Odlazak na Sajam knjiga s decom zna biti super plan u koji je potrebno uložiti dosta truda da bi se i ispunio. Ako ste poput mene, onda je Čuveni beogradski Sajam knjiga jedna ogromna poslastičarnica u kojoj prosto ne znam na koju bih stranu. Sve bih da vidim, pipnem, kupim.
Za Sajam knjiga, nikad dovoljno vremena, ruku i novca.
Kada u ovu borbu između želja i mogućnosti upletemo i decu, onda to postaje pravi… da budem malo blaža – izazov.
Budući da već godinama na Sajam knjiga vodim svoju decu, evo nekoliko dobronamernih saveta koji su proizašli iz ličnog iskustva.
Izbegavajte odlazak na Sajam knjiga s bebom, bez prisustva još jedne odrasle osobe.
Bez obzira da li na Sajam knjiga nosite kolica ili ste odlučili da vašu bebu nosite u rukama, marami ili nosiljci, vrlo je korisno da vam se pri rukama nađe još jedna odrasla osoba.
Da preuzme bebirona kad vam se kičma ukoči od nošenja, da pridrži bebu dok vi razgledate štandove, koristite wc, da ode po sendvič, vodu, da vam izvuče novčanik iz ranca… tj. u svim situacijama kada vam je potreban dodatni par ruku.
Ne zavaravajte se da možete same. Da, možete, najviše sat vremena. A i same znate da će vas radoznalost i ljubav prema knjigama vući da još malo ostanete, pa još malo…
Napomena: kolica nisu poželjna na Sajmu knjiga. Gotovo da ih niko ne unosi u hale, među knjige. Gužva je toliko velika da ćete se teško snaći s njima. Beba bi konstantno bila u visini kesa, pultova i sl., a brojne stepenice, stazice i prolazi samo otežavaju kretanje.
Što je beba manja, veća je mogućnost da ćete moći nešto videti i uživati. Kako se broj meseci povećava, vaša mogućnost uživanja se smanjuje. Jer kilaža i radoznalost bebe zahtevaju svoje. 🙂 Zato je moja preporuka da svi koji su u mogućnosti ostave malu decu na čuvanje osobi od poverenja i da se prepuste mirisima novih knjiga, pa makar i na kratko.
Na Sajmu knjiga nema hrane za bebe.
Sendviči, sokovi, kafa – baš i nisu ono što bi nahranilo gladnu bebu. Zato je obavezno da svom blagu ponesete njegovu uobičajenu klopicu, spakovanu za „mobilno hranjenje“.
Ukoliko ste u mogućnosti, organizujte dolazak autom, kako biste u njemu mogli dojiti ili hraniti svoju bebu.
Na Sajmu knjiga ne postoji mesto planirano za dojenje i presvlačenje beba.
Standardni wc-i u kojima je stalno gužva i red, nipošto nisu mesto za ove radnje, a druge prostorije koje bi mogle da posluže ovoj nameni, jednostavno ne postoje.
Eto predloga za organizaciju Sajma: mame bi vam bile veoma zahvalne kada bi imale svoj kutak za dojenje, presvalačenje pelena i garderobe, hranjenje ili uopšte odmor s malom decom.
Sajam knjiga je nepregledan svet mašte za decu od 3 i više godina.
Deca od 3 do 7 godina mogu biti veoma naporno društvo na Sajmu knjiga, ali svaki minut proveden u tom carstvu slova i boja – za njih je neprocenjivo iskustvo i motiv da se za ceo život zaljube u pisanu reč.
Jeste, može zvučati stereotipno, ali zaista – gvožđe se kuje dok je vruće, pa tako i ljubav prema knjigama. Ako znamo koliko je dragoceno poznavanje slova, samostalno čitanje, razvijanje mašte i sticanje znanja – onda se itekako isplati dobro nažuljati patike na jedan (ili više) dan i detetu ovaj sajam predstaviti kao čaroban svet.
