U ženskim razgovorima često ćete čuti ovu rečenicu, zar ne?
Priča koja teče, često zapne baš za nju.
Onda kad se sagovornica malo zaustavi, sekund razmisli i izgovori je.
I šta reći?
„Neću, ne brini.“
„Ma daj…“
Jeste li ikada odgovorile sa „Nemoj mi pričati, ipak je to vaša tajna…“
Hmmm… ja nisam. Priznajem. U početku.
A nije mi baš bilo ni prijatno glumiti nekog veznog igrača u ovoj igri. Jer – šta sam ja ovde? Osoba koju više voliš od nekoga ko u tebe ima poverenja? Osoba koja može i hoće da bude rokovnik za tajne poruke?
Takođe, nije lako ni napustiti ovu igru. Jer tek onda dolazimo do tačke koja određuje i testira jačinu prijateljstva.
Šta bi bilo da ja kažem:
– Ne, nemoj mi govoriti, ipak ste vi dobre drugarice.
– Nemoj, ona ti se poverila.
?
Zar ne čujete između ovih redova:
„Koja si ti ćurka pa odaješ svoju drugaricu?“
„Kakav si ti uopšte čovek?“
„Znaš kad ću tebi poveriti nešto?“
Možda se odgovor na ovu dilemu krije baš u njoj. Ako ste o ovoj temi razmišljale samo sa stolice koja nije pretrpela štetu, probajte sesti na onu stolicu preko puta.
Jeste li doživeli ovakvo razočarenje?
Da sutra pola grada zna nešto što je juče znala samo jedna osoba?
Ja jesam.
I bilo je – katastrofa.
I naučila sam lekciju koju vam sada prepričavam.
I izgubila sam poverenje u koje sam tako čvrsto verovala.
I završila to „prijateljstvo“, naravno.
Jer osoba koja uliva poverenje, ne bi trebala da se igra s njim. Da ga baca s mesta na mesto i šutira na razne golove koje sretne usput. Pravila igre su uvek jasna. Pa i u ženskom tračaranju.
Pitanje je samo da li ste spremni igrati fer?
Ako niste, nemojte igrati prljavo.
Ne mora ogovaranje uvek biti prljavi veš.
Jer neko ponašanje može biti tuđe razočarenje, tuđa sramota ili neprijatnost. A to je nešto što nikako ne zaslužuje onaj koji poverava svoju tajnu. Pa makar ona bila mala i nama tako nevažna. NEKOM DRUGOM sigurno znači, čim je prati ono čuveno:
„Nemoj nikom reći…“
Da li je i neka vaša tajna završila neslavno?
Ja nisam imala takvih problema, srećom. Ali, na poslu sam naučila jednu važnu lekciju – prekini svaku priču koja počinje sa Reći ću ti u povjerenju… jer je ta rečenica izgovorena hiljadu puta. Neko bi mi rekao nešto što, kao, niko ne smije da zna. Onda bih istu tu priču čula od desete osobe, opet u povjerenju. Sad, kad mi to neko kaže, prekinem ga pa više u šali kažem da ne znam čuvati tajnu pa bolje da mi i ne govori i skrenem sa teme. I uvijek upali.
Sve što ti imam reći je – PAMETNO.