Onog momenta kada objavimo da smo u drugom stanju, počinje kiša (uglavnom netraženih) saveta o svemu i svačemu što nas u trudnoći i majčinstvu čeka.

Veliki deo tih saveta se odnosi na razna ponašanja nas kao trudnice i buduće majke, a deo onoga što ćemo čuti nismo ni sanjale da bi neko mogao da poštuje (a kamoli mi).

S jedne strane su saveti – nemoj ovo, nemoj ono, a sa druge – moraš ovo i ono.

Zna se šta je u sredini.

Trudnica.

Dovoljno nespremna i zbunjena svojim stanjem, a kamoli onim što čuje i (navodno) mora da poštuje.

Potrebno je preživeti prvu trudnoću da bi se žena opustila i oglušila o neke, stvarno nerealne zahteve koji joj se nameću.

Ko je glavni krivac za ove običaje, teorije zavere protiv mame i bebe?

Odgovor na ovo pitanje se sakrio u nazivu „babinje“.

Da, naravno, to su naše bake.

One, koje su nekada davno, vodile sve poslove vezane za trudnoću i porođaj.

Jer porođaj je nekada bio isključivo „ženska stvar“.

Lekari za ovu vrstu „posla“ nisu postojali, nego su se njima bavile starije, iskusnije žene u poodmaklom dobu, dakle – bake. Otuda i naziv – babica.

Babice ne samo da su vodile porođaj i brinule o prvim danima novorođenčeta i majke, nego su i određivale brojna pravila u vezi nege i života trudnice, majke i bebe.

Otuda i danas imamo neke (sada ih već možemo nazvati) običaje, koji i dalje uspevaju diktirati ponašanje trudnica i majki, iako nas bukvalno vekovi dele od vremena kad su nastali.

Koje to savete babinja slušamo od prvog dana trudnoće?

Stavi crveni konac oko ruke. Ne znaš ko te može ureći.

Ne gledaj u vatru, dete će imati crveno lice.

Jedi, ti sada jedeš za dvoje.

Ne idi na sahrane, to je loša sreća.

Što manje seksa u trudnoći, to bolje.

Ako jako povraćaš u trudnoći, dete će ti imati dugačku kosu.

Stavi crveni konac bebi oko ruke, neko će je sigurno ureći.

Ne izvodi bebu napolje 6 nedelja.

Ne nosaj bebu, navići će se na ruke.

Pusti je da plače, tako se jačaju pluća.

I tako dalje…

Samosvesnoj i edukovanoj ženi 21.veka mnogi od ovih saveta deluju kao bajka.

Bajka u koju ona više ne veruje, iako neki delovi možda i imaju nekog smisla.

Imaju, ukoliko verujete u natprirodne sile i zbivanja, više nego u one realne.

Uz poštovanje prema svim načinima razmišljanja, žene se sve više odriču starih običaja babinja, ohrabrene činjenicama koje pokazuju da se ništa loše ne dešava ako se slepo ne pridržavamo ovakvih smernica.

Naprotiv.

Neće se ništa loše desiti bebi, ako ste u trudnoću pogledale u vatru…

Ja sam prekršila skoro sva pravila babinja vezana za trudnoću i porođaj.

Ispoštovala sam jedino crveni konac oko bebine ruke, i to samo kod prve bebe.

Onako neiskusna, uplašena i zastrašena pričama kakve se sve “magije” mogu nadviti nad mojom bebom – stavila sam crveni končić mojoj Ivani, ali sam ga nakon par nedelja skinula.

Sva ostala verovanja i pravila sam zanemarila, jer u njima nije bilo nikakve realne opasnosti ni po mene kao trudnicu niti po moje bebe nakon rođenja. Obe smo bile zdrave i prave, i realnog mesta za brigu nije bilo.

Sećam se šoka mnogih kada su me drugi dan nakon dolaska kući iz bolnice (četvrti dan nakon porođaja) videli u gradu u kupovini.

Dobro sam se osećala i nisam u tome videla ništa loše.

Ili kada su me videli 13.dan nakon porođaja u šetnji s bebom.

U našem tadašnjem stanu je bilo toliko vruće, nismo imali klimu da se rashladimo, i mislim da je najnormalnije i najbolje za moju bebu bilo izvesti je u prirodan hlad, napolje, kako bi se i ona i ja osvežile.

Šta sam trebala da radim po uputstvu babinja?

Naravno, da čekam 6 nedelja, pa tek onda da izađem iz kuće.

Naravno, da čekam 6 nedelja pa tek onda da izvodim bebu napolje.

Nažalost po babinje, taj luksuz nisam mogla sebi priuštiti.

Ali na sreću po svoju bebu i mene, nama je bilo divno.

Kao i svaki sledeći put u šetnji. 🙂

Šta bi svaka trudnica trebala da radi, kada su stari saveti babinja u pitanju?

Da posluša sebe i svoju bebu u stomaku.

Da posluša sebe i svoju bebu kada se rodi.

Da realno sagleda činjenice i proceni sopstveno stanje na osnovu njih.

I sama odluči. Ili uz pomoć svog pedijatra.

Međutim.

Postoje saveti koji se moraju poštovati a koji se odnose na period babinja.

Oni nemaju veze s crvenim končićima oko ruke, niti tačnim terminom za prvi izlazak bebe napolje.

Oni se odnose na zdravstveno stanje majke, nakon porođaja.

Oni su novijeg datuma i njih dobijamo od stručnjaka.

Evo osnovnih na koje treba obratiti pažnju:

Možemo balansirati sa bajkama i starim verovanjima, ali nipošto ne smemo sa našim zdravljem.

Od njega direktno zavisi i budućnost naše bebe, zato oprezno i srećno.

Vodite računa o sebi, svom telu i zdravlju, jer to je – ono što je važno.

Najvažnije.

Koje ste stare savete babinja vi poštovali?

Kojih ste se odrekli (kao ja)?

Da li ste imali zdravstvenih problema o kojima je govorila doktorica u videu?

Tekst nastao u saradnji sa kompanijom Rosa, kompanijom koja veruje da će sve buduće majke u Školama roditeljstva usvojiti mnoga znanja o svom i zdravlju svoje bebe.