Pustite mašti na volju, listajte zajedno knjige koje vam zapadnu za oko, pročitajte detetu deo neke priče i kupite i više nego što ste planirali. Knjige su definitivno divni drugari, a drugara nikad dosta. Zar ne? Zarazite vašeg malog čitača knjiškim virusom i ne brinite za njegovu intelektualnu budućnost.
Na Sajmu knjiga nema stolica niti mesta za odmor posetilaca.
Ukoliko ste se na Sajam knjiga uputili sa detetom koje može i voli samostalno da hoda, doći će sigurno do umora malih nogica i poželećete oboje da sednete i odmorite.
Ja sam za tu svrhu sa svojom decom koristila kafe-prostor ili stepeništa (sa kojih su nas uglavnom sklanjali čuvari).
Osim 2-3 improvizovana sendvič-kafea sa jako malo stolica (koje su uvek uvek zauzete), ne postoje stolice, klupe i slično, gde biste mogli malo odmoriti. Pojedini štandovi imaju po + – 20 stolica koje su namenjene publici za književne panele, predstavljanje knjiga, stručne razgovore i slično.
Naravno da ih ljudi koriste da malo predahnu iako ih ne zanima najavljena promocija, ali nemojte se iznenaditi ako se oko vas na tom mestu odjednom pojavi gomila ljudi u sakoima, koji će sa uživanjem pratiti turbo dosadnu govoranciju na temu „taština praznine“. Ukoliko vas jaaaaako bole noge – i vi ćete uživati u „taštini praznine“. 🙂
Ne ispuštajte iz vida svog mališana.
Kada se nađete sa detetom u gomili od nekoliko hiljada vrlo mobilnih ljudi, onda je VRLO VAŽNO da ga nikako, ni na minut ne gubite iz vida. Držanje za ruku, kapuljaču, ranac, zagrljaji, kao i stalna komunikacija – moraju biti na prvom mestu.
Malo nemirnijoj deci treba staviti do znanja (pre ili odmah nakon ulaska u Sajam) da je ovo mesto sa mnogo ljudi i da se deca lako izgube u njemu. Ukoliko ne pomognu upozorenja, onda je najpametnje skratiti vreme posete. Takođe, činjenica da je dete nemirno, ne znači da ne treba da ga vodite na Sajam knjiga. Naprotiv. Možda se desi da ga ovaj događaj zainteresuje i da u knjigama pronađe nešto super za sebe. Ko zna?
Verujem da bi se dete brzo pronašlo u slučaju gubljenja, ali stres i tuga deteta i roditelja – nemaju cenu. Zato ih ne treba izazivati nemarnošću.
Ne oblačite se toplo, bez obzira na vreme napolju.
Kada se nađemo u zatvorenom prostoru zajedno sa nekoliko hiljada ljudi, potpuno je normalno da se taj prostor u rekordnom roku zagreje do vrlo prijatne temperature za šetnju u laganoj garderobi.
Ako imamo u vidu da temperatura tela dece može biti do pola stepena viša nego kod odraslih – onda je jasno da mališane ne treba oblačiti kao da će na skijanje. Tanji duksići, bodi majice, trenerkice, helanke ili haljinice, super su autfit za ovu priliku.
Računajte da ćete u rukama, pored dece i ostalih stvari, morati nositi i njihove jaknice, kao i sve delove garderobe koje ste detetu (ili sebi) obukli bez potrebe.
Tinejdžeri mogu sami.
Da, još kako. Možda bi bilo i poželjno da bez nadzora odraslih prošetaju Sajmom. Da se oslone na sopstvene sposobnosti, orijentaciju u prostoru i vremenu, ali i veštini trošenja para. Mobilne telefone imaju (skoro) svi, tako da se za komunikaciju ne treba brinuti.
