Nedavno nam je u kući bio naš redovan drugar, dete od 10 godina vrlo lepog ponašanja, dobar, lepo vaspitan, vrlo kulturnih i odmerenih roditelja… Što bi rekli „dete za primer“.
Zadubljen u igru s mojim Igorom, krene on da pevuši:
„mala voli dolare, mala voli evre, penje se na stolove, voli separee…“
Mislila sam da nisam dobro čula, ali me je razuverio za tren:
„Samo daj, daj, daj, daj…
samo lova, samo skupo, samo naj, naj, naj…“
Slušam i ne verujem. Niti onome što čujem da izlazi iz njegovih usta, niti ideji da mu to roditelji slušaju kod kuće. Dođem sebi i pitam ga gde je čuo tu pesmu? I znate šta mi je dete reklo?
U IGRAONICI.
?!?
Gde?
„Pa to mi slušamo na rođendanima.“
!?!
Divno.
Neopisivo krasno.
Pedagoške metode 21. veka, nema šta.
„Jeste mama, bila je i ona pesma „Moja gajba piva i ja“! smeje se i dobacuje moj Igor.
Kod mene prekid filma.
(Mišljenje o dečijim rođendanima i igraonici sam već podelila.)
Odlazim na You Tube da ukucam reči da vidim šta se krije iza ovih erotsko-alkoholnih stihova i vidim milionske preglede. Jasno mi je da su tinejdžeri uglavnom muzički neobrazovani, da je taj neki „pevač“ jako popularan, da ga sluša pijana i drogirana srpska omladina, ali ZAR U IGRAONICI? Na dečijem rođendanu?
Pa gde su ti roditelji?
O čemu misle vaspitači i animatori dok to puštaju deci?
Lepa melodija, je l’?
Deca ništa ne kontaju?
Možda to?
Uključi li iko od odraslih mozak pri organizaciji rođendana?
Ili je dovoljno primaći se za pun sto, a deca…“nek’ se igraju“…
Samo što se u ovoj igri ne igraju deca.
Nego se igramo mi.
I to sa njima.
Na vrlo neozbiljan, nezreo i neodgovoran način.
Sigurna sam da će nekima ovo sve zvučati pretenciozno i preuveličano, ali mala je razlika između „mala voli BMW“ i „daj mi vutru, daj mi rizlu, daj mi duvan, dodaj mi upaljač, hoću sad da duvam“. Vrlo mala. Jer je melodija toliko primamljiva i zapamtljiva, da će se bilo kome uvuči u uši za čas. Posebno deci.
Hoću da kažem da malo zlo vodi većem, pa još većem i tako u nedogled.
Ovo jeste trendi pesma i neće naterati moje dete da odmah krene s pivom i duvanjem, ali će mu okrenuti muzički ukus u tom pravcu. To je dovoljno da ono mladalački poveruje u stihove te vrste muzike, da se saživi s njima i, kako vreme prolazi, automatski želi da tako živi i da se tako ponaša. Da bude u trendu.
Sve i da pokušamo da zanemarimo katastrofalan uticaj ovog smeća na muzički i kulturni stil naše dece, priznajmo sebi iskreno:
Da li je primereno da deca slušaju ovaj šund na dečijim rođendanima u IGRAONICAMA?
Da li je to normalno da mala deca, od 2, 3 godine i starija, vrte svojim malim guzama i bokovima uz stihove koji govore o preljubama, o seksu i razvratu?
Da li je to prirodno da se deca oduševljavaju pesmama nepismenih mediokriteta, drogiranih splavara i animir-dama?
Imaju li ti organizatori rođendana iole pedagoškog obraza?
Imaju li igraonice mrvicu društvene odgovornosti?
IMAJU LI RODITELJI UŠI?
IMA LI OVDE NEKO MOZGA?
Pa zašto ga ne koristimo?!?
Zbog baš lepih minića, tetovaža i melodija, je l’?
Ili zato što svi koji su zaduženi za muziku u igraonicama vole turbo-folk-rejv-rege, sponzoruše s mikrofonom, nabildovane raspevane momke s tetovažama?
Biće da je opet to.
Opet i opet i opet i po ko zna koji put opet.
Opet odrasli udovoljavaju sebi, kao u mnogim drugim situacijama, potpuno ne vodeći računa o deci, dečijem svetu i dečijim potrebama. I ne pijem više tu vodu da „to se baš sviđa deci“, jer deci će se svideti šta god da im ponudimo. Oni ne mogu i ne znaju da prave izbor dok su tako mali.
