Zašto Svaka Mama Treba da Čita Knjige Jelice Greganović?

Sve mame koje vole da čitaju knjige, sapliću se redovno o ovo činjenično kamenje:

*mama nema vremena za čitanje

*mama žarko želi momenat za sebe i knjigu

*mama ne zna šta bi pre čitala

*mami prijaju ženske teme i pisac koji ih razume.

Ako spakujemo svo ovo kamenje u jedan kofer, možemo se ‘ladno zaputiti ka rajskom mestu za svaku mamu – ka ostrvu knjiga Jelice Greganović.

Ko je Jelica Greganović?

Kada se Jelica rodila i tako to… možete pročitati ovde, a mi ćemo se malo više baviti mamećim važnoćama. Pored toga što ima troje dece, muža (nadaleko poznatog kao „žmu“), mačku i dva psa, Jelica ima i nepresušnu želju da pismeno dočarava svoje mameće dane, situacije i doživljaje na specifično nežan način, koji nama, njenim čitaocima, mrsi emocije i osmehe u ljubavni čvor iz kojeg definitivno ne želimo da se iskobeljamo.

Priznajem javno – jako sam se zapetljala.

Verujem da vrlo zapetljana situacija vlada kod svih žena koje su došle u očinji kontakt sa redovima ispisanim Jeličinim mislima, mada se mi – mame – naposebnije dovodimo u vezu sa mnogim mnogim (ponavljam – mnogim) temama koje Jelica voli da provoza kroz stranice knjige.

Dakle –

Šta nam je to uradila Jelica Greganović?

Kakve književne čini baca na nas, mame željne dobre knjige?

Da je u pitanju čista ženska magija dokazuje i sledeće 🙂

Jelica Greganović je domaći autor.

Svašta, kakva novost, zar ne? Ali, šta to u praksi znači?

Znači odgovor na ova pitanja:

Ko će vas bolje razumeti do žena poput vas, koja živi i diše vaš vazduh, koja nosi kese s iste pijace, razmišlja istim mislima i vodi život identičan životima miliona žena ovih balkanskih, domaćih prostora?

Kada ste u redovima američke, kineske ili australijske autorke pročitali nešto o crvenim, pečenim paprikama za ajvar?

„Majčinska ljubav je velika, bezgranična, nemerljiva. Može se na bezbrojne načine pokazivati, ali postoje i oni koji ni mašti na pamet ne padaju. Uzmimo, na primer, ajvar. Dotični na prvi pogled spada u pronalaske ljudskog roda čijom se genijalnošću džak paprike satera u jednu teglu i time postigne da ista na otvorenom tržištu postane skuplja od heroina.“

Ljubav u tegli, J.Greganović

Ili, kako bi neka finska mama razumela našu domaću naučno-fantastičnu ljubav prema ruskoj salati u zimske praznike?

Jednostavno, mame istog životnog i razmišljajućeg područja savršeno razumeju jedna drugu i mogu slobodno svoju emociju pokloniti nekoj koja je to sve već prošla. A to je upravo ono što mi žene, tražimo od autora – da nas razume.

Jelica u očima Boba Živkovića

Jelica Greganović piše priče.

I ova činjenica na prvi pogled deluje kao teška filozofija, zar ne?

Ali njenu lepotu će prepoznati samo mama koja nema vremena da se umije i očešlja svako jutro, a kamoli da čita roman od 500 strana. Dok bebi da siku, raširi veš i skloni ručak sa šporeta, zaboraviće i da je čitala neki roman, a kamoli šta je pročitala i gde je stala.

Iskustvo iz mene priča.

Uz čitanje priča sve je mnogo jednostavnije.

Priča je idealna književna forma za mame.

Ona je kratka i samim tim divna da nam na par strana nasmeje dan, ulepša veče ili ispuni minute u šetnji čistim savršenstvom. Književnim.

„Skrati“ „Ubrzaj“ – tako poznate reči u mamećim rečnicima. Upravo se tim postulatima vodi i Jeličina književna romantika. Baš to – čista romatnika…

Jelicine priče su priče svake od nas.

Uz više ili manje odstupanja, garantujem da ćete se pronaći u bar nekoliko priča iz knjige. 🙂

„Jedna od velikih sreća u mom životu je što je ukinuta Sveta inkvizicija. Bar tako kaže moj Žmu, duboko verujući da sam ja veštica, jer samo veštičarenjem može da objasni natprirodne pojave nestajanja njegovih stvari, koje se pred mojim očima odmah pojavljuju, dok se od njega kriju.„

Sveta inkvizicija, J.greganović

A tu lepotu, to saznanje da je još neko doživeo isto i još imao snage da to upakuje u prelepu književnu priču – deluje kao iznenadni susret sa voljenom rođakom iz (neverovatno) komšiluka!?