Jedino loše što im se može desiti jeste da im „rikne baterija“. Silni selfiji, lnsta storiji, vlogovi itd. vuku struju „ne zna se“. 🙂 Zato je možda dobro posavetovati ih da se tada obrate domaćinima štandova, redarima ili osoblju Sajma.
Iskoristite sve popuste.
Sajam knjiga je definitivno najbolje mesto za jeftinu kupovinu knjiga. Ne postoji mnogo akcija u toku godine čije se cene mogu meriti sa sajamskim. (Nije pravilo za sve izdavače, ali za većinu jeste.) Iskoristite priliku i naoružajte se štivom za dug period čitanja pričica, pesmica, bajki i svega drugog što vas raduje.
Takođe, mnogi izdavači na sajmu nude razne sitnice koje ne možemo kupiti u redovnoj prodaji: bedževe, cegere, postere…
Ako ove detalje ne vidite na štandu, pitajte osoblje.
Nabavka posebnih sajamskih đakonija donosi veliko zadovoljstvo, bez obzira na cenu.
UŽIVAJTE!
Ukoliko ste od onih koji s nestrpljenjem čekaju poslednju nedelju oktobra, provedite svoj boravak na Sajmu knjiga S OSMEHOM. 🙂
Uživajte u moru knjiga i mirisu sveže odštampanog papira. Kupite i sebi nešto. Znam da većinu para trošimo na decu, ali ne zaboravite i svoju dušu. Napravite unapred spisak onoga što biste voleli da imate, kako biste na Sajmu manje lutali i tražili. Imajte na umu da ova avantura traje kratko, mnogo kraće nego što bismo želeli. Sajam knjiga je samo jednom godišnje, a deca tako brzo rastu…
Da li ste vodili svoju decu na Sajam knjiga?
Koliko godina su tada imali?
Da li se naišli na neki problem koji nisam navela u tekstu?
Napišite u komentarima vaša iskustva…
Ne preporučujem odlazak na Sajam knjiga deci. To je jedna velika pijaca u zatvorenom prostoru, dakle leglo virusa i bakterija.
Ljubav prema knjizi dete dobija kod kuće, odlaskom u biblioteku sa roditeljima i u knjižare koje su sve bogatije dečijim knjigama.
Imam sina od 7 godina i ćerku od 4 i već se vidi raznovrsnija ponuda u knjižarama sada u odnosu na pre tri godine.
Kupujemo knjige preko cele godine. Knjiga nam je obavezan rodjendanski poklon, a smatram da je naš Sajam potcenjivanje knjige.
Suština Sajma je potpuno izgubljena.
Ni ja nisam vodila decu na sajam kada su bili mali. Mislim da to nije mesto za njih, prvenstveno zbog umora. Takođe, ja ne živim blizu sajma i kada dođem, ne mogu samo protrčati i ići kući nakon sat vremena. Ali, verujem da ima roditelja koji će morati žrtvovati svoj ugođaj, zbog bebe ili malog deteta. Ovaj tekst je prvenstveno za njih. Verujem da ima dosta parova koji nemaju kome ostaviti malo dete na čuvanje, a ne bi da propuste ovaj događaj.
Ovo – da je sajam izgubio svoju čar, iskreno, ne shvatam… Jer ja toliko volim da dođem, da uvek gledam samo njegove pozitivne strane. Ako želite, možete mi napisati, na čega ste tačno mislili pod tom rečenicom?
Ja na sajam idem sama.
Posećujem ga bez prekida i izuzetka već 14 godina, a poslednje tri godine – sama. I od tada na tu avanturu gledam sasvim drugačijim očima. Sajam je zahtevan – ogroman. Ja volim da lepo sve pogledam, da listam knjige koje me zanimaju, da upoređujem ponude, da posmatram ljude, detalje… Ono ranije, kad idem s nekim – te žuri, te juri, te izgubio se, te nađimo se, te hoće ovde, neće ovde… Ovako lepo – ranac na leđa, lagano se obučem, voda i užina u rancu, pa polako… To je moje vreme, moj užitak.
