Zahvalna

Moj život je u prošlosti bio… svašta, samo ne lep. Detinjstvo pamtim samo po crnim ili sivim danima, u kojima je malo boje dodavalo igranje sa decom iz komšiluka, na ulici. Sve vezano za kuću je bilo, malo je reći – nedostojno života devojčice koja je bila zlostavljana fizički i psihički. Bez skoro ikakve pažnje i brige roditelja, mladost sam dočekala sama, sa još više problema, mnogo težih i složenijih, kakav je i sam život u tom čovekovom dobu.

Nakon napada žuči, koji sam dobila zbog tuge, brige, nemaštine i gladi – čvrsto sam odlučila, potpisala ugovor sama sa sobom da je to-to. Kraj!

Ne postoji ništa više važnije od mene. Svi kojima sam ugađala su me izdali i ostavili još davno, konačno sam shvatila kako ću se iščupati, i krenula sam. Polako. Trebala mi je puna godina da se oporavim, da glasno kažem NE, da počnem svoj život, sama, kako sam i navikla. Ali ovoga puta – po mojim pravilima.

I uspela sam. Davala sam sve od sebe, prvenstveno radeći, vredno radeći vrlo težak posao. Sve greške svojih „najmilijih“ pretvorila sam u svoju najvažniju životnu školu, prepunu lekcija koje i danas ponavljam sebi i svojoj deci.

Zbog svega što mi se desilo, što mi se i danas dešava na račun prošlosti od koje nema skloništa – ZAHVALNA SAM. Prvenstveno Bogu, kojem sam se sama pokonila na svoj 23.rođendan, kada sam se sama krstila, jer to nije bio običaj u našoj komunističkoj kući. Zahvalna sam mu na šansi, na zdravoj pameti, na ispravnoj odluci. I na svemu ostalom što je takav izbor doneo.

Kada budem imala vremena i snage, podelićemo tu priču, ali ne da bih izazvala u nekome sažaljenje i stvarala sopstvenu sliku paćenice, nego da bismo svi zajedno učili biti bolji ljudi.

Stvarno verujem da nam se sve stvari u životu dešavaju s razlogom. Neko samo ima više sreće a neko manje. Možda je i Dorina igrica ,(http://happychezmoi.blogspot.com/)… ne znam kako da to nazovem – „30 dana zahvalnosti“ došao u pravom trenutku. Navela sam samo prvih par tema koje su u igri zadate, sa naslovima na početku svakog odvojenog pasusa, s akcentom na zahvalnost. Da rezimiram svoje dosadašnje pobede i poraze, i podsetim se koliko sam, i kome – zahvalna.

ZAHVALNA SAM

Bogu što je ovoj devojčici dao snage da izdrži

Bogu, što imam dvoje predivne dece

mom mužu, koji me je grlio kada me niko drugi nije ni gledao

za vedar duh koji sam nasledila od mamine mame – Jelene, koja živi u Moroviću, za mene – najlepšem selu na svetu

˜ ˜ ˜ ˜ ˜ ˜ ˜ ˜ ˜ ˜ ˜ ˜ ˜ ˜

OKOLINA

Ja baš nisam neka kupoholičarka koja žudi za novim stvarima za kuću, za ormar, šminku…Imam uglavnom sve što mi je potrebno, a i neka nepotrebna stvar (npr.ešarpa koju sam juče kupila) nikada nije neki luksuz niti predmet kukanja i oplakivanja sopstvene sudbine. Nismo ni goli, ni bosi, da imamo više para – verovatno bi više i kupovali, ali …i ovako smo srećni 🙂 Ja ću pre kupiti gomilu novih sadnica za žardinjere, nego sebi nešto. Eto, takva sam.

Verovatno zato i uživam u svojoj okolini više nego u sebi lično – iskreno da vam kažem – ne znam ni kako se to radi. Ako neko ima savet, neka javi.

zahvalna sam za jednu pesmu koja mi krasi frižider

za sve što raste u mojoj bašti

za sve šljokice i blještalice koje će nam ukrasiti kuću i zagrejati srce

za svakodnevno štrapaciranje prirode po mojoj kući

˜ ˜ ˜ ˜ ˜ ˜ ˜ ˜ ˜ ˜ ˜ ˜ ˜ ˜

NIKADA NE POSUSTATI

Oooo, da. Ja sam vam pravi primer za to. Ono što je po mom mišljenju najvažnije pri svakom padanju i ustajanju:

postati i ostati čovek, po svaku cenu

zasnovati porodicu

raditi, ne biti lenj

˜ ˜ ˜ ˜ ˜ ˜ ˜ ˜ ˜ ˜ ˜ ˜ ˜ ˜

ZDRAVLJE

Ako izuzmem viruse koji nam stižu iz škole i s posla, uglavnom smo zdravi. One stečene ili nasledne bolesti koje imamo još uvek nas nisu oborile u krevet. Već godinama, polako i postepeno menjam ishranu karakterističnu za ovo podneblje, poprilično nezdravu. Zahvaljujući raznovrsnoj,  domaćoj hrani koju sami proizvedemo moj muž i ja, smatram da se hranimo zdravo. To  mi je mnogo važno jer duboko verujem u onu narodnu „Zdravlje na usta ulazi“.

Takođe, vrlo, vrlo bitno – humor 🙂

Zahvalna sam što se svi u kući, non-stop izmotavaju, imitiraju, zasmejavaju jedno drugo, lupetaju na tuđ račun, podmeštaju nogu, krevelje i prave face – jednom rečju – majmunišu – što generalno popravlja krvnu sliku svim domaćim i divljim živuljkama u našoj blizini 😀

Da li treba da se hvalim čiji gen je za to zaslužan?

˜ ˜ ˜ ˜ ˜ ˜ ˜ ˜ ˜ ˜ ˜ ˜ ˜ ˜

Kada vratim film unazad, stvarno se divim sebi kako sam uopšte i stigla dovde? Verujem da me je gledao i čuvao onaj odgore, lupao mi packe za svako skretanje, opominjao i učio prave lekcije.

I zato, kada pomislite na novi komad nameštaja, zimovanje, novi auto, ananas, ručak u restoranu, veštačke nokte, kada budete prosipali u sudoper pola čaše vode koju niste popili ili budete bacali polovinu hleba od juče u kantu, kada budete slali sms za prikupljanje pomoći za lečenje nekog deteta ili tešili komšinicu koja ide na zračenje – setite se, nemojte zaboraviti – setite da se zahvalite onome u koga verujete, Bogu, Alahu, energiji, sreći, majci, sudbini…Ne zaboravite da se zahvalite za sve što imate.