MOLIM VAS:
Hajde da mi, MAME, okrenemo ceo ovaj cirkus u korist naše dece.
Hajde da krenemo od sebe i ponudimo našim klincima ono što zaista JESTE PRIMERENO deci.
Hajde da se raspitamo unapred kakva muzika se sluša u igraonicama, pa tek onda da pustimo decu unutra.
Hajde da zaustavimo već puštenu pesmu i kažemo vaspitačima/animatorima – TO NIJE MUZIKA ZA DECU! Moje dete neće ovde njihati bokovima i padati u trans nad tužnom ljubavnom sudbinom razvratnih aktera muzičkih priča koje nemaju veze s mozgom. A posebno nemaju veze s decom.
Zar ne mislite da je poslednji momenat da
UGASIMO ZAPALJENO MUZIČKO SMEĆE KOJE ŽARI I PALI PO IGRAONICAMA DETINJSTVO I SVEST NAŠE DECE.
Mi to možemo. Vrlo brzo i lako. Samo ako hoćemo. Samo ako se na momenat zamislimo i poverujemo u svoju snagu. Samo ako ne prepustimo svoju decu trovačima raznih vrsta i imena.
Ne želim da moje dete proslavlja rođendane drugara uz note kreatura koje misle da je to što su snimili – pesma.
Ne želim ni da tuđa deca budu instrumenti u tuđim rukama, vođeni bilo čijim destrukstivnim idejama.
Koliko god budem mogla – reagovaću. I ovo je jedan od načina.
Kao majka, vaspitač i kao odgovorna starija osoba, napravila sam play listu pesama za dečije rođendane, one koje smatram primerenim, veselim i zabavnim. Link ka listi možete pronaći u ovom tekstu.
Šta ćete vi učiniti?
Da li i vama ovo smeta?
Kakva su vaša iskustva?
Mi smo jos uvek na bebecim rodjusima, pa su Kolibri glavni hit. Zgrozena sam ovim informacijama, i od sada su mi oba uha naculena. I obavezna provera muzike koju pustaju pri zakazivanju rodjendana!
Obavezna. Zato što je briga o deci obavezna.
I ja sam bila u soku kada sam nedavno na 7-om rodjendanu cula sve to. Moja Beba ima 2 godine pa i ne razume puno (da ne pominjem da se kod nas kod kuce ne slusa takva muzika vec decje pesme primerene njenom uzrastu), ali sva ostala deca su pevala ove pesme. Ukljucujuci i animatorke u igraonici.
Bila sam iznenadjena i hranom-pomfrit sa toliko soli da nije bio jestiv, parce hladne pice, pecivo sa virslom i sirom. Naravno, gazirana pica. Moja mala nije imala tu ni sta da jede ni da pije. Osim obicne vode, sve ostalo nije bilo za dete njenog uzrasta. Ali ostala deca su na to ocigledno navikla, iako bi drugaciji izbor hrane i njima dobrodosao. Njihovi roditelji jeli su rostilj, salatu i hleb. Mnogo bolji izbor od preslanih krompira i bajatog peciva.
Da ne duzim-mislim da su krivi svi, i roditelji koji na to prostaju i igraonice koje idu linijom manjeg otpora. Ukoliko rodjendan organizujem u igraonici, sigurno cu insistirati na svojim pravilima.
Razumem celu sliku koju si opisala. Činjenica je da roditelji uglavnom više ugađaju sebi nego deci, koliko god pokušavali to da demantuju. Takođe, mi, roditelji smo najodgovorniji za celokupnu ovu situaciju. Međutim, i igraonice nose veliki deo odgovornosti, jer one su ovde sistem. One bi trebale, kao mesta za decu, da određuju bar neka pravila, kao što je muzika. Ukoliko roditelji neće da se povinuju pravilima igraonice, hvala lepo…postoji neka druga. Kada bi i iz treće igraonice njihove fix ideje bile odbačene, možda bi neko i porazmislio – zašto?
Vi ste još mali, čeka vas još svakakvog iskustva…
Nisam mama koja sedi na rođendanima tuđe dece, jer to su rođendani za decu a ne za roditelje. Međutim, sledeći put ću pitati vaspitačice i roditelje slavljenika kakva se muzika sluša? Ukoliko mi ne bude odgovarala, dete ću odvesti kući.