Juče sam na sajmu videla mamu sa troje (TROJE!!!) dece, samu. I oduševila se.
Možda, ali samo možda dogodine povedem i Duleta.
Mada mislim da se tog luksuza da rasterećeno i natenane oblazim najveću ponudu knjiga u Srbiji neću tek tako lako odreći.
Apsolutno se slažem. I ja sam stalno išla sama, dok klinci nisu krenuli u školu i (stvarno vole da čitaju) tražili da ih vodim. Sumnjam da bih vodila u tu gužvu malo dete, a posebno da bih išla sama s decom. Verovatno to neko mora, pa tako postupa. Iskreno, volim da sam sama, i da isto radim što i ti, s mirom i natenane. Ne trpim drugarice, niti bilo kakvo društvo, zbog kojeg moram da menjam putanju. Nisam sebična, ali tako je 🙂 Kad su knjige u pitanju.
Ja volim da idem na sajam sa decom. Mislim da je drugi razred optimalni period da odvedete decu prvi put na sajam. Moji su 3. i 5. Starija cerka vec ima svoje spiskove i zelje, a mladji sin jos uvek gleda sarenilo i lista sve i svasta. Mislim da je sajam vrlo koristan za male buduce ljubitelje knjige. Moj savet je obavezno poneti sendice, grickalice, vodu, sok i ostalo. Ako nije suvise hladno, moze se odmoriti na zidicu gde je prostor za pusace. Mi smo konkretno tu izjeli uzinu i popili sok. Uz minimalno kmecanje moji klinci su izdrzali oko 4h na sajmu. Videli smo svasta, kupili svasta i svi smo se lepo proveli. Da sam isla sama, vrlo verovatno bih videla vise, ali ne bih imala sa kim to da podelim. Moja preporuka je da po svaku cenu izbegnete vikend, kao i skolski dan. Sa decom je najbolje otici kada je porodicni dan, jer je guzva najmanja.
Hvala puno za ove dodatne savete.
Ovaj prvi deo teksta kao da sam ja pisala. Isto je i sa mojom tinejdžerkom i sa sinom 🙂 Nisam ni ja moje vodila do škole. Nisam htela da rizikujem, jer ja nisam iz Bg i ne mogu baš kad poželim otići kući. Sada sam opet organizator grupnih dolazaka, tako da smo na Sajmu od 10-17h. Jeste dug period za dete (i za mene je već dosta), ali često sedamo i odmaramo. Tako da nam uz knjige, to vreme brzo prođe. Ono što je najbolje, jeste što moji stvarno obožavaju Sajam.
Pozdrav Jelena!
Ja sam prošle godine bila sa zaovom i bebom od 10 meseci. Provele smo se divno, ćerka je malo bila u kolicima, malo smo je nosile. Kolica smo lagano uz stepenice i niz stepenice spustile, lagano izasle ispred hala i uhvatile vazduha, nahranile bebu, presvukle je. Popile smo kafu ispred sajma dok je beba spavala u kolicima. Ceo dan smo provele na sajmu, a bebini osmesi zbog šarenolikosti knjiga se ne mogu opisati. Nisam zaista imala kome da je ostavim u tih sedam dana koliko traje sajam, pa smo je povele sa nama. Da sam imala drugu opciju, ostala bi kući, ali i ovako se ne žalim. Kad nešto želiš, onda nađeš način i da se snađeš, pa čak i sa malim detetom.
Slažem se, iako vi niste bili sami i pomoć zaove je nešto što biste itekako osetili da ona nije bila sa vama. Takođe, što je beba manja – bolje podnosi ovakve šetnje. Čim je dete veće, hoće sve da pipne, umori se od silne šetnje, dosadno mu je… U svakom slučaju – super što vam je bilo lepo. 🙂