Osnovne greške u izgovoru glasova kod dece i kako ih izbeći (+poklon kartice za učenje reči)

Sve greške i poremećaji koje deca prave dok izgovaraju reči zovu se dislalije, ili artikulacioni poremećaji. Dele se u tri osnovne grupe:

OMISIJA

– je nemogućnost izgovora nekih glasova. Uglavnom je to glas R, koji dete ispušta iz reči i koristi vokale koji ga okružuju i izgovara: maama, mandaiina… Ili dete koristi sličan glas R, na primer kao francusko R, grleno R, itd.

SUPSTITUCIJA

– kada dete menja neki glas koji ne zna da izgovori onim koji je već naučilo. Uglavnom je to korišćenje slova L umesto slova LJ, kada dete izgovara jubav, jubicica, juja, judi…

DISTORZIJA

– kada dete izostavlja i menja jedan ili više glasova pri izgovaranju reči. Ovaj govor se često naziva „iskrivljeni govor“. Deca koja imaju ovaj poremećaj znaju da izgovore određene glasove, ali taj izgovor nije zadovoljavajućeg kvaliteta.

Primer za distorziju je – Mama, vidi maja beba! Sto jepa kava! Juji kamion…

Najčešće distorzije kod dece su pri izgovoru glasova S, Z, Š, Ž, C, Ć, Đ, Č i DŽ.

Moj sin ima mali problem sa izgovorom glasa Č i DŽ u rečenici, čitanju i kontinuiranom govoru, ali kada ga izgovara posebno, izvan reči, taj glas zvuči pravilno. Verujem da se mnoga deca nalaze u istoj situaciji: da umeju izgovoriti određeni glas, ali je problem samo u upotrebnoj artikulaciji.  

Distorzije imaju svoje kategorije:

1.sigmatizam – poremećaj izgovora glasova S, Z, Š, Ž, C, Ć, Đ, Č i DŽ;

2.rotacizam – poremećaj izgovora glasa R;

3.lambdacizam – poremećaj izgovora glasova L i LJ;

4.jotacizam – poremećaj u izgovoru glasa J;

5.tetizam – poremećaj izgovora glasova S, C, Š, Č, Ć i K, koje dete zamenjuje sa glasom T ili D. Ovo je ozbiljniji poremećaj koji ima uzrok u centralnom nervnom sistemu;

6.etacizam – poremećaj izgovora glasa E, koji zahteva dugotrajan rad sa logopedom.

Kada i kako sprečiti probleme s izgovorom glasova?

Svaka mama (i svaki roditelj) želi najbolji govor za svoje dete.

I vrlo se  često pitamo „Šta da radim, a da ne pogrešim?“

Budući da govor ne zavisi samo od nas, nego i od fizionomije dečijeg govornog aparata, ukoliko imate potrebe, prvo i osnovno treba pregledati i ispitati sve organe koji čine govorni aparat. Usne, jezik, nepce, organe sluha (otorinolaringolog), zube (stomatolog), audiometriranje (audiolog), zatim psihološko stanje deteta (psiholog).

Logopedi se često žale da im roditelji ne daju pravu sliku dečijeg govora, često je kriju, ulepšavaju ili kažu da se ne sećaju nekih važnih činjenica vezanih za govor deteta. Ovo sve ne proističe iz loših skrivenih namera, nego pre svega iz sramote, osećaja nemoći, griže savesti i osećaja krivice za loš govor svog deteta.

Ukoliko su svi fiziološki činioci razvoja govora u redu, onda treba raditi na sledećem.

Ispravljati svoj, lični govor – koji dete svakodnevno sluša u svojoj kući. Dete kopira sve što čuje iz čisto emotivnih razloga. Zato što voli mamu – govoriće kao mama. Jednostavno. Sve ono što je mamino, za dete je ispravno, jer je mama obožavana osoba. (Ili tata, neko treći…)

Smanjiti tepanje – kako dete raste, nije ni potrebno a ni korisno detetu stalno tepati. Razumljivi su razlozi (jer su tako slatki i medeni) ali nisu vredni posledica. Ja sam deci tepala ( i sad ne odolim 🙂 ) u momentima maženja ili odlaska u krevet. Ali ne u svakodnevnom govoru.

Čitanje – je najveći prijatelj svake mame koja radi na razvoju pravilnog govora svog deteta. Prvenstveno zato što su knjige pisane pravilno, lektorisane i (trebale bi bar da) sadrže najpravilniji govor koji dete treba da čuje. Takođe, dete se i emotivno veže za likove iz priča, bajki.. i onda rado usvaja sve napisano u datom štivu. Koristite slikovnice koje umesto reči imaju sliku (predmeta, životinje) i pri čitanju, tu zastanite, uperite prst u tu sliku i dopustite da je dete izgovori. Vrlo su korisne. Što za učenje izgovora, što za učenje oblika reči.

Obratite pažnju na slikovnice, pročitajte bar deo onoga što kupujete, jer poneka izdanja sadrže vrlo proste, nerazumljive reči, kao i reči neprimerene deci.