Božeee, da sam juče umrla za ovo ne bih saznala. I sad, nek mi neko ponovo kaže da roditelji zbog borbe za golu egzistenciju ne stižu da se dovoljno bave svojom decom!!!! Ima da puknem na zdravo mesto!! A mogu da „UŽIVAJU“ slušajući ovu muziku na rođendanima svoje i druge dece bez stida i srama od iste te svoje dece SUTRA???
Bravo Jelena za ovaj tekst!! Delim 🙂
Hvala Olja. Deli, možda se neko i zamisli…
slušaj da ti kažem. moj Matić je uživo slušao Bili Ajdola sa šest, sedam godina i uvek je prezirao rođose sa takvim angažmanima. Ipak…Ne pušta to igraonica, nego se donosi od kuće izbor muzike. pa šta se sluša u kući to i na rođendanu. A dok je nama raznih programa u kojima deca vrte guzama…a to nije srpski specijalitet, priznaćeš, tako će i biti. Uzgred u igraonici u mom komšiluku u kojoj su trinaestogodišnjaci igrali igrice, bilo je u ponudi i najviše droge. To su mesta koja sam mu branila da posećuje. Inače sam mu malo šta branila u tom uzrastu.
Jao ženo…droga u igraonici?! Zapravo?!
Bez teksta.
Jeste, slažem se da ide iz kuće, ali pouzdano znam da ima i onih roditelja kojima uopšte nije važno šta su vaspitačice pustile.
Žalost…
sestro slatka, stade mi knedla u grlu… pre puno godina, kad sam otišla po ćerku u vrtić, urlala je Viki Miljković „kokakola-malboro-suzuki“… posle je glavna vaspitačica Goca (Bogdajepoživistogodina) naredila svim vaspitačicama da puštaju deci isključivo dečije pesmice. Keve-omladinke, ne odustajte, i zovite ako nešto može da se pomogne 🙂
Živele Goce!
To je posao. Odgovornost i pedagogija. Da ih je više… bilo bi manje i „neupućenih“ roditelja…
Klinci su nam blizu po godinama, tako da znam o čemu pričaš. I ovaj moj uporno pevuši neku pesmu neadekvatnog sadržaja, da pojma nemam gde je čuo, a i sam zastupa rock, kad ja pevušim nekog Zdravka za dušu 😉 Najviše mi se ovde u tekstu dopada, (sve je odlično, da me pogrešno ne razumeš, ali prosto moram da naglasim) tvoj apel mamama i poziv za akciju, jer svako mora da doprinese da bi se desila neka promena. Sjajan ti je tekst i tema koja će me svakako inspirisati. 🙂
Hvala Snežana.
Sva moja kritika nema smisla ako ne pozovem na akciju i ako ne predložim nešto drugo. Upravo radim na predlogu play liste, možda nekome i posluži. Možda se neko i uveri da ne mora slavlje biti svinjarija.
Ne verujem da je toliko kriva igraonica koliko roditelji. Svako ko zakupi termin u igraonici može osmisliti zajedno sa animatorima kakva će proslava biti. Ako vam igraonica diktira uslove i muziku, molim lepo, izaberite drugu, jer ih ima na svakom koraku. Za novac koji im date imate pravo da dobijete ono što tražite. E tu dolazimo do profila roditelja i njihovih afiniteta, muzičkih i životnih.
Slažem se. Prvo roditelji.
Ali i igraonice. Igraonica je za mene sistem. To nije prazan šator gde ćemo da se veselimo, nego mesto sa kojim dobijamo i neka pravila. Baš kao što imamo ta pravila i van rođendana. Da igraonice zauzmu kategoričan stav po pitanju ovog smeća od muzike – da vidim šta bi roditelji mogli. Da budu odbojeni na tri mesta, možda bi se neko i zamislio… Ovom muzikom mogu roditelji trovati decu kod svoje kuće, ali to nemaju pravo raditi tuđoj deci, u nekoj javnoj ustanovi, koju država prepoznaje kao pravno lice. U nekoj uređenoj zemlji, ove igraonice bi bile tužene 100%. Bez obzira šta roditelji žele. A znam kakvih želja ima. Suviše trke oko novca na štetu dece. S obzirom da je jedan šidski tata zvao go-go igračicu kad mu se rodio sin, ne bih se iznenadila da tu istu igračicu pozove i na dečiji rođendan. To je sledeće.