U njenim pričama nema tašni Luj Vutona niti sandala… ne znam koje marke. Ali ima beskrajne ljubavi prema deci i kući, porodici, familiji, odnosima koji su tu vekovima i koji važe za one prave. Ima bezbroj slatkih i kiselih mamećih poslova, koji nam ispune život do vrha, umotaju nas u plašt roditeljstva, a koji mi (zvocajući) samo privijamo uz sebe.

U prevodu – Jelica piše sve ono što svakodnevno proživljava svaka mama i žena.

Tu, na zemlji, na tepihu i na terasi, u babinom i kuminom dvorištu. Nema ni naučne ni romantične fantastike. Samo život, u njegovom pravom, životnom izdanju.

Sa sve dosadnim komarcima, detetom koje žvaće sto u dnevnoj sobi, mamom koja se ne može napraviti sarmi i zasititi sobnog cveća, uspomenama na čuvenu babu koja skuplja semenke lubenice na novinski papir, brigom da sin ponese kišobran na Exit, sećanjem na staklenku Koka Kole iz koje smo pili uz asistenciju starijih…

Sve to opisano ljubavnim rečima majke i žene koja savršeno arhivira sećanja na sitnice detinjstva i odrastanja, sitnice običnih situacija svake kuće, koja ima tu čast da u njoj žive DECA.

Jeličin književni izraz prevazilazi dela popularne „beletristike“.

„Ja znam kako sada, tamo na brdu, umesto dana svetli sneg. Na njemu leži crnilo noći i mraz ustupa mesto reči koja mnogo bolje od njega opisuje hladnoću od koje zvezde uvređeno trepću – studen. Dobra, stara, skoro zaboravljena reč…“

Studen, J.Greganović

Pročitala sam na više mesta da su Jeličine knjige savršena beletristika, međutim, svi mi koji smo se vozali tim žanrom, retko smo sreli ovakav književno-umetnički izraz, koji nam nudi Jelica u svojim pričama.

Njene rečenice pucaju od bogatstva i poznavanja jezika, eksperimentišu sa metaforama, hiperbolama i poređenjem, a obojene su savršenom inverzijom reči, koja kristalno jasno pokazuje o kakvom se književnom stručnjaku radi. Dakle, daleko daleko od „puke beletristike“.

A to je itekako važno za svaku mamu.

Da ispunjavajući svoje slobodno vreme knjigama, čita ono što joj u isto vreme hrani i duh i um.

Jeličine priče su super smešne.

„Moj žmu kaže da mi živimo u mešovitom braku: on je muško a ja sam žensko.“

Mi protiv nas, J. Greganović

Jeste da se njen humor bazira na savršenom baratanju jezikom i rečima, ali svakako i na njenoj slici svakodnevnih situacija koje opisuje. A koje sve doživljavamo.

Nenormalna briga mame za decu, vođenje ljubavi mame i tate, pretrpavanje stana sobnim cvećem, duvanje šlaufa na plaži – detalji su koje ćete (nakon čitanja Jeličine knjige) uvek gledati njenim očima. 🙂

Baš tako.

„U sitne noćne sate ljubav mog života mi je gurnula lakat u usta. Uzvratila sam kolenom u levi bubreg.

-Dragulju moj, da li bi se malo makla ka kanti za đubre?

-Naravno da ne bih, smislu postojanja mog, trule ljuske od krompira su mi već u kosi.

-Ti, za koju srce moje kuca, ubiše me tablete za pranje sudova, prosule mi se pod leđa.

-Znam, gospodaru emocija mojih, ali sifon mi udara u krsta.

-Sunce neba mog, ne bismo li mi ipak mogli da spavamo  našem krevetu, umesto pod lavaboom?

-Ne, ne bismo mogli, mužu i gospodaru moj, tamo već spava pas.“

Red, rad i disciplina, J.Greganović 

Na promociji, Jelica i Bob Živković

Redovo se cerekam čitajući, na opšte nerviranje mojih ukućana kojima uopšte nije jasno „šta je to tu toliko smešno?“

A šta više jednoj kući treba – do nasmejane mame?

Da se posle svake pročitane priče vrati svojoj deci i obavezama srećna i zadovoljna.

Baš tako se ja osećam nakon Jeličinih priča.

Baš to želim i vama, koje se još uvek niste upoznale sa knjigama žene -začetnice moderne književnosti za mame – Jelice Greganović.

p.s. Jeličine knjige priča imaju samo jednu manu – jaaaaako se brzo pročitaju. Sreća pa je Jelica vrlo dostupna, te joj stalno apelujemo da piše, piše… 

„Priči nikad kraja“ i „Samo da ti kažem“ – rasprodata izdanja

„Ispod sedmog neba“, „Od reči do reči“, „Ljubav i druge sitnice“, „Osmeh za svaki dan“, „Zovem se mama“, „Zovem se mama 2“ + „Mravac Mrav“ – možete nabaviti ovde.

Tekst je sponzorisan čistim  ♥ prema deci , mamama i Jelici.