Obožavam da recikliram. Može zazvučati pomalo jadno i neprimetno, uzevši u obzir da živim u državi kojoj je reciklaža na predzadnjem mestu važnosti. Nemamo kontejnere za posebnu namenu, nemamo reciklažne centre u gradovima, sve bacamo na istu gomilu. Od sijalice do nepojedenog ručka od juče.

Ali ja sam svoj mali svet, svoju kuću i svoje ponašanje usmerila ka ČISTOM. Čistom za prirodu.

U prirodi ne postoji đubre. Ono što je palo na zemlju, ono što je istrulilo ili se zapalilo, takođe  ima svoju funkciju, i to veoma važnu. Svi prirodni procesi koji se dešavaju sa osušenim biljkama, životinjskim otpadom, ostacima hrane koju spremamo… su zdravi i korisni za celokupan živi i neživi svet. Jedino što treba da uradimo je da otpad „stavimo na pravo mesto“.

Žao mi je što se bolje ( tj.brže) može reciklirati u kući nego u stanu, ali ni stan nije anti-ekološka babaroga. Naprotiv.

KOMPOST

Najbolja, najbolja i ponovo najbolja kanta za đubre svih biljnih otpadaka iz vaše kuće. Znate i same da za pripremu nekog ručka doooobro napunite kantu svakakvim ljuskama ovoga i onoga. Kore od banana, ogrisci od jabuka i uopšte sve otpatke od svog voća, svakodnevno trpamo u kantu. Kesice isceđenog čaja, soc od kafe i kafa u filterima, takođe.

Ljuske od jaja, papirići, kartoni, osušeno cveće, pokošena trava, lišće…To sve može da ide u kompost.

Kada sam počela da bacam ove stvari u kompost, bila sam šokirana koliko je toga! To je stvarno jedna ogromna količina na nedeljnom nivou. Ne mogu ni da zamislim koliko je to otpada godišnje, ili tokom celog života.

Sreća je u tome što vam priroda od te ogromne gomile podari taman koliko treba čistog komposta. Izuzetno hranljive, i zemlje prebogate mineralima. Budući da kante koje su mi u početku glumile komposište skoro da nisu dovoljne, na proleće ću napraviti pravo, prirodno. Naravno da ću celu tu akciju podeliti na blogu 🙂

Postoji 1000 vrsta „veštačkih“ komposišta za sva moguća okruženja u kojima ih držite.

To su uglavnom plastične kante,

ali mogu biti i metalne, uglavnom one koje stoje napolju.

Mogu biti i od žice,

a može ih napraviti i malo stručniji par ruku.

Mogu ih ukrasiti i deca 🙂

Naravno, u Srbiji  ćete teško moći da birate, možda u većim gradovima, u nekom dobro opremljenom garden-centru. Ovo su fotografifje iz nekih malo pametnijih država. Ova komposišta koja ste videli su više namenjena garažama i dvorištima koja imaju više betona nego zemlje.

Ako živite u stanu i brinete – šta će mi uopšte taj kompost? – znajte da će se uvek naći neki zaljubljenik u zdravu zemlju i prirodu, koji će vam biti itekako zahvalan za to bogatstvo koje ste mu poklonili. 100% sam sigurna da će sreća biti obostrana.

KOMPOST U STANU

Stanari zgrada su ograničeni jedino u tome što ne mogu tako slobodno i nonšalantno da se ponašaju prema svom komposištu – to je jedina razlika u odnosu na ove iz „divljine“, iz koje ja potičem 🙂

Tj, svoja komposišta moraju držati na terasi, u podrumu  ili u garaži.

Ova slika se zove: Pronađi kantu za kompost 🙂

Pored svog ovog cveća i povrća – ništa čudno videti komposište.

Za istinske zaljubljenike u prirodu ovo nije baš nikakav problem. Potrebno je samo malo više organizacije pri odnošenju tih otpadaka do podruma, terase ili garaže. Ništa više. Naravno da nećete trčati do podruma svaki put kada pojedete jabuku, nego ćete imati posebnu kantu za taj otpad.

Da pustim mašti na volju: u budućnosti će svako urbano naselje imati (pored bar četiri, za sve vrste otpada) veliki kontejner za kompost, čija će se zemlja koristiti za gradske parkove, gradske bašte organske hrane, možda i prodavati. To je idealna slika naselja svakog prirodnjaka, i ona već živi u zemljama koje znaju da smo MI zemljini podanici a ne obrnuto.

Mi – ljudi iz divljine – smo u prednosti.

U više slučajeva, pa i kada je kompost u pitanju. Evo kako to izgleda:

od drvenih letvica, svih oblika i dimenzija

u kombinaciji sa žicom

može zauzeti stvarno malo prostora, bez bojazni da će biti ružno ili neprimereno nekim fensi dvorištima

savršena ideja – od paleta u omiljenoj boji

komposište je deo bašte koji se podrazumeva 🙂

za travu i lišće

Ako vam je sve ovo zanimljivo, evo najkraćeg i najjednostavnijeg objašnjenja –

Šta je to uopšte kompost?

