnim i otići tamo gde nas i ne mora biti. Ali ako smo pre prvog porođaja vodile računa o ličnim željama, biće mnogo lakše vratiti im se.

Kako deca rastu, smanjuje se broj maminih obaveza i poslova vezanih za njih. Naravno, ako ste ih naučili da budu samostalni. Ja više ne nameštam deci krevete, ne spremam njihove sobe, ne hranim ih, ne kupam ih, ne igram se s njima… domaći pregledam samo mlađem detetu, i samo njega ponekad vodim u školu… jednostavno – imam više vremena da se posvetim sebi i svemu što MENE zanima.

I šta se onda može desiti mami koja je dugo vremena bila okrenuta ka deci i kući?

1. nerazumevanje razmaženog muža

Teško za poverovati i ispraviti. Zato obavezno sprečavati u startu. Što ja nisam radila. Zato sam često zapinjala za ove prepreke. Uči na tuđim greškama. Ne radi ništa što on sam može da uradi. Deli obaveze, uvek i u svim oblastima života. Bićeš zahvalna sebi jednog dana. Biće ti deca zahvalna.

2. pogubljenost u višku vremena

Neke žene se jednostavno ne snalaze dobro u praznom danu, jer su suviše dugo žonglirale sa mnogo obaveza u malo vremena. Treba samo pustiti. Da se slegne, da se smiri u glavi, da se opusti i poslaže. Pa onda iz početka. Polako.

3. osećaj praznine i niže vrednosti

Neke od nas zaista veruju da su mnogo vremena izgubile za lični razvoj i da nakon pelena i banalnih kućnih poslova neće umeti ništa drugo da rade. Ubeđujući sebe da su im deca dovoljna obaveza, u stvari samo zakopavaju strahove od novog početka, nove, bolje slike sebe. Budimo podrška ovim mamama i držimo ih za ruku dok im govorimo da imaju još mnogo toga divnog za podeliti sa svetom.

4. sve prethodno nabrojano

Nažalost. Ove mame zaslužuju svu našu pažnju i podršku. Zbog njih samih, zbog njihove dece kojima će ona biti uzor.

Ti si žena. Žene mogu sve. Ti si i mama. A mame mogu baš sve!

Tačna je rečenica moje drugarice koja kaže da „Nije lako živeti sa nama; ženama koje znaju šta hoće, koje svašta hoće od života, koje ne miruju.“ Ali mislim da je uvek na kraju sjajno. Zanimljivo, bogato iskustvima, znanjima, novim ljudima i zadovoljstvom.

Žene su generalno, mnogo fleksibilnije od muškaraca. Da li je u pitanju urođeni instinkt, bolja sposobnost rešavanja problema, snalažljivost ili nešto peto – ne znam. Ali dokaza je na sve strane, kako su žene uspele bez obzira na sve. Posebno majke. Posebno one koje žele bolje i bolje svojoj deci, koje žele biti dobar primer, koje žele ostaviti traga i uspomena, koje se ne ustežu i ne jadikuju, nego ludački grabe sve što mogu od ovog dela puta zvanog život.

Ako si i ti na sličnoj prekretnici, htela bih da podelim ovo:
možemo odložiti ispunjenje svojih želja, možemo progutati još jedno objašnjenje, možemo razmisliti još jednom, slagati sebi da nije pravo vreme i da nećemo uspeti. Ali jednoga dana, ako se probudimo sede i ispijene od praznih navika, moraćemo ženi u ogledalu priznati da je to bila jedna od najvećih životnih grešaka, koju sebi nikada nismo oprostile.

Zato KRENI.
Možda znaš put, možda tek jednu stazu, ali i ona je znak da imaš kuda da koračaš. Do svog cilja, do bolje sebe.

Imaš li i ti neku ličnu želju koja ti ne izbija iz glave, koja čeka da deca porastu?

Neki plan koji stalno čeka „bolje“ dane?