MaminoBlago

Za sve je kriv Medeni Meca

Kada je moja princeza imala skoro 3 godine, vožnja u kolicima krenula je svojim dosadnim tokom. Znate već ono vrtenje i okretanje deteta koje samo hoće da ustane. Tada sam mojim kikicama ponudila „Medenog mecu“. To je časopis za decu, šaren i pun pričica, zadataka i raznih mozgalica. Nije to baš bio ni časopis za njen uzrast, znam da nije, ali je bio jedini koji je mogao „proći“ za tako malo dete. Meda i njegovi drugari u kući, u šumi, u bašti, rade ovo, ono… Sve najosnovnije životne lekcije u bajkovitom svetu malog Mece.

mm1

I tako se moja Ivana pretvorila u časopis u kolicima 🙂 Stvarno je bilo i smešno i čudno videti samo male ručice koje vire i drže novine dok se voza. Za tren oka se Medeni Meca uselio i u naše radne i paradne sobe, zagospodario i kuhinjskim elementima, ali bome i sanitarijama. Ona je satima sedela na podu, u fotelji, na noši – i listala svoje omiljene stranice, maštala sa svojim drugarom i razgovarala sa njim. U tu ljubav redovno su se mešale sve zle veštice, kraljice i princeze, knjige o životinjama, Zmajeve pesmice i ko zna šta sve ne – ali, Medeni Meca je bio i ostao car njenog carstva.

Kako je rasla ona, rastao je i Meca sa njom: počela je sama da ga traži na kioscima, da secka i lepi razne igračkice od Mecinih stranica, da uči slova i uopšte da vodi svog Mecu kroz život kao drugara, kao potrebu i zanimaciju.

Sve sledeće godine su bile bogatije za mnoštvo slova koja su vrlo brzo ušla u Ivanin svet, u njenu glavicu koja ih je tako lako usvojila i zavolela, da je bilo pomalo i čudno da malo dete tako dobro čita i piše, pravilno izgovara reči i slaže rečenice. Sigurno se delić tajne krije i u njenoj ćutljivoj prirodi, ali sam sigurna da bismo ovu igru teže odigrali da nam nije našeg drugara, Medenog Mece.

Kada su školske knjige zamenile slikovnice a čitanje krenulo da bude obaveza, Medeni Meca se polako preselio u bratovu sobu. Bilo mu je i tamo lepo, nije da nije – ali u sobi prepunoj dinosaurusa, jadničak, mogao je samo da strada. Iako smo svaku stranicu pročitali i kod ovog komšije, nije to bilo to, jer mu se komšija radovao kao lanjskom snegu. Previše muških na jednom mestu automatski znači utakmica, u kojoj je deblji kraj izvukao Medeni Meca.

meca_logo

Eno ga, i danas caruje svima iznad glave. Zauzeo je poziciju u potkrovlju, spakovan u plastiku koja će ga sačuvati od prašine, ali ne i od zaborava. Kočoperi se među najvrednijim detaljima mojih malih života, podseća, opominje, ulepšava sećanja. Čak štaviše. Redovno mi se došunja do ramena i, u stilu stroge učiteljice koja samo prstom pokaže na grešku u svesci, opomene da je to sve, ipak, njegova zasluga.

medenimeca

Iza svake pesmice, teksta, romana dužeg ili kraćeg, iza svake lekcije koju je moja princeza za svojih 12 godina pročitala, iza svih novinskih članaka, internet stranica, recepata i reklama – kao senka stoji nasmejan i zadovoljan Medeni Meca. Srećan što je ulepšao detinjstvo, ispunio dane uz smeh i zabavu, naučio i ostavio trag. Srećan što ga vidim samo ja, što ga hvalim i volim kao člana naše porodice.

Moja princeza je zaboravila – ko je to mami pritrčao u pomoć? Po njenom životu se sada šetaju neki opasni medvedi, ni nalik na ono Medenog. Iako u njenom svetu sve mora da bude rozikasto i slatkasto sa srećnim krajem, ona više ne čita bajke, ali se svojim rečima i knjigama trudi da ih živi. Njoj je igra rečima kao urođena osobina; srpski jezik nikada nije učila, jer ga jednostavno – zna. Često joj napominjem da je to sve zbog čitanja.  Knjige su obavezan deo svih poklona za nju; one su nagrada, prvo na listi poklona za drugare; nešto što se podrazumeva.

