Hrana za dečije rođendane zna biti pomalo jednolična. Uglavnom je to pica, kraljica većine dečijih rođendana. Zato smo odlučili da za slani deo jelovnika na rođendanu mog sina, spremimo ćevape, pljeskavice i ražnjiće.
Pica je idealna hrana za dečije rođendane, slažem se. Posebno za rođendane predškolaca.
Uglavnom se kupi, ne pravimo i ne brljamo po kući, uglavnom je svi vole, postoji više vrsta i kombinacija za poručivanje, ne zahteva escajg koji mala deca ne umeju da koriste, sita je, ekonomična, jer za male pare jede dosta dece… gomila razloga.
Deca je uglavnom jedu uz malo ili nikakvo brljanje; uglavnom onih koji ne vole šampinjone, kečap, ili nešto od priloga koji ne žele.
Ako ćemo iskreno, jedu je i po default-u. Jer klinci već znaju da se na 99% rođendana služi pica. I moji govore kad kreću na nečiji rođendan „Ja danas jedem picu“. Unapred. Iako ih niko nije pismeno obavestio da se baš to služi. Jednostavno – navika.
Ali ne dečija navika.
Nego naša, roditeljska.
Moj dečak se unapred pohvalio drugarima da će se na njegovom rođusu služiti roštilj (jer ga obožava) i reči dece u školi su bile „To! Jes!“ Upravo tako su i seli za sto i navalili na jelo koje nije baš uobičajeno na ovakvim žurkama.
Dok su tako slatko jeli, pitala sam ih koje bi jelo oni najviše voleli da se servira na rođendanima?
‘Ste spremne?
Kotlić.
Ćevapi.
Pljeskavica.
Komplet lepinja.
Sve.
Kajgana s pečenom paprikom.
Roštilj.
Da li je neko među roze slovima našao reč PICA?
Šta reći? 🙂
Može se pomisliti da je to zbog činjenice da oni nisu imali picu pred očima u tom momentu, ali sumnjam. Da je toliko vole i žele svakako bi je uvrstili među ono što žele jesti. Ova izjava dece otvara nova pitanja:
Da li je deci već muka od pice?
Da li je postala svakodnevna hrana i izgubila onu svečanu/rođendansku titulu?
Da li su deca željna kuvanih, spremanih jela?
Da li bi bilo zabavno vratiti se šarenim sendvičima?
Da li su ovo ozbiljne poruke?
Možda. Jer stižu od dece koja umeju realno da razmišljaju i donose zaključke. Oni skoro svi imaju po 10 godina i u životu su probali mnogo jela, pored pice.
Moram napomenuti da smo i ćerki jednom služili za rođendan ćevape, pomfrit, priloge, zelenu salatu i mladi luk. Znate šta se desilo? Deca su se toliko obradovala i toliko najela, da je to bilo nestvarno. 🙂 Zato smo se odlučili da taj običaj uvedemo i kod našeg mlađeg brata.
Upravo zbog te sreće, zbog tog apetita, ali i zbog ovih odgovora koje su mi deca dala, naš rođendanski meni će se definitivno promeniti u narednim godinama.
Zamislite samo koja bi to sreća bila da i oni sami učestvuju u pripremi? (Mislim naravno na veću decu.) Loženju vatre, seckanju salate… Sigurna sam da bi to bio rođendan za pamćenje, iz ugla deteta.
Nisu oni više tako mali. Nisu uopšte.
Posebno ne ako umeju da na vrlo prosto pitanje daju ovako pametne odgovore.
Nipošto nisam za totalno ukidanje pice sa trpeza naših malih slavljenika, ali mogli bismo ponekad da začinimo rođendanske trenutke i nekim drugim ukusnim zalogajem. Deca bi to svakako volela. Tako kažu. A deca uvek misle ono što kažu.
Šta vi kažete?
Da li ste nakon čitanja ovog teksta pomislili da i vi promenite rođendanski jelovnik?
U OVOM tekstu možete videti moje mišljenje o proslavi dečijih rođendana.