Kompost je zemlja maksimalno bogata mineralima potrebnim za rast biljaka. On nastaje razgradnjom organskog otpada biljnog porekla (sa izuzecima) koji vrše mikroorganizmi ali, i nešto veće živuljke. Tj, crvići, gliste i razne larve. One su oduševljene količinom i ukusom svih biljaka koje ste bacili, polako i sa uživanjem ih grickaju i – naravno  – pokake se! E, ta kaka, taj njihov otpad jeste – kompost 🙂

Najlepša, najrastresitija, najbogatija zemlja na svetu …o, da! jeste govance 🙂 Tj. milioni takvih. Ono što je utešno za ljude s osetljivim želudcem, jeste činjenica da – kompost nema neprijatan miris. Čak štaviše, da vam sada stavim u ruke tu zemlju, nema teoretske šanse da biste imali pojma šta držite. U tome i jeste lepota prirode.

Pravljenje komposta nema kraj.

Spremamo hranu svaki dan, zar ne? Vaše je samo da odvojite sav biljni otpad u posebnu kantu, ako ste u stanu, ovako…

pa u komposište na terasu, ili gde već…

A kod nas sa dvorištima, to izgleda ovako 🙂 Malo slobodnija varijanta, rekla bih.

Nakon nekoliko meseci, vaš proizvod izgledaće ovako:

Komposište će brže „proizvoditi“ kompost ukoliko ga ponekad zalijete, ili malo pospete kupovnim humusom, piljevinom. Ono će i preko zime biti vredno, iako malo sporijeg ritma nego leti. Ukoliko imate volje, želje, vremena, kompost možete i ponekad promešati, čisto zbog ubrzavanja procesa (ono plastično bure i metalni bubanj sa slika odgore su tako i napravljeni, zbog mešanja).

U kompost možete bacati sve ono što sam gore navela, ali nikako! kuvana jela niti bilo šta životinjskog porekla. Jedino dozvoljeno (koliko ja znam) jesu ljudski nokti i kosa. Zvuči poprilično fuj, ali – tu smo da se edukujemo, zar ne?

Takođe, prenosim vam moj pogrešan postupak u vezi bacanja jedne stvari u kompost. A to je – korov.

Imajte u vidu da korovske biljke imaju veoma sitno i teško razgradivo seme i korenje od većine korisnih biljaka, tako da će se ono zadržati u kompostu i kada on bude spreman za upotrebu. Može se desiti (a meni se desilo) da uz super hranljivu zemlju, svoju baštu natopite i milionima semenki nepoželjnih biljaka.

Prijateljski savet: sve korovske biljke, osemenjene ili ne – bacajte u posebne posude i odlažite na mesta gde neće nikome biti smetnja.

Toliko o kompostu, duga priča, ali morala sam 🙂 Ako nekoga bilo šta zanima u vezi komposta, a da nisam spomenula, slobodno pitajte u komentarima.

← reci CLEAR anje navika →

Vrlo bitno je da što pre shvatimo koliko je važna RECIKLAŽA HRANE.

One koju svaki dan stavljamo na sto.

Kod mene nema bacanja. Bilo je nekada, dok nisam uštosila koliko nam je tačno potrebno za ručak. To je to. Ako pretekne, to je planski – za sutra ili za zamrzivač.

Kuvajte samo onoliko koliko možete da pojedete.

Deci sipajte u tanjir malo, u čašu – pola.

Lako je dodati.

Na taj način učimo (i sebe i sve oko sebe) koliko je hrana zaista važna, koliko je nehumano bacati je. Stvarno to non-stop govorim svojoj deci. Pošto mi ne možemo pojesti koliko imamo (hvala Bogu na tome), često poklanjamo voće ili povrće prijateljima. Ja sam srećna što sam nekome ulepšala dan, srećna sam što nisam bacila toliko blago, što nije propalo, nije bio bezvredan trud.

Zamrzavanje 

Super-ekonomičan i ekološki način reciklaže hrane. Ono što ne pojedete danas, još kako dobro dođe u danima kada nemate vremena ili volje za kuvanje, a pritom, ništa nije bačeno. Divan drug – taj zamrzivač 🙂

Hleb

S razlogom ili bez, kako god odlučite, osnovna je hrana, bar na ovim našim prostorima. Nekada se pojede ceo, nekada pola, nekada ostane mali okrajak.

Pravim i prženice, ali… i bacala sam. Ranije, dok se nisam osvestila i preuzela odgovornost za bukvalno svaki svoj potez. Od tada drugačije gledam, bolje vidim i ne pravim više tu grešku . Evo i kako:

isečem ga tanko, da se brže osuši u rerni, i za par minuta iz blendera dobijem prezle, uvek potrebne u kuhinji.

Za sve najlone, staklo i metal, moraćemo da čekamo neke malo razvijenije mozgove u državnoj vlasti. Ako ih ne nateramo mi, našim vlastitim potezima i primerima (što je malo verovatno), nateraće ih velesile (što je više verovatno).

priroda bi nam bila još kako zahvalna

detalj iz moje bašte

Recikliranje okoline počinje tek nakon recikliranja sopstvenog mišljenja, stava i ponašanja.

Kada se čovek oslobodi egocentrične vizije sveta, sve dobije neki drugi smisao, za koji vredi raditi i za koji se treba boriti. Zato što ovaj način razmišljanja i života obećava, ohrabruje i čini srećnim. Ja ne želim ništa da radim zbog čega će me jednog dana neko osuđivati, a pogotovo ne želim da to bude priroda.

Kako se vi ponašate prema prirodi? 

Imate li lične načine za reciklažu? Kažite nam, koji su?