Kada je nedavno osvojila drugo mesto na takmičenju iz srpskog jezika, na najvišem nivou za njen uzrast, odlučila sam da napišem ovaj tekst. Da spakujem u vidljivu formu ono što već dugo vidim i znam, a nikada nisam ovako glasno rekla. Da mi je drago što sam joj u one male ručice stavila čarobne šarene papiriće i naučila je kako da ih lista. Što sam joj čitala često, i kad mi se htelo i kad mi se spavalo. Što sam joj pružila priliku da zaviri u taj božanstveni svet pisane umetnosti koji će uvek biti tu za nju, kad god poželi da ga omiriše na tren ili da mu se vrati na duže vreme.

Ako se predomišljate, važete svoje knjiške moći i nemoći, imajte na umu da će svako dete koje u svom malom životu upozna nekog  Medenog Mecu, steći drugara za ceo život i naviku od koje još niko nije poželeo da pobegne.

 

Prati Mamino blago putemFacebookinstagram

  1. draganatomic kaže:

    Ne mož’ pored takve matere da ne ispadne tak’o dete. Bravou!

    1. Kad to kaže majstorica za srpski jezik, onda ja dobijem ten cvekle 🙂

  2. aleksandranm kaže:

    i moj je sin rastao uz Medenog. I nadimak mu je Meda. :)))Preslatko. jednom prilikom, bili smo na letovanju, bio mali, izmislim ja pricu za uspavljivanje, kao na vrhu planine (neku mracnu, kakve volim,) ubili neke medvede. On je tako mnogo protestvovao da sam morala da prepravim u srecan kraj. moj medeni ima nepunih sesnaest i isto je veliki i talentovani sanjar. uzivala u citanju, skroz

    1. Baš mi drago 🙂 I zbog Mede i zbog čitanja… Super je i vaša pričica! Poz!

      1. aleksandranm kaže:

        da.da. stalno mislim (to je bio divan period odrastanja) da sam mu kad ga uspavljujem tepala ovako (mi se prezivamo Matic) mali mamin mili medeni meca Matic..laku noc. 🙂

  3. Rada72 kaže:

    Prelepo sećanje i prelepa priča. Deca se od malih nogu uče da zavole lepu pisanu reč. Bravo za medenog mecu 🙂

    1. Hvala ti Rado! Spremam tekst sa linkom do onog tvog… o čitanju. Pozdrav! Čitamo se 🙂

  4. Tanja kaže:

    Ja mogu da posvedocim da je prica istinita jer sam mnogo puta srela Ivanicu i Medu u kolicima, na noni ili za malim stolom sa slovima! A mama joj je pomogla da izraste u takvu kreativnu i pametnu devojcicu.

    1. Mama je uglavnom kriva za sve… 😉

  5. aprilia29 kaže:

    U vrijeme interneta, uspjeh je kad dijete voli knjige. Ja ih obožavam, od ozbiljnih do beletristike, čak i časopise više volim od elektronske verzije i namjeravam da tu ljubav usadim i svojoj djeci.
    Čestitke i za drugo mjesto 🙂

    1. Hvala za čestitku 🙂 Verujem da će i tvoja princeza rasti uz nekog svog Mecu… pored takve majke-nema joj spasa 🙂

      1. aprilia29 kaže:

        Nema, nema. Evo danas sam joj pokazivala slike iz neke knjige. Njoj je, naravno, cijepanje listova bilo zanimljivije pa smo brzo odustali 🙂

  6. carapice kaže:

    Prelep tekst!
    To su te divne navike koje kod dece treba razvijati.
    Drugari iz detinjstva koji uz njih ostaju ceo život.

  7. Eh, i moja Mimi je odrasla uz Medenog Mecu. Nismo propustili ni jedan broj. Cak smo jednom, dok smo bili na odmoru, ovlastili bake da ga kupe, pa imamo i duplikat. Kod brata mladjeg se nije tako uspesno primio. Uglavnom, Mimi na kraju cetvrtog razreda dobi pohvalu (u vidu knjige) kao ucenik koji je procitao najvise knjiga, vise nego svi ostali cetvrtaci zajedno (po evidenciji skolske biblioteke). Hvala Medenom Meci, a vama cestitke za nagradu

    1. jelena kaže:

      Baš mi je drago da imamo zajedničkog prijatelja – Medenog mecu 🙂 Zabava, učenje, znanje, kvalitetno vreme… sve!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.