Mnogi roditelji se ljute kada im neko ukaže na loš govor i izgovor pojedinih glasova kod njihove dece.
Pronaći će 100 razloga i opravdanja zašto je situacija loša, i uglavnom retko će priznati da tu najviše ima njihove krivice.
Vrlo često roditelji za nepravilan govor deteta optužuju upravo dete, i počinju sa ispravljanjem grešaka onda kada je za to već prekasno. Takođe, roditelji će optužiti i logopeda, vrtić i školu, skrivajući svoju podsvesnu krivicu.
Napominjem da u ovom tekstu govorimo samo o deci sa zdravim i sposobnim govornim aparatom.
U razgovoru sa jednom drugaricom-logopedom, dobila sam stručnu dozvolu za objavu ovih mojih saveta mamama, koje će se naći ili su se već našle pred ovim izazovom. Uzevši u obzir sve prirodne karakteristike dece, kao i razliku između dečaka i devojčica, evo mojih predloga – dok još nije kasno.
ŠTA TREBA, A ŠTA NE TREBA RADITI DA BI DETE PRAVILNO RAZVIJALO GOVOR?
1. Pričajte svojoj bebi.
Ali, smanjite sebe kada beba počne da guče. Pogrešno je pričati non-stop detetu, posebno u vremenu kada ono sâmo ima moć govora. Nemojte pitati dete pokazujući mu predloge: „Hoćemo ovo ili ono?“ Insistirajte da ono sâmo kaže, umesto da samo pokaže na tu stvar koju mu nudite.
2. Ne tepajte detetu po ceo dan.
Za to postoje određeni termini – maženje i pred spavanje.
3. Učite vaše dete da peva i recituje.
Mnogi glasovi se brže nauče pevajući ili rimujući slogove.
4. Smanjite svoju helikopter-ulogu.
Ne nudite detetu 100 puta nošu, ne zovite ga 200 puta na ručak i ne preterujte sa raznim ponudama. Dete će tražiti.
5. U prvoj godini života – nema ekrana.
U drugoj i svim ostalim, samo crtaći i samo pola sata dnevno. Redukujte te mehaničke prenosnike (uglavnom lošeg) sadržaja kod vašeg deteta što je više moguće. Ne samo zato što „će mu otići vid“, nego zato što ta mašina priča umesti njega. Nije ono ni samo, ni „jadno“ ako je u svojoj sobi sa bojicama, igračkama, knjigama… Naprotiv. Deca umeju da maštaju a mi odrasli to redovno zaboravljamo.
6. Druženje s decom.
Da li putem vrtića, komšiluka, dovoženjem i odvoženjem kod prijateljeve dece… Nemojte štedeti sebe, bickle, benzin, vreme… nema tih para.
7. Pustite detetu muziku za decu.
Nije sâmo, sluša decu i priče iz „svog sveta“ i usput uči reči. Odlična pomoć.
8. Hrabrite vaše dete.
Hrabrite ga nadimcima koji će mu podizati samopouzdanje, a ne spuštati ga na nivo male bebe. Deca se poistovećuju sa mnogim likovima, i nesvesno preuzimaju i njihove karaktere (npr. bebe, mace, mede…). Naravno da će se dete drugačije izražavati ako mu tečno i jasno kažete „Gde je moj veliki dečak?“ nego tepajući „`de mamina beba?“.
9. Knjige su veoma dobrodošle.
Kada dete počne govoriti, ispitujte ga. Vrlo su korisne u ovu svrhu slikovnice koje umesto određene reči imaju sličicu, na koju vi samo treba da pokažete prstom, a dete da kaže reč. Vremenom će naučiti i da menja reči po padežima, a što je jako važno – zavoleće čitanje.
To je ono osnovno. Ovaj tekst je rezultat mog revolta na problem jedne zdrave i pametne devojčice, čiji roditelji su se posle mnogo godina setili da porade na razvoju njenog govora. Ne bi ni sada pokretali to pitanje, da se detetu nisu počeli rugati u školi.
Bravo!
Hvala <3
Odličan post, zaista 🙂
Hvala 🙂 Škola, praksa i lično iskustvo.
Svaka čast za ovaj tekst! Vrlo je koristan, nadam se da će stići na što više adresa.
Slažem se u potpunosti i drago mi je da sam pronašla potvrdu da neke stvari, uprkos čuđenju okoline, ipak radim kako treba.
Čitajući tvoj blog, iskreno ti kažem da si na dobrom putu 🙂
Ja ću samo malo da delim ovaj sjajan tekst.
Hvala ti Negoslava <3 Mislim da je sasvim realan i da stvarno može pomoći. Hvala za deljenje 🙂
Ja sam ovde već zeznula stvar sa svojim sinom. Kako i gde, ni sama nisam sigurna. Za razliku od onih koji ne priznaju da je greška njihova, ja sebe stalno podsećam na to. Makar jednom dnevno nabijem sebi to na nos, baš onako kako su mi nabili i logoped i somatoped. On prosto nije zainteresovan za priču, već više za muziku i igranje. A ja valjda nisam bila dovoljno dosadna i uporna. Previše crtaća je odradilo svoje. Da, upoznao neke pojmove i ne, ne otvara lepo usta dok priča. Izlupeta nešto ne brzinu, da liči po zvučnosti na ono što treba da kaže.
Ovo se zove hrabrost i iskreno prihvatanje istine. Ne znam koliko je dete, ali ako nešto može da se popravi – što pre kod stručnjaka. Ja sam ovo pisala zbog jednog deteta koje ima velikih problema u školi, jer kako vreme prolazi – taj problem samo raste i donosi još više komentara, nadimaka i poprilično koči napredak na mnogim poljima.
Drago mi je da sam procitala ovo za TV, kompjuter, mobilni telefon. Vec me malo cudno gledaju kad kazem da svojoj devetomesecnoj bebi ne dam nista od toga.
Nadam se da ćeš ostati dosledna i mudra. Prosto je neverovatno šta tv uradi dečjem govoru. Nažalost, primeri na svakom ćošku, a ova tema se čuva kao tabu. Vide roditelji da su zabrljali, pa ćute. Pozdrav za Grčku <3