Igranje s drugarima – u interakciji sa drugom decom dete će morati da govori više nego što bi to radilo da se igra samo. Druga deca će probuditi želju za razgovorom, prepričavanjem, dogovorom, pevanjem i sl. Više govora dovešće do više slušanja i više korekcije onoga što ne valja.

Kućni ljubimac – još jedan savršen drugar koji je stalno tu i stalno traži da mu dete uputi reč (budući da on već ne može 🙂 ) Potrebno je samo malo uputiti dete, tj. ohrabriti ga da se stalno obraća životinji, bez obzira što kuca/maca… ne može da govori.

Zamena uloge edukatora – mnoga deca koja mnogo vremena provode sa mamom, prestaju da je doživljavaju kao osobu koja ih nešto uči. Žargonski rečeno – neće da je slušaju. To se nažalost dešava jer mama u očima deteta ima mnoge druge uloge koje više prijaju detetu (hranjenje, maženje, ugađanje) od samog procesa učenja. Tj. dete navikne da sa mamom obavlja sve ono što je „lako“ i odbija da radi sve ono što mu pravi problem. A to jeste učenje onoga što teže ide, u ovom slučaju, izgovora nekih glasova.

Ako tata, veliki brat, deka ili neko drugi preuzme ulogu edukatora, detetu ta promena može biti vrlo interesantna, jer svi imamo različite osobine (boja glasa, mimika, način izražavanja, tehnike) koje se mogu detetu svideti PRE nego one koje sluša i gleda non-stop. Mamine.

Dokaz za ovu tvrdnju jeste i činjenica da deca poštuju mnoge radnje u vrtiću, koje kod kuće ne žele „ni pod razno“. 

Igrice koje podstiču govor – koristite razne kartice sa slikama, koje možete pokazivati detetu, ili kombinovanjem njih stvarati rečenice. Postoje i kockice sa slovima, drveni štapići, domine… koje su vrlo korisne, i spadaju u red edukativnih igračaka.

Takođe, vrlo korisno za malu decu uzrasta do druge/treće godine, jeste razvoj fine motorike, koja je u direktnoj vezi sa razvojem mozga i razvojem govora. Igrajte se s loptom (na prvom mestu), bockalicama, dugmićima, nalepnicama, plastelinom, poklopcima, peskom, čašicama… Sve što imate u blizini, a sigurno je za vaše dete. Naravno, ne zaboravite da ove igre obavezno zahtevaju nadzor odrasle osobe.

Pevanje i recitovanje – znate i sami da dečija memorija radi savršeno i da je dete sposobno da vrlo brzo nauči pesmicu napamet. Ponavljanje će učiniti svoje i raditi na ispravljanju govora određenih glasova. Bitno je samo da dete što više govori. Takođe, pevanje može itekako pomoći, jer melodija dozvoljava duže zadržavanje glasova i trenutni rad na ispravci onih koji nisu dobro otpevani. U svakom slučaju muzika oslobađa dete i daje mu slobodu da se glasno izrazi, što je jako važno za decu koja su svesna da ne govore pravilno i zbog toga se zatvaraju u sebe.

Ono što dete voli – svako dete ima faze slepe ljubavi prema nečemu: traktoru, Maši i medvedu, dinosaurusima, barbikama… Iskoristite to. Forsirajte razgovore u kojima su glavni likovi dete i njegov junak. Ako je i dete deo te priče, ono će biti više motivisano za govor, više će ga razvijati i korigovati eventualne greške.

 Manje ekrana – manje kompjutera, manje telefona i tableta. Manje veštačkih izvora zvuka koji HOĆE ZABAVITI ali NEĆE NAUČITI dete da govori. Naprotiv, ekrani su ubice dečijeg govora. Oni samo ućutkuju dete i zatvaraju ga u sivi krug tišine.

Stručnjak, logoped – je krajnja destinacija svakog roditelja čije dete ima govornih poteškoća. Teorija dozvoljava period od 5 godina da se priroda i mi pozabavimo edukacijom i ispravljanjem grešaka, pa tek onda da vodimo dete logopedu. Međutim, praksa kaže suprotno. Neki poremećaji nam mogu postati normalni, možemo se na njih navići i prihvatiti kao „nije to ništa strašno“, pa odgoditi odlazak lekaru i učiniti duplo loše detetu. Sve zavisi od težine problema. Zato svaki roditelj treba da bude REALAN I OBJEKTIVAN i da u saradnji sa logopedom odluči da li je vreme da se krene sa stručnim vežbama, ili za to nema potrebe.

Uz najveću ljubav na svetu koju poklanjamo svojoj deci, moramo se truditi da im razvijemo i najveću sposobnost za uspešno snalaženje među ljudima – govor. On je samo osnova za sve što ih tek čeka u životu. Iskreno vam želim da ta osnova bude dobra, bolja i najbolja 🙂

U to ime, evo malog poklona za sve mame koje rade na razvoju govora svog mališana. Preuzmite dokument, odštampajte ga, zalepite na karton, isecite sličice i koristite ih u svakodnevnoj igri.

Učite reči – vežbajte glasove . Srećno!

kartice su namenjene deci uzrasta od 2-4 godine, a za vaše starije mališane, možete odštampati dva primerka i koristiti za igru memorije.

preuzmite OVDE vaše kartice