Momenat za snove

Moja ćerka je stvarno divno dete.

I, što bi rekao Miki Manojlović „A onda se zaposlio…“ A onda je došao predpubertet!

To ogromno, odvratno GMO čudovište sa đavoljim očima i vatrom koja kulja iz njegovog grla. Pali nas sve češće svojim otrovnim pogledima, kolutanjem očiju i uzdisajima teškim kao Mont Everest. Traži neke sitnice koje više izgledaju na krupnice i zahteva to odmah i sad! Neće da sluša, neće da uči, neće da radi! Hoće da bleji, da se izležava, da se proteže po ceo dan, da lajkuje i selfira se. Hoće da hoće i zahteva. Da pravi tužne face, laže i izmišlja, da suzi očima i na sam pomen iskrenosti i odanosti.

To čudovište, taj predpubertet je to-tal-no u svađi sa svim vizuelnim momentima. Te nije lepo ovo, ne ide ovo s ovim, ovo je jaaaaako kratko, a ovo je za babe. Mamine cipele preko noći postaju mrtvačke i za svatove. Taman da se oduševim nečim što joj je pre dva dana bilo „extra“ – kad ono – cvrc! To je već danas totalno aut! Kao i ja, i brat i tata. Šteta što nismo na naslovnoj strani časopisa Bravo! Hej! OK! – možda bi nas i razumela, ili bar prelistala…

Ovako – daj šta daš… Bar osmeh za koji se otimamo, bar tišinu nakon ručka, ili ono što još uvek ovo čudovište nije uspelo da sprži: maženje. To je momenat kada se cica polako privuče pored moje ruke i u tišini zasuče rukav, taj tajni znak da smo još uvek mama i princeza, mama i njena mazulja koja samo bira pozu za predstavu, u kojoj će zauvek ostati moja glavna glumica.

Kao sveti ritual poznat svim majkama, kada ljubav i tišina zaplešu valcer snova i puste mašti na volju, u nekoj tamnoj i svečanoj večeri. Tada više nema reči ni zvukova, samo tek poneki udisaj i izdisaj, uz onu slatku milinu koju može stvoriti koža majke na koži deteta. Ispod njenih opuštenih, sklopljenih kapaka tada krenu ružičaste i tirkizne boje, boje drugarstva i ringišpila, sunca i zelene trave, i ko zna kakvih još čudotvornih slika sreće. Verujem da tada mašta i sanjari o nekom divnom mestu, o toploj čokoladi na hladnim kuglama sladoleda od karamela. O dugim šetnjama, same nas dve, gde gledamo izloge i probamo sve suknje koje, znamo to dobro, nećemo kupiti. Uhvatim na svojim usnama tada senke osmeha, onog osmeha njene sreće, najvećeg osmeha koji majka može poželeti. Pa sam srećna i ja, srećna, zbog nje.