Novogodišnji koncert

Svako od nas ima poneku veeeeeliku želju, uglavnom neostvarivu, daleku, preskupu…i slično. Možete negirati i odmahivati glavom, ali znam da je imate. Neko bi na put oko sveta, neko da vozi Bentli, neko da upozna Bil Gejtsa…a ja bih volela, više od ičega, i pre svake druge velike želje – da idem na Novogodišnji koncert bečke filharmonije.

Sve u vezi ovog koncerta je tako – drugačije, počevši od samog dolaska na njega tj. kupovine karata. Pošto ja ne bih ovaj tekst bojila statistikom, ako vas zanima, možete sve pročitati na http://www.politika.rs/rubrike/kultura-i-zabava/Cena-karte-za-novogodisnji-koncert-Becke-filharmonije-dostigla-9_392-evra.lt.html

Možda vam za ovo kratko vreme blog druženja ne ličim na nekoga koga biste videli u zgradi bečke opere, ali… nisam ni ja sebe tamo videla do pre nekih 15-ak godina. Imam u kući par diskova klasične muzike, uglavnom one najpoznatije, koju je ceo svet barem nekada čuo. Iako polovini ne znam ime, volim da je slušam.

U Novogodišnji koncert sam počela da se zaljubljujem PPE (pre prave ere), dok smo moj dragi i ja bili sami – bez dece. 1.januar, probudim se oko 10-11 (ja baš i nisam navikla dugo spavati, bez obzira kada legnem), donesem neko jelo u krevet i tada počinje koncert, u 11h. Priznajem da mi je pažnju prvo privuklo cveće, prelepi cvetni aranžmani iz San Marina, dekorisani do poslednjeg atoma perfekcije. Ta jutarnja (podnevna) toplina kreveta posle burne noći, sigurno je jedan od činilaca ove moje sreće, ali godinama se to iščekivanje pretvorilo u pravu zavisnost.

Na samom početku koncerta, upoznaćete se sa ljudima, mestima, običajima, istorijom, umetnicima, kreatorima…svim pripremama ovog dvočasovnog uživanja, koje traje (dobro pazite – ) godinu dana. Zato i mora sve biti savršeno. Izbor muzike na određenu temu, izbor balerina, koreografije, spremanje Zlatne dvorane Bečkog muzičkog društva… Budući da sam ja poprilično esteta, meni toliko prija ta simetrija, taj til, latice i zelenilo, svaki detalj koji odiše umetnošću, svaki ton koji me opušta. Potpuno se uživim u taj ambijent i isključim sve oko sebe. Svi su  u kući već pripremljeni da „mama gleda koncert“. Decu ispratim kod babe na čestitku, ja se ušuškam i – nema me.

Svaki novogodišnji koncert se završava sa „Na lepom plavom Dunavu“, i svake godine tu melodiju prate savršeni filmski delovi, snimljene bajke uz koje se redovno rasplačem. Mislim da bih i pola koncerta preplakala, da ga uživo slušam. Bolje reći – doživljavam, jer to nije koncert za slušanje. To je koncert za sva čula, za odmor i meditaciju. Za punjenje pozitivnom energijom, bojama i notama umetnosti, najboljeg leka za dušu.

http://www.youtube.com/watch?v=D_-kBaIMvHw

Možete reći da je dosadno, da je prešareno, de-mode, da je za babe, da zlato više nije u modi, da biste tamo zaspali…ali MORATE PRIZNATI DA JE SAVRŠENO.

Lepo se provedite večeras 🙂