Slazem se! Nazalost, vecina igraonica, kao prvo i osnovno, nema sertifikate o bezbednosti! Potom, ako je gore opisan nacin njihov marketing, onda je problem mnogo, mnogo dublji…..I ne samo u igraonicama, vec i u celom drustvu!
Jeste. Baš „rade“ na marketingu…
I da, društvo nam je trulo, ali društvo smo mi. Ne tamo neki Marsovci. Zato i treba da se menjamo mi, pa i putem ovakvih tekstova.
Hvala Olja.
Моја млађа ћера је сличну врсту музике слушала на рођендану најбоље другарице, и после ми кукала како за ту песму није могла да пева са њима јер не зна ту песму. Старија је долазила из вртића и певала такође непримерене песме свом узрасту – чула од другарице. Увек сам уредно објашњавала да то није песма за децу.
Ми рођендане славимо у кући, са нашим избором музике, и сви буду презадовољни.
У праву си, морамо дићи глас, морамо се борити за своју децу, али најпре морамо много радити са њима код куће!
Ne da trebamo, nego moramo. Dobro si rekla.
Auuuuu strahota. Bogufala te su mi deca velika, ovo što sam upravo pročitala je za rubriku „Aj’ ne zezaj“. Naopako, naopako, naopako… Morate to same da rešite, drugi to neće da urade za vas i vašu decu… Dakle Kolibri, Manda, Minja Subota, Predrag Laković i to je to!
Tako je teta-V. Tako je 🙂 Cmok!!!
Naleteh juče na isti slučaj. Baš mislim da je bila ta sa dolarima i evrima pesma koju je pevalo neko dete od par godina 😀
Nažalost, dokazi na sve strane…
Bravo! Ali sta uraditi kad ti dodje decak 2.razred osnovne i kaze: „Mama, na rekreativnoj smo ucili novu pesmu, odmah smo je naucili“ a pesma ide“ moja draga i ja i gajba puna piva“
Hvala!
Ja bih to javno rekla na roditeljskom, na savetu roditelja i gde god stignem. Pa ako ih nije sramota, ok, bar sam nešto probala.
Ja sam javno pričala po Šidu kako je jedan roditelj doneo flašu votke u autobus, pre nego će deca (srednjoškolci) krenuti na ekskurziju. Doneo čovek svom sinu „da imaju uz put“. Javno sam iskritikovala i tu razrednicu, iako smo dobre drugarice. Kažem, pa šta bude. Ne ćutim, ne okrećem glavu.
Pozdrav Mirjana!
Ispod mog stana je igraonica i svakog dana se cuje ta muzika,zgrozena sam, svako dete zna napamet te pesme. I bila sam kod drugarice koja ima cerkicu od 3 godina i sincica od godinu dana, koja im svakog dana pusta te pesme i deca kad cuju odmah krecu da igraju i sva su uzvudjena a mislim da to nije realno i primereno deci tog uzrasta a ni ostaloj deci.
Naravno da nije. Deca to ništa ne razumeju. Oni se samo raduju muzici, tonovima koji su vrlo privlačni. Ali, nije samo to svrha muzike. Muzika treba da bude zabavna i edukativna za dete u svakom smislu. A ovo što kažete za komšiluk je dno dna.
Hvala za komentar.
Pa da sad je to IN da se slavi po igraonicama. Generacija sam 80-ih, ne moram bas da preciziram, i mi smo rodjendane slavili kući. Nisu nam trebali animatori, razne igre koje sada nude igraonice itd, već smo se igrali šta smislimo u tom trenutku. Ta ista moja generacija 80ih upropascava decu, ali mi nije jasno zašto to rade. Moramo malo bito u korak sa vrenom i danasnjom tehnikom, ali ovolika doza razmazene dece je prevelika. Kao da nisu sposobni i da ne znaju kako vaspitati decu.
Pošto je tema muzika, svako ima svoj muzički ukus, ali ti roditelji koji slušaju današnju muziku sa takvim tekstovima su RETARDIRANI. I oni upropascavaju sistem. Tačno mogu da zamislim situaciju gde ide takva pesma i neka devojčica vrti guzom, a roditelji sa strane sede i smeju se takvom prizoru. Kada budem imao svoje dete i ako budem tako nesto video, momentalno vodim svoje dete kući, žensko naročito.
Potpisujem SVE.
Hvala što si se javio. Mnogo znači čuti i muško mišljenje u ovom slučaju.
Pozdrav!
Ne tako davno sam bila u igraonici u centru grada i slicnoj situaciji. Stihovi tipa ‘meni se ne vadi iz ovog kanala gde nema signala’ i slicno. Sreca djeca nisu obracala paznju na muziku ali ja sam poludila. Zalila sam se na socijalnim mrezama i dobila informaciju da, obzirom da je igraonica u trznom centru, nemaju pravo pustati muziku po svom izboru i dobijem kontakt direktora marketinga. Posaljem mail sa zalbom. Odgovor nije stigao ali u vise navrata smo bili ponovo tu i nije bilo takvih ili slicnih ispada 😉
Divno!
Ne to što su puštali takvu muziku, nego zato što ste reagovali.
Očigledno je bilo efekta. Bez obzira što nema odgovora druge strane, očigledno je da se neko tamo posramio. Bravo!
I hvala za javljanje.
Bravo za tekst. Potpuno Vas razumem jer sam prošla kroz to o čemu pišete. Čak sam na neke rođendane svog deteta nosila diskove s odgovarajućom muzikom. Roditelji su ti, koji treba da vode računa šta će se deci servirati, ne mislim samo u tanjiru. Sad ima 14 godina i izgrađen stav o muzici, i ne samo o muzici, Naravno, ponekad će mu biti dosadno, na nekim skupovima, jer se ne pronalazi u tom šundu, ali, treba ga naučiti da se nosi sa tim.Duboko sam uverena da će dete biti onakvo u zavisnosti od toga šta probudite u njemu. Još jednom: bravo za tekst!
Hvala Ružice.
Apsolutno se slažem sa svim što ste napisali. I moja deca se teško uklapaju, pevenstveno starija ćerka koja sluša stranu muziku. Ali, dobro, ona je toga svesna i ne očekuje na rođendanima ništa po njenom izboru. I brat Igor je krenuo njenim stopama, ali njemu vgiše smetaju neke druge stvari u vezi rođendana… HVala puno za komentar.
Čitala sam nedavno slična iskustva iz jedne igraonice u Zg-u, zgražala se onda, i evo, priznajem, moram opet. Mi smo jednom rođendan slavili u igraonici (jer su moji mislili da je to Bog zna što posebno kad oni kao slavljenici sjede na onim stolcima sa krunom 😀 ) i ni muž ni ja nismo ni sekunde makli od djece.
Ja bi sjedila s njima pa makar im bilo i 15, i protestirala samo da počnu puštati neke pjesme koje po meni nisu primjerene. Hvala Bogu danas ima hitova koji su plesni, pjevni toliko da se njima ispuni pola dana, a ne sat, dva.
Ima toliko svega, da je prosto neverovatno da neko izabere baš najveći šund, koji nije ni za odrasle, a kamoli za decu.
Radila sam u igraonici i samo ću reći DECA TRAŽE TE PESME JER IH SLUŠAJU MAMA I TATA… Nažalost ali tako je…. Tako da mislim da sve ide iz kuće. U igraonici gde sam ja radila nije bilo puštanja te muzike.
Ali deca su dolazila da traže da im pustimo razne gluposti jer to mama i tata slušaju.
Slažem se da svega ima ali prvo obratite pažnju šta vi i ljudi oko vas slušate pa tek onda krivite igraonice.
Potpuno se slažem i žao mi je ako ste razumeli da tekst karakteriše igraonice kao glavne krivce. Nipošto. Na igraonicama je da zauzmu stav preko kojeg neće prelaziti, po cenu svega. E – tu nastaje problem. Bravo za igraoniu u kojoj ste radili. To je super vest i znak da se može. Hvala vam za komentar. 🙂
Ocigledno je kocnica morala popustila u celom drustvu.. Nemoguce je izolovati decu od takvog uticaja, sve sto roditelj moze da uradi jeste da odgaji osobu koja ume sama da prosudi sta je dobro a sta nije. Postaviti sistem vrednosti koji ce nositi celog zivota..
100% se slažem sa vašim rečima. I moja deca znaju za neke od ovih pesama, ali ih ne slušaju niti „poručuju“ na javnim mestima